Sre}kica ili ti ma~e koje donosi sre}u

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Da, kako se ve} moglo primetiti ovo je pri~a o ma~etu u kojem smo svi mi uku}ani u`ivali, Ono je bilo izvor na{e radosti i sre}e. [ta }ete… To nisu bila ni kola, ni letovawe, ni kupovina ne~eg o ~emu mogu qudi samo da sawaju, Ne … to je bilo obi~no malo ma~e.

            Omacila ga je Macika, koju je na{ Maciko priveo i doveo u svoju tj. na{u ku}u. Nije pro{lo dugo kako je do{la u svoj novi dom, a Macika se omacila i na svet donela tri ma~eta. Prvo su posle samo nekoliko dana ubile ptice. Svrake, gavrani ili {ta ve}  napali su ih i jedno  mladun~e ubili. Ostalo je dvoje Silvester i Sre}kica. O Silvestru, ma~oru, nestvarne lepote, drugi put. On zaslu`uje svoju pri~u. Ovo }e biti pri~a o Sre}kici.

            Bila je izuzetno stidqiva, Volela je da se sakriva po ku}i tako da bismo je na{li morali smo je tra`iti. Obo`avala je da se krije, ispod ormana, iza ormana, da se zavu~e na sto~i} gde stoji tastarura od kompjutera. Svuda. Kada je bila izuzetno mala zavla~ila se i ispod }ebeta, u ~izmi, ispod jastuka,

            Kada se zavu~e onda bi se sklup~ala u krug tako da niko ne bi mogao da vidi odsjaj wenih o~iju, U~inilo bi nam se kao da je to neki pe{kir ili neka druga tkanina koja je pala. Veome, veoma, te{ko bi ustanovili To je Sre}kica.

            E, sada ide pitawe, kako to da ne bismo primetili da je ma~ka - `ensko, nego da je tkanina. Pa za to postoje dva razloga koja se me|usobno dopuwuju. Sre}kica je bila skroz crna. Zbog svog jedinstvenog izgleda zato {to je skroz crna bez i jedne dlake u drugoj boji dobila je to svoje ime. Crne ma~ke obi~no se dovode u vezu sa … da ne navodim, da zlo ne prizivam. A ona je zbog toga {to je bila crna, dobila ime kojim je trebalo da priziva sre}u, sebi i drugima. Drugi razlog za{to je wu bilo te{ko primetiti jeste {to joj je dlaka bial izuzetno meka, Nikada, nikada u `ivotu nisam dodirnuo ne{to {to je tako meko, pufnasto kao wena dlaka. Svi u ku}i smo voleli da je uzmemo u ruke i da je mazimo uprazo zbog te wene meke – pufnaste dlake.

            Kada bi je otkrili i krenuli da je vadimo nije se otimala, ostala je tako sklup~ana i tek kada bi smo je potpuno iskvukli napoqe, ~ulo bi se weno Mijauuuu.

            Me|utim, znala je i druga~ije da se pona{a, kada bi nas ne{to bolelo, ona je znala da do|e kod nas, gde le`imo i odmaramo se jer nam nije dobro i na mestu bola da legne da nas greje. Ako bi nas ruke ili noge zabolele ili po~ele da trnu, ona je znala da do|e da legne pored nas i da to mesto li`e. Pogotovu ruke. Ostali deo tela je uglavnom nama grejala tako {to se naslonila le}ima na wega i grejala ga svojom toplotom.

            Za{to je jo{ zaslu`ila svoj nadimak, znala je da do|e do nas i legne i po~ne da mjau~e. To je zna~ilo Ho}u da me mazite. Mi bismo je naravno mazili, dok bi ona prvo po~ela da prede, da se jo{ vi{e umiqava, a potom je prelazila na lizawe ruke, a nekada je znala i po licu da nas li`e. Kada se zadovoqi ma`ewem, mogla je da ostane pored nas i da se sklup~a, ili da se sakrije ili da ode napoqe, izvan ku}e.

            I kada je izlazila napoqe krila se. Dok se ostali ma~iji rod iz na{e ku}e, sun~ao, ona se zavla~ila u grawe, drva, lozu koja je pala od roda na zemqu i sl.  Jednom dok sam bio u poslu oko loze primetio sam je sklup~anu tu zavu~enu.

            Kada bi neko do{ao nepoznat, ona se razumqivo krila. Samo jednom mom prijatequ je dozvolila da je uzme u ruke, da je mazi i wemu je lizala dlan. On nije ku}i imao ku}nog qubimca, Za{to je to dozvolila samo wemu ostaje tajna.

            Na `alost Sre}kica, koju smo toliko voleli i koja nam je bila toliko draga, koja je nama toliko lepih trenutaka priu{tila jednog dana samo je nestala,…

            Tra`ili smo je po ulicama, po parkovima, po .. svuda gde nam je palo na pamet da je mogla da bude … we jednostavno nije bilo.

            Nestala je ne napuniv{i ni godinu dana. Na{u malu, crnu ma~ku bez i jedne bele dlake, na{u Sre}kicu, crnu kao ugaq ili gar, meku, mek{uod najmek{eg }ebeta, umiqatijuu, od najumiqatijeg stvora, koja je iz samo woj znanog razloga volela da se krije, koja je iz samo woj znanih razloga volela da legne i spava naslowena na nas, koja je samo iz woj znanih razloga volela da nas li`e, vi{e nikad, nikada nismo videli …

Ostalo je na{e se}awe na wu, I da … ova pri~a koju sam Vam upravo ispri~ao.


 

Add comment


Security code
Refresh