PRETRAGA

OTVORITE SAJT NA VA[EM MOBILNOM URE\AJU

KO JE NA MRE@I

Ко је на мрежи: 275 гостију и нема пријављених чланова

BROJ POSETA

01841933
Danas
Ju~e
Ove nedeqe
Pro{le nedeqe
Ovog meseca
Pro{log meseca
Svih dana
254
260
1283
2035
9433
11987
1841933

0.50%
5.98%
0.81%
0.30%
0.07%
92.32%
Online (15 minutes ago):12
12 guests
no members

Ваш ИП:54.165.248.212

NAJNOVIJI KORISNICI

  • Milorad
  • Zone
  • Паки
  • tene
  • vidovi}1979

Winamp, iTunes Windows Media Player Real Player QuickTime Web Proxy


 

 

Borba Montogomera i Romela

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Боже мили и боже једини!
Двије су се војске сукобиле
у Африку у летње врућине,
у пешчане и теј силне буре.
Једна војска маршала Ромела,
друга војска на Монтогомера.

Удари се јунак на јунака,
удари се челик на челика,
ножеви се у груди забадав,
свијају се у јуначке кости.

Борише се три дна и три ноћа,
Не знаде се чија је победа.
Кад четврто јутро освануло,
Освануло и слунце грануло,
И силни су ведри подунали,
Са бојишта маглу растерали.

Ал’ да видиш чудо невиђено:
Ромелова војска одступила,
Бежи јадна либијске пустиње.
Пустиња је дуга и широка
Три стотине тријес километра.
А за њиме иде тај енглеска,
Иде за њим тај осма армија.

Ал’ да видиш још црнога јада:
Напред нема оне ладне воде,
Авионом воде се снабдели.
Ал’ ево ти још страшнога јада:
Сви путеви, сви су минирани.
Кад то виде тај Монтогомери,
Да ће њему много жртве бити,
Он је бојна кола потпалио,
Без шофери унапред пратио.
Мине пуцав, кола обарају,
А за њима тај осма армија,

Свуда се је Немац задржао,
И сваку је борбу предводио:
На Тобруку и на Бенгазију,
И на Дерну Триполису граду.
А кад Ромел дође Триполису,
Он је своју војску уставио,
Позиције нове заузео,
И поново борбе наредио.
А на броју хиљаде топова,
Да дочека туј осму армију,
да дочека, до ноге потуче.

То кад зачу тај Монтогомери,
Он је своју војску задржао,
Па је своју војску одморио,
Одморио, добро нахранио,
И технику своју сачекао.
То кад прође три – четири дана
Налог даде напад да изврше.

Боже мили, чуда великога!
Силна се је борба започела,
загрмеше ти тешки топови,
затутњаше ти тешки тенкови,
зајечаше силни авиони,
Да је страшно очима гледати,
А камоли ушима слушати.

Борише се од јутра до мрака.
Кад је било у првоме мраку,
Преметише храбри Сенегалци
Да немачка војска попуштаје,
Налог тражи од свог команданта
Да се они на јуриша крену.

То кад зачу тај Монтогомери,
Да му војска јуриш заискује,
Налог даде јуриш да се врши.
Кад то чуше храбри Сенегалци,
Да се њима јуриш наређује,
Више пушке пуцати не шћаше,
Машише се за оштре ножеве.

Јуриш чине храбри Сенегалци,
И за њима јуначки Непалци,
Припомажу храбри Канађани,
Не дају се ни Австралијанци.
(нисам могао да прочитам)
То кад виде тај проклети Ромел,
Да је борбу ту он изгубио,
Он побеже Тунизији клету.

Ал’ кад дође на Марет – линију,
Линија је много утврђена
Од челика и тврдог бетона.
Туј Енлези напад учинише,
Ал Марет узет’ не могаше.

То кад виде тај Монтогомери,
Да ће њему много жртве бити, 
он је велик опход учинио,
Па он јави енглеску команду
Да му шаљу ти тешки топови,
Који бију, на сто километра.
А кад доби ти тешки топови,
Наредбу је одма учинио
Да се напад на Марет учини.

Боће мили и Боже једини,
Боже мили страхоте големе!
Загрмеше ти тешки топови,
Зајечаше силни авиони,
Из топова падају гранате,
Из тврђава падав тешке бомбе.

Све су Марет у огањ створили.
Тој кад виде тај проклети Ромел,
Он побеже у Туниса града,
На острво међу сињег мора.
Па је тамо војску уставио,
И војсци је Ромел говорио,
Говорио те и пребројио,
Пребројио пола милиона:

„Чујете ли моја силна војско,
За нас више, ништа страшно нема,
Ми смо сада, војско, на острву,
На острво међу сињег мора,
И видик је на све стране добар,
Нико на нас напасти не смеје.“

А кад прође три – четири дана,
Једно јутро кад слунце грануло,
Сило је се море закрчало,
Закрчало од ратни бродови,
а ведро је небо потамнело
Од тврђаве и од силни ловци.

А ловци су Немце опколили,
Митраљеску ватру сасипали,
И млого су Немце забунили.
Ту погибе педесет иљаде,
Сто иљаде у ропство се паде.
То кад виде тај проклети Ромел,
Он побеже Сицилију клету.

Песма добијена од Драгана Милојковића, приапдника Равногорског покрета 1990. године у јесен.


 

Comments powered by CComment

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • O jednom piscu, koji je ostao aniniman

    Upoznao sam ga 90 – tih godina 20 – og veka u Beogradu. Ve} tada je imao preko 70. godina. Voleo je da se pojavquje i da dr`i govore na nacionalnim skupovima u to vreme. Pri tome nije bilo bitno da li su to ravnogorski, zbora{ki ili neki tre}i skupovi – bitno je samo da su bili srpski.

                Ono {to se o wemu znalo nije bilo ba{ mnogo. Poticao je negde sa dana{weg juga Srbije, Zna se da je studirao, [ta je studirao niko ta~no nije znao, Da li je zavr{io … ni to niko nije znao. On sam nikada nije hteo o tome da govori. Znalo se i da su za vreme Drugog svetskog rata bili u partizanima. Zna se da se ne{to desilo … {to je promenilo wihovu porodi~nu orjentaciju. Sigurni smo da to nije bilo okretawe Staqinu. Bio je suvi{e trezven da bi

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • ]utawe

                    Zovem te ne javqa{a se, Do|em kod tebe ku}i i dozivam Te. Ni tada ne otvara{ vrata. Sretnem te na ulici izbegava{ me. Posao koji se koliko Tebe, ti~e i mene, ne zove{ me, ve} me zaobilazi{.

                Setih se re~i napisanih Mire Furlan. „ i onim kolegama, prijateqima i znancima koji mi svojom {utwom daju do znawa da na wih vi{e ne računam. Kome zapravo pi{em ovo pismo? Tko }e ga pro~itati? Tko }e ga htjeti pro~itati?“

                Ako sam ih nekada ne~im uvredio, {to mi ne

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • ZAKONODAVNA DELATNOST KRAQA MILUTINA

     

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Mo`ete li biti ili imati pravog prijateqa?

    Da li ste ili boqe re}i koliko ste puta ~uli da se qudi `ale kako danas nem pravih prijateqa. Svi se sa vama dru`e dok im trebate, a kada ih iskoristite … Ne znam za vas ali ja sam to slu{ao takore}i svakodnevno.

    Ono {to je bilo interesantno to je da qudi koji su meni slovili kao pravi prijateqi, kukaju kako nema pravih prijateqa. Nesvesno su mi slali poruku da im ja nisam pravi prijateq. [ta sam? Ne mogu da pretpostavim. Povr{ni prijateq, poznanink ili ve} {ta ali pravi prijateq ne.

    Dobro

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Itelektualci gde ste?

    Kada sam bio mali, i{ao u {kolu, prvo osnovnu, pa sredwu, kada sam studirao, uvek su postojali qudi koji se nisu neposredno bavili politikom ali su bili kriti~ka misao dru{tva u kojem smo `iveli. Oni su bili qudi koji su tuma~ili doga|aje, komentarisali politi~ku situacuju, nudili re{ewe iz we, U tim svojim stavovima kod wih je mogao da se uo~i kontinuitet. Ono {to je moglo da se oseti u wihovim istupawima, to je odsustvo arogancije, svesnost o te{koj situaciji u kojoj se nalazimo i poku{aj da

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • O odgovornosti

    Onima koji prate mog Promu}urka mogu da primate da odavno nisam objavio ni jedan tekst. To wihovo zapa`awe je ta~no i tu nema {ta da zamerim. Postavqa se pitawe za{to?

                Nije da nisam pisao ni{ta. Pisao sam nekoliko tekstova. Ali ja po navici kada napi{em tekst ostavim ga da stoji neko vreme, vratim se ispravim sve gre{ke koje vidim ili ubla`im ili promenm neke stavove i onda ga pustim. Isto sam radio i sada.

    Ali…

    Kada je Promu}urko po~eo svoj `ivot, pose}ivalo ga je desetak qudi

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Parastos u Sremskim Karlovcima po 35 put

    Sve {to vreme daqe hita,

    Sve se ve}ma pro{lost grli,

    Sve se vi{e na{i mrtvi,

    ~ine nama ne umrli.

     

    Preosve}eni vladiko blagoslovite,

    Poma`e Bog draga bra}o i sestre,

     

                 Poma`e Bog po 35 put, za redom na parastosu prvom gerilcu porobqene Evrope u borbi protiv Hitlera, protiv nacizma. Gerilcu  koji je po{tuju}i pravo odbio da prizna kapitulaciju od ne legetimnih predstavnika vlasti. Podsetimo se da je Aleksandar Cincar Markovi} bio BIV[I ministar i kao takav nije imao pravo da

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Autokefalnost SPC


     

    Write comment (0 Comments)  
  • SVE OSOLITI QUBAVQU

    ^esto ~ujem u razgovoru qudi u mojoj okolini, kako im je na poslu te{ko, kako su im kolege nesnosne, kako vlada lo{a atmosfera. Kako to prevazi}i? Kako u~initi odnose boqim?

                Razgovarao sam o tome sa mojim duhovnikom. On se nasmejao, blago me je upitao: {ta ja mislim za{to je tako? Odgovorio sam mu da je to zbog nedostatka razumevawa, nedostatka po{tovawa tu|e li~nosti i sli~no. Prihvatio je ali je rekao da postoji jo{ jedan dubqi razlog za to. Nisam mogao da u toku razgovora dam

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • O prijateqstvu

                [ta je ili boqe re}i ko je prijateq? Neki dan sam razgovarao sa jednim mojim kolegom o prijateqstvu. Rekao mi je da ne voli da ga neko zove ako nema razloga za to. Za{to ga zove ako nema neku potrebu za wim. Poku{ao sam da branim stanovi{te da se prijateq, ako je prijateq zove telefonom ili se svrati do wega, ~ak i onda kada za to nemamo ni povod, a kamoli razlog. Upravo ta ~iwenica da kod nekoga svratimo ili pozovemo telefonom da ga ~ujemo, kako je i {ta radi, ~ini ga na{im

    Write comment (0 Comments) Опширније...