Za{to rehabilitacija Dra`e Mihailovi}a danas 

ili 

Za{to Dra`a je danas aktuelan iako je pro{lo 70 godina 

            Kada pi{em ovaj tekst moram da ka`em da pi{em kao Srbin, pravoslavac i onaj koji je `iveo u Jugoslaviji i da ovaj tekst polazi od dr`avnosti Jugoslavije koja je postojala kada je Dra`a u Drugom svetkom ratu bio na istorijskoj pozornici. Skoro svi podanici te dr`ave su bili hri{}ani, muslimani ili Jevreji. Broj ostalih je bio zanemarqiv.

Mi pravoslavni Srbi pripadamo hri{}anskoj civilizaciji, koja je u mnogo ~emu sl~na judaizmu iz kojeg je potekla i islamu, koji je tako|e mnogo {to {ta uzeo iz judaizma i hri{}anstva. Prva stvar koja je zajedni~ak je vera u jednog Boga. Zatim sve tri religije je da prihvataju Mojsija, kao istorijsku li~nost i kao ta~no ono {to se vezuje za wega.

            Mojsije slovi kao prvi zakonoprimac, jer od Boga prvog zakonodavca primi zakone.

            Ono {to je Hristos rekao da osloba|a je istina. Ako upitate Jevrejina i muslimana i oni }e vam re}i da la` ne mo`e osloboditi ~oveka. Dakle, posredno }e i oni prihvatiti da istina osloba|a.

            Za{to je to va`no?

            Kada su se vojnici zakliwali u Kraqevini Jugoslaviji, polagali su zakletvu na vernost Bogu, kraqu i otaxbini. Ove tri stvari nije mogu}e razdvojiti. To su kao tri dimenzije stvarnosti: du`ina (ili {irina), visina i dubina. Odnosno {to mi kao hri{}ani znao da Bog ima tri lica Oca, Sina i Svetoga Duha.

            Dakle, nije mogu}e ispuniti zakletvu Bogu, a pogaziti je prema kraqu ili otaxbini. Nije je mogu}e ispuniti prema kraqu, a pogaziti prema Bogu i otaxbini, niti prema otaxbini, a pogaziti je prema Bogu i kraqu. Nije mogu}e voleti Oca, a odbaciti Sina ili Svetog Duha. Odnosno voleti bilo koga od ostale dvojice (Sina ili Svetog Duha), a drugu dvojicu ne.

            Kada ka`emo vernost Bogu, to ne zna~i samo da prihvatamo da on postoji, ve} podrazumeva qubav i slu`ewe wemu. Pri tome prvo polazimo od Boga jer je on po~etak svih vrednosti i izvan wega nema vrednosti. On je tvorac Neba i Zemqe i u hri{}anstvu i u judaizmu i u islamu.

            Kada ka`emo kraq mi ka`emo dr`avni suverenitet i politi~ko bi}e same dr`ave. Treba imati u vidu da se monarsi, a kraq je monarh, nezavisno od titule koju nose zovu suvereni, a suvereni mogu da budu samo zato to iskqu~uje mog}nost da budu podre|eni bilo kome. Pri tome suverenitet iskqu~uje bilo kakvu podre|enost prema drugim organizacijama, zajedincama i pojedincima. Postoji spqona i unutra{wa suverenost. Spoqna ima tri atribura pravo skalpawa me|unarodnih ugovora, pravo na predstavni{tvo u drugoj zemqi i tre}e je pravo vo|ewa rata. Unutra{wa suverenost podrazumeva tri vlasti zakonodavnu, sudsku i izvr{nu.

            Na kraju ali ne i najmawe zna~ajno dolazi otaxbina. Otaxbina ozna~ava dru{tvo kao celinu, ozna~ava svakog pojedinca u woj koji je neraskidivo povezan sa wom. Ona ozna~ava i kulturnu, ekonomsku i svaku drugu ba{tinu koju imaju weni dr`avqani. Njihove navike, wihove osobine, wihovu muziku, kuhiwu, wihovo pismo, sve ono {to predstavqa identitet tog naroda.

            A ~ime se zakliwu na vernost ovim vrednostima Bogu, kraqu i otaxbini. ^a{}u i `ivotom.

            [ta je ~ast, sveukupni moralni integritet jedne osobe. To je ono {to je u kulturno – antropolo{ko – moralnom smislu najvrednije u svakom ~oveku.To je ono za {ta se `ivi, ~ija izgradwa treba da predstavqa moralni ciq svakog ~oveka. Sveti apostol Pavle ka`e „^a{}u jedan drugog ve}im ~inite“ (Rimqanima poslavnica Sv. apostola Pavla, gl. 12, stih 10). Dakle, ~ast nije ono {to ako imamo ostaje samo nama i kod nas, to je ono {to prenosimo i na druge, iskazuju}i ~ast jedan drugima, ve}i je onaj kome se iskazuje ali i ona koji iskazuje ~ast. Ako izgubimo Boga, kraqa i otaxbinu gubimo ~ast i mi qudi oko nas.

            [ta je `ivot. Postojawe. Ako izgubimo Boga, kraqa i otaxbinu gubimo sebe, gubimo postojawe. To drugim re~ima zna~i nestajawe, smrt.

Prema tome, nikog ko je svoju zakletvu pogazio nisu oni ubili. Onaj koji je svoju zakletvu pogazio on je kao samoubica, koji je sam sebe osudio na smrt.

Dakle, povratak Dra`i i Ravnoj gori danas, nije povratak Dra`inoj politi~koj pameti, niti samo gibanici, niti samo opanicima, niti samo rakiji i ~uturi, pevawu pod {atorima. Sve to su delovi na{e ba{tine, delovi otaxbine ali je Dra`a i Ravna gora mnogo, mnogo vi{e od toga kako smo pokazali.

KADA KA@EMO RAVNA GORA POBEDITI MORA – mi ka`emo mora pobediti ideja BOGA, KRAQA I OTAXBINE; ^ASTI I @IVOTA.

Zato ona mora u temeq na{e dr`ave. Zato komunizam u temequ nije mogu}u ni kao ~ist komunizam, ni kao usta{ki prirepak, kako se plasira danas sa Zato komunizam u temequ nije mogu}u ni kao ~ist komunizam, ni kao usta{ki prirepak, kako se plasira danas sa Zapada.