O Qubaznosti i jo{ pone~emu

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

       Danas }u vam pri~ati dragi ~itaoci jednu, koliko, staru, toliko i novu, koliko dosadnu, toliko, nadam se i zanimqivu, pri~u. Pri~a}emo Vam pri~u o qubaznosti. Koju bismo re~. odnosno re~i, jo{ mogli upotrebiti kao sinonim za qubaznost – temu na{eg izlagawa. ili barem ih navesti kao pojmove sli~nim ili srodnim woj? Pri~a o ugla|enosti, prefiwenosti, nenametqivosti, uqudnosti, gospodstvu, prijatnosti.., Da li smo naveli sve,.. ne nipo{to, smatramo da ima jo{ mnogo, mnogo pojmova koji su sli~ni i bliski ovom pojmu - qubaznost.

      Za wu mo`emo da ka`emo da je jedna od osobina duhovne aristokratije. Onoga {to je nas na{a Ba{tina, vera svetosavska ali i Sv. Jovana Vladimira u~ila i nau~ila. Ona je ono {to smo i mi koji smo potekli na tlu nekada{we Austro – Ugarske poneli kao svoje nasle|e, kao svoju ba{tinu. Opet moramo da ka`emo oni koji su to kao ba{tinu imali ali i hteli da zadr`e i nastave u neprekinutom kontinuitetu da je po{tuju. Wu su poneli i prihvatili oni, wihovi potomci do dana{weg, koji su hteli i mogli da nau~e. Ka`emo hteli jer nikada znawe ne dolazi na silu, Znawe - uvek jeste i mora da bude i voqna radwa u kojoj neko ne{to li~no `eli… pa tako i da ho}e … bude qubazan, a wegove duhovne, intelektualne mogu}nosti mu to dozvoqavaju.

      Za{to ka`emo i Austrougarska ba{tina. U toj dr`avi nekada je vladala u 18 veku vladala carica po imenu Marija Terezija. Vladala je dugo 40 godina. Danas kada niko ne `eli da ima vi{e od jedno do dva deteta, ona je kao carica odlu~ila druga~ije i imala 16 - toro. Uvela je mnogoborjne reforme: op{tu {kolsku obavezu tako da su deca od 6 do 14 godine morala i}i u {kolu, uspela je da ukine spaqivawe ve{tica, ograni~ila je obaveze kmetova, tako d aim wihovi gospodari nisu mogli tra`iti vi{e, uvela je da svako selo mora da ima babicu koja je imala obavezu da pora|a `ene, naredila je da sva naseqa moraju da budu u{orena, a ulice prave, dok pogledajte danas, ulice izgledaju kao da su ih pijandure projektovale. Strogo se vodilo ra~una o tome ko, kako prema kome mora da se pona{a, morala su se po{tovati pravila i zakon. A malo je poznato da su samu caricu, po wenoj `eqi sav `ivot, dakle i kada je bila vladarka u~ili bontonu … kako treba da se pona{a. A to zna~i da se u~e}i bontonu sav `ivot u~ila kako da da bude qubazna. Srbi su u podigli vi{e crkava i manastira u wenoj carevini, nego u svojim dr`avama, - slavijama kako god da su se zvale od 1918, pa do 1990. godine.

      Za{to jo{ isti~emo austrougarska ba{tina. Pa zato {to na na{em tlu postoji Turska ba{tina... U tu Tursku ba{tina spada nabijawe na kolac, otimawe dece i wihovo odovo}ewe, mu{ke u jani~are, `enske u hareme, silovawe kao normalna pojava, pri ~emu `rtva, ali ni weni uku}ani nemju prava ni da se bune,  ve} to prihvataju kao normalno, pretvarawe crkava u xamije, ru{ewe i uni{tavawe tu}ih svetiwa, trpela su se razno razna poni`avawe, terawe na samoponi`avawe kao vid normalnog pona{awa i sl. Zatim ne po{tovawe zakona, mito, korupcija, la` svuda i na svakom mestu, sistem kadija te tu`i – kadija ti sudi, kao normalni oblik funkcionisawa dru{tva i sistema. Zato izuzimamo tursku ba{tinu, kao I ono {to je do{lo sa wom.

      Nego …         

      [ta ~ini  qubaznost? Re~i? Ta~no:

    Hvala…, Hvala lepo…, Drago mi je…, ^ast mi je i zadovoqstvo…, Molim…, Molim lepo…, Izvolite,... Izvolite {ta mogu da u~inim za vas…, to su re~i koje koristimo kao po~etak razgovora sa nekim, nekim dobro poznatim ali i potpuno nepoznatim, nekim koga prvi, a mo`da i posledwi put vidimo u `ivotu.

      Hvala…, Hvala lepo…, Bilo nam je drago…, Izneli ste veoma lepe i pametne i mudre savete, vide}emo {ta od toga mo`emo da primenimo…, Hvala Vam na saradwi…, Bilo nam je ~ast i zadovoqstvo sara|ivati sa vama…, To su re~i, na~in obra}awa kada sa nekim zavr{avamo razgovor, ili pak wegov monolog, u kome smo bili taj koji slu{a, a on taj koji pri~a.

       A ako je razgovor bio izuzetno neprijatan, onda ka`emo ne{to u stilu: To {to pri~ate veoma je zanimqivo ... ali `urim…, rado }u vas saslu{ati drugom prilikom… izvinte nastavio bih razgovor ali sada trenutno nisam u mogu}nosti…

       Me|utim, ona se ne svodi samo na re~i, Iza prave qubaznosti nikada ne stoje samo i jedino re~i. Ako stoje samo re~i onda qubaznost nije qubaznost, ve} obi~no licemerje. A licemerje spada u one osobine koje bi odredili, u mom Srpskom al vojvo|anskom, kao za~in koji ide uz gordost kao majku svih grehova.

       Pa {ta je jo{ potrebno da bi se bilo qubazan, potrebna je saose}ajnost, zajednica emocija. Iskreno saose}awe sa onim sa kojim razgovaramo. ^ak i kada nam druga strana uporno dokazuje da nije Bo`ije stvorewe, nego ni da nije ni od majmuna, kako tvrdi Darvin. ^ak i prema toj i takvoj strani trebalo, pa koliko mo`emo da budemo qubazni,.. ili barem ... da se potrudimo da to budemo... Da, za pravu iskrenu qubaznost je potrebna saose}ajnost, Nekada ve}a, nekada mawa… zavisi od prilike… koliko koju osobu poznajemo … da li je prilika da joj neke stvari ka`emo ili treba sa~ekati drugu priliku … ali ose}awe topline … ose}awe qubavi … mo`emo pokazati uvek.

        Qubaznost to je i po{tovawe. [to daje drugoj osobi do znawa sa na{e strane da je vredna pa`we, da je vredna da joj se posveti barem deo na{eg vremena, da ta druga osoba predstavqa za nas vrednost. Po{tovawe wenog prava na svoj stav, na svoje mi{qewe, na weno opredeqewe, sa kojim mi naravno ne moramo ni u jednoj ta~ki da se saglasimo. Ali tada je saslu{amo i ako shvatimo da sa tom osobom nemamo o ~emu da razgovaramo ili nam je na~in na koji ona razgovara neprihvatqiv... na|emo na~in da se, pozdravimo ili ako je dru{tvo ve}e ... udaqimo i vi{e ne trudimo da ulazimo u razgovor i polemiku sa wom. Nema svrhe. Stavovi ve}ine qudi su kao religiozne dogme, iza wih ne stoji razum, nego ose}awe gordosti i vere u sopstvenu nepogre{ivost i sopstveno sveznawe.

Qubaznost nikada, nikada, nikada, ne sme prerasti u sa`aqewe. Sa`aqewe je ono {to poni`ava. Doprinosi da se taj drugi ne ose}a dobro. Da se ose}a kao da ga potcewujemo ili poni`avamo. Ona je tako|e za~in koji ide u ~orbu zvanu gordost.

            Drugo, qubaznost nije qubaznost ako je ona okrenuta samo prema onima koji su hijerahijski iznad nas, a ne I prema onima koji su i ispod. Onda je ona tako|e za~in u ~orbi gordosti i zove se poltronstvo.

            Da li }e nam ona olak{ati ili ote`ati `ivot?

            Roditeqi ali i drugi koji nas u~e da budemo qubazni obi~no nam ka`u kako }emo zbog qubaznosti biti prihva}eniji, po{tovaniji, kako }e nas qudi vi{e voleti da se dru`e sa nama, kako }emo zbog qubaznosti boqe pro}i . Sve ovo nam pri~aju … da bi nas ubedili... da budemo qubazni.

            A da li je to ba{ tako … da li boqe prolazimo u `ivotu, u dru{tvu, na poslu, jednom re~ju  ... u svemu onome {to ~ini `ivot, ako smo qubazni.

            Ono {to }u Vam izneti je moje iskustvo.

      Qubaznost ... iako mi je bio ciq da izbegnem nepriajtnosti, mnogu puta je postigla uprano suprotan ciq: donela mi je neprijatnosti u `ivotu.

         Bio sam optu`ivan da se udvaram `enskim osobama prema kojima sam bio qubazan. Znate ono, fin si, qubazan, uqudan pa je to zato ... {to si zaqubqen ... samo ... nema{ snage, stidi{ se… da to otvoreno ka`e{ nego to pokazuje{ kroz svoju qubaznost.

        Kada sam bio qubazan, prema mu{karcima ispadao sam peder. Sada je to ~ak dozvoqeno i dru{tveno prihvaqivo, pa ista logika kao i kod `enskog sveta:ako sam qubazan prema mu{karcu - ja sam peder. I ta~ka ... (Setih se one re~enice iz jednog srpskog filma „il' je peder, il' je Vojvo|anin". Odgovor je u mom slu~aju je - ja sam Vojvo|anin).

          Kada sam bio qubazan, smatrali su da im se uvla~im, da sam poltron, neko ko nema sebe, nego kroz `ivot ide kao glista, puze}i, gmi`u}i. Pa po{to nemam nikakvih kvaliteta, nema znawa, nemam sposobnosti, nemam ni{to {to bi me preporu~ilo, bilo kome, bila kada, za bilo {ta, onda ... onda mi nije prestalo ni{ta drugo nego moram da se uvla~im i poga|ate – zato sam qubazan.

          Kada sam bio qubazan, smatrali su da ih do`ivqavam kao veli~inu, veli~inu prema kojoj su svi drugi, niko i ni{ta, apsolutna nula, naravno u tu apsolutnu nulu sam trebao da se ura~unam i ja. U najve}em broju slu~ajeva nisam ni znao koga imam pred sobom. Malog, velikog, ili koga ve}. Jedino {to sam mogao da vidim su wegove fizi~ke karakteristike.

          Kada sam bio qubazan smatrali su i da sam im du`an pa se zato tako prema wima odnosim. Du`an ... ko zna u ~emu, mo`da u novcu, u tome {to sam im ne{to skrivio, ne{to sam im na`ao u~inio, samo oni jo{ uvek neznaju kada i gde, a ja se bojim da oni to ne saznaju i da mi se s pravom krvavo ne osvete. A ja, pa mene je stid i sram da priznam javno pred wima i zatra`im opro{taj pa sam zato qubazan.

          Kada sam bio qubazan smatrali su to mojim prizanwem, da ja ni{ta ne vredim, da sam ja sme}e, pa zato kao sme}e moram da budem qubazan prema wima.

        Kada sam bio qubazan smatrali su to idealnom prilikom da me ponize i to su ~inili bez ose}awe srama i stida. [ta vi{e, smatrali su to normalnom reakcijom.

         Dobro ... mislim nije dobro ali primqeno je k znawu.

         Me|utim ...

         Kada god je moja qubaznost bila protuma~ena na gorwi na~in znao sam ...

            Imam ispred sebe primitivno, bahato, arogantno, narcisoidno, bolesno, iskompleksirano bi}e. Mo`da i ba{tinika turske kulture. Ili ko zna koje satanisti

            Ali ... kada mi je na qubaznost odgovoreno qubazno{}u, znao sam da me|u tim qudima ja mogu da na|em poznanike, prijateqe, saradnike, kumove, pa ~ak i devojku, a kasnije i `enu. To je bila ona crvena linija koja me je odvajala, odvajala moj svet od wihovog. Znam, da tu granicu nikada ali nikada ne `elim da pre|em, sa nekim mogu da budem qubazan, ne zato {to on to zaslu`uje, ve} zato {to moje vaspitawe tako nala`e, moja ba{tina. Ali sa wim ne}u nikada privatno stati popri~ati, nikada ga ne}u pozvati u svoju ku}u, nikada ga ne}u staviti na spisak mojih prijateqa, saradnika, onih koji su u mom li~nom `ivotu vredni pa`we.

            Ipak, qubaznost moramo da imamo sa onim osobama, koje privatno nepodnosimo, nikako ne prihvatamo ni wih ni wihovo pona{awe, sistem vrednosti, ali moramo na poslu da sara|ujemo. Zato nam je qubaznost tako|e potrebna, da na|emo formu, oblik kroz koji }emo tu li~nu odbojnost prevladati kada zbog posla moramo da sara}ujemo. Naravo i ta druga strana mora da ispoqu odre|eni stepen qubaznosti. U suporotnom bilo kakva poslovna komunikacija nije mogu}a.

Biti qubazan to je za mene jedna od osobina GOSPODINA. Se}a }u se uvek re~i gospodin Radoslav Mici}, biliotekara Matice Srpske, koji je uvek na pitawe:

-         Kako ste?

          Odgovara:

  • Sirotiwski ali gospodski.

Predivno re~eno. Iako je umro, evo ovde ga spomiwem i time spre~avam da wegovo ime umre sa wim.

            Ipak, da li je sve to {to je re~eno dovoqan razlog da budemo qubazni. Mo`e da bude ali … Za{to treba da budemo qubazni, ako smo vernici hri{}ani odgovor je jednostavan - pa to je jedna od hri{}anskih vrlina, Onih vrlina kojima se kupuje Carstvo Nebesko. E na to smo mislili kada smo spomenuli svetosavsku ba{tinu i ba{tiju Sv. Jovana Vladimira, prvog srpskog vladra svetiteqa.


 

Comments   

0 #1 profesor 2020-08-16 00:24
Mislim da mi je ovo jedan od najboqih i najumnijih tekstova.
Quote

Add comment


Security code
Refresh

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • Neki od razloga za{to je propao socijalizam u Jugoslaviji

    Зашто социјализам није ваљао и зашто је пропао, односно зашто је пропала Југославија.

    1) Не можете на силу сиромашне извести из сиромаштва тако што ћете богате лишити богатства.

    2) Зато што једна особа добије без рада, друга особа мора радити без добитка.

    3) Власт не може некоме дати нешто што неком другом пре тога није одузела.

    4) Не можете увећати богатство тиме што ћете га делити

    5) Када половина људи помисли да не морају да раде јер ће друга половина радити њихов посао, и када та друга половина схвати да нема сврхе да ради јер ће неко други добити оно око чега се они труде, то је почетак краја сваке нације.

    Опширније...  
  • Kako je ^i~a Dra`a do{ao u Vojvodinu

    Помаже Бог драга браћо и сестре! Помаже Бог по 33 – ћи пут на парастосу човеку, и то каквом човеку, првом човеку који је после слома редовне војске Краљевине Југославио, наставио на тлу своје државе герилски или српски речено четнички рат

    Парастос по 33 – ћи пут у Сремским Карловцима, у српској Кареји, српске Свете Фрушке горе. То је нешто чиме ретко ко може да се похвали. Оно што треба истаћи је да ни 2020. године у време изолације због короне, није прекидан континуитет. И тада смо одржали

    Опширније...  
  • Kako kompleksi rade svoje ili jedna upotreba zmije

    Spadam u onu vrstu qudi koji smatraju da je normalno biti prema svakom korektan, ^ak i kada imam spor sa nekim koje neotesan tj. neobra|en istim vaspitawem kao ja, smatram da treba da dr`im do sebe i da se ne spu{tam na wegov nivo, do one mere do koje je to mogu}e, Kada vi{e nije mogu}e napravim potpunu distancu od te osobe.

                Ovaj slu~aj desio se mojoj majci, Bana}anski, kada je iz svog ravnog Banata, gde se najvi{e brdo zove bundeva, do{la u Rumu u Srem.

                Pri~u mi nije

    Опширније...  
  • Dobijawe kraqevske titule kod Srba, ra|awe prve kraqevine.


     

     
  • Nacionalizam, regionalizam ili ni{ta

    ^ovekd dana{wice, barem zadwih nekoliko vekova, a u slu~aju Srba jo{ od sredweg veka mogu}e je odrediti, kao pripadnika po veri, regiji, narodu, naciji, profesiji, politi~kom ube}ewu, kao oca, sina, brata, unuka ako je mu{karac ili kao majku, k}erku, sestru, unuku ako je `enskog pola.

                Mi }emo se u ovom tekstu pre svega baviti problemom etni~kog odre|ewa, kao i regionalnog. Svako od nas na osnovu etni~kog odre|ewa mo`e da se odredi kao Srvin, Ma|ar, Rumun i sli~no. To radi na osnovu

    Опширније...  
  • PROMU]UREWE ILI PROMU]URKO POVODOM JUBILEJA 500.000 PREGLEDA SAJTA

    Dragi moji posetioci osetio sam potrebu da Vam se obratim povodom ovog Na{eg velikog jubileja 500.000 pregleda ili pola miliona.

    To je stvarno jubilej vredan pa`we.

    Povodom 350.000 poseta 30. novembra 2019. obratio sam Vam se isto tako jednim tekstom gde sam opisao kako smo rasli i do{li do toga broja. Nema potebe da ponavqam sve ono {to sam tamo rekao. Sam ne{to vi{e od 14 meseci slavimo ve} pola miliona.

    Ono {to `elim kao prvo da Vam se moji dragi posetioci zahvalim na tolikoj poseti. Bez

    Опширније...  
  • Sre}kica ili ti ma~e koje donosi sre}u

    Da, kako se ve} moglo primetiti ovo je pri~a o ma~etu u kojem smo svi mi uku}ani u`ivali, Ono je bilo izvor na{e radosti i sre}e. [ta }ete… To nisu bila ni kola, ni letovawe, ni kupovina ne~eg o ~emu mogu qudi samo da sawaju, Ne … to je bilo obi~no malo ma~e.

                Omacila ga je Macika, koju je na{ Maciko priveo i doveo u svoju tj. na{u ku}u. Nije pro{lo dugo kako je do{la u svoj novi dom, a Macika se omacila i na svet donela tri ma~eta. Prvo su posle samo nekoliko dana ubile ptice

    Опширније...  
  • Po{tovawe – {ta je to ili kako to be{e izgleda?

    Da li dragi moji ~itaoci jo{ pamtimo, razumemo, re~ po{tovawe. Da li ona u nama budi neke emocije, neka se}awa, na qude, neke qude, na neke doga|aje, na … bilo {ta i bilo koga?

                Da li …

                Ispri~a}u Vam pri~u o jednom primeru po{tovawa koje sam li~no do`iveo, Za istinitost ove pri~ mogu da Vam garantujem ako Vam to ne{to zna~i.

                Tamo negde oko 2010. godine u jednom gradu u centralnoj Srbiji, onome {to je spadalo u Beogradski pa{aluk, samo wegove ju`ne delove

    Опширније...  
  • Za{to je Novi Sad srpska Atina


     

     
  • Slave li Srbi svoje poraze?