Kompliment, odnosno komplimenti. Moj duhovnik bi rekao prvi lek u le~ewu gorodosti. Kompliment zna~i priznati drugom, da je dobar, izuzetan. Priznati drugom veli~inu. Priznati da nekim svojim pona{awem ili nekom svojom osobinom, druga ili drugi, zavre|uje na{u pa`wu, izaziva ponekad duboko po{tovawe, divqewe. Kompliment se mora dati nekome koga po{tujemo, koga uva`avamo. [to je vi{e komplimenata to je vi{e po{tovawa i uva`avawa. Iza svakog komplemnta stoji iskreno mi{qewe, uverewe, ube|ewe. Iza svakog komplimenta stoji po{tovawe. [to je vi{e komplimenata to je po{tovawe ve}e. Naravno! Boqe je da broj razli~itih komplmenata raste, a da postoje}i dobijaju na snazi. Tu granica ne postoji. Po{tovawe mo`e da raste ...

Davawe komplimenta je osobina hri{}anina i gospodina, odnosno gospo|ice, gospo|e.

            Ukoliko ne stoji iskreno ube|ewe, mi{qewe, stav, onda se takva re~ ne mo`e nazvati komplimentom nego laskawem. Iza wega ne stoji ISKRENOST, iza weg stoji `eqa da se iz odre|enih razloga u osobi kojoj se laska izazove pozitivno ose}awe prema sebi. Laskawe ne odaje iskreno po{tovawe. Lakavcu ne dostaje moralnog integriteta.

            Postoje situacije, kada ne poznajemo dovoqno osobu, a delimo joj koplimente. To bi mogli nazvati pohvalom. Iza pozvale ne stoji iskustveno znawe, koja stoji iza svakog komplimenta, ve} @EQA da osoba kojoj smo uputili kompliment bude takva kako je mi kvalifikujemo. Ona je na{ podstrek toj osobi da se u odre|enom moralnom, intelektualnom ili bilo kom drugo pravcu kao li~nost razvija i postane.

            Tuga kod davawa komplimenata je pomisao da onima kojima dajemo koplimente da se udvaramo. Kompliment pre svega se odnosi na moralnu stranu li~nosti, zatim na wenu stru~nost, na wene estetke domete u obla~ewu, higijene, vo|ewa ra~una o izgledu, dr`awu tela, pona{awu i sli~no. Zaqubqenost je na{a emocinalna reakcija na tu osobu. Osoba u koju smo zaqubqeni mo`e da nas nervira, mo`emo da se sva|amo, mo`emo ... Ali zbog emocija od we ne odustajemo. ONE U KOJE SMO ZAQUBQENI VOLIMO I KADA IH, ZBOG NE^EGA NECENIMO.

            [ta raditi ako osoba kojoj upu}ujemo komplimente, se buni? Iskreno to sam do`iveo nekoliko puta. Nemam odgovor. U nekim situacijama to je dovelo do prekida komunikacije. Mislim da ta osoba nije spremna da je neko do`ivi kao osobu od vrednosti. To je naravno dokaz wenog nedostatka samopouzdawa. Umesto da joj stvori ili podigne samopouzdawe, ona to do`ivqava kao uvredu ... Mene je to svaki put te{ko pogodilo. Dogodilo mi se jednom da mi je na moje komplimente i moju pa`wu odgovoreno najgorim uvrdama. Povukao sam se trajno iz `ivota te osobe. Nikada nisam ni poku{ao da se pomirim i uspostavim kontakt ponovo. Ako je neko spreman da jednom na moje najlep{e re~i, najlep{e komplimente, koje su se pre svega odnosile na moralnu strawu te li~nosti, na wenu li~nosnost, na wen integritet, odgovori uvredama. Meni ne ostaje ni{to drugo nego da shvatim da sam pogre{io u proceni i da se povu~em. I naravno priznam gre{ku.

Osoba kojoj prestajemo da dajemo komlimente zna~i da polako gubi na{e po{tovawe. Nijedan stav nije trajan. On se mewa, raste, stagnira, opada.

^udna situacija nastaje kada neko umre ili izgubimo kontakt sa nekim. Onda na{a se}awa na wega vremenom stvaraju neki novi do`ivqaj. Komplimente vi{e ne mo`e da upu}ujemo wemu ili woj ve} samo da drugima iznosimo stavove o wemu ili woj. Ti komplimenti sada postaoju jedan kristalisani sud u nekoj osobi, sud koji prenosimo re~ju izgovorenom ili napisanom. 

I on ostaje kao na{ trag u vremenu o nekome koga smo sreli, upoznali sa kojim smo du`e ili kra}e vreme `ivota proveli.