Pri~a o `apcu napuhancu

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

(iliti Sima Lukin Lazi} na novi na~in)

            Nekada davno sam dragi ~itao~e ~itao jednu kratku malu pri~u Sime Lukin Lazi}a o @apcu napuhancu. U me|uvremenu, sam ovu pri~u izgubio, Opet … nisam uspeo da je na|em. Kako ja, koji sam pri~u znao i ~itao nisam uspeo opet da je na|em, bilo je jo{ mawe verovatno da }e je neko ko ni ne zna za weno postojawe na}i, objaviti i po mom mi{qewu, dati joj tretman koji ona zaslu`uje. Zato sam ja odlu~io. Simina pri~a je bila kratka samo nekoliko redova. Pri~a je bila sjajna i zaslu`ivala je da je opet ispri~amo, Odlu~io sam da je malo pro{irim, da je malo razradim, Dodam, pone~eg ~ega nije bilo u Siminoj verziji. Naravno mogao sam da ispri~am moju pri~u vez ovog uvoda, ali to ne bi bilo to. Intelektualno po{tewe, moralni integritet je tra`io da ipak ovaj uvod navedem. Da priznam od koga sam dobio ideju. A sada na moju pri~u o `apcu napuhancu.

 

            Bio je jednom jedan mali `abac. Ne, nije bio mali zato {to je dete. Prosto bio je mali zato {to su `apci wegovog roda mali. Mislim fizi~ki mali, sitni. Bio je mali … toliko mali da su ga jedna prime}ivali i to samo `apci i oni jo{ mawi od wega. To … to {to ga ni oni nisu mnogo fermali i marili za wega, to ga je ubijalo. [ta sve nije ~inio da bi bio prime}en, poku{avao je da zbija {ale, da se pravi pametan, da se trudi da ispadne mudar, da se dotera, jednom re~ju da ~ini i u~ini stvari koje bi ga u~inile velikim, velikim u o~ima drugih ali i sopstvenim o~ima. Ali … ti drugi, kada god bi on ne{to i uradio, u najboqem slu~aju bi ga samo pogledali, ponekad nasmejali i oti{li daqe. Niko … niko nije bio da mu se divi, da ga tretira kao veli~inu.

            Zbog svega toga, na{ `abac je bio tu`an, pretu`an, tolikko da je jadan patio iz dana u dan, wegova majka ga je te{ila, kako je lep, pametan, {armantan, dostojan pa`we … Ali on tu pa`wu nije `eleo od majke, on ju je `eleo od drugih! Drugi, da mu se dive, da ga do`ivqavaju kao veli~inu, dam u se dive, da wegovi slike ka~e po svojim zidovima, da ga presre}u, da bi ga pozdravili, uzeli autogram, slikali se sa wim i sli~no. @abice, da ga obo`avaju da mu se one udvaraju, da zagledaju za wim, da ma{taju o wemu, da gledaju za wim dok prolazi ili ska~e sa lokvawa na lokvaw. Pa mo`da jednog dana do`ivi i postane filmska zvezda, uspe u pozori{tu, ili ~ak krene da se bavi politikom i postanke NEKO!!! NEKO ZA KIM ]E QUDI TR^ATI I OD KOGA POMO] I MILOST TRA@ITI!

            Sve je to on `eleo, potajno, ma nekada i javno se nadao ali od toga nije bilo ni{ta. Ni{ta, nije ga prime}ivao niko, pozdravqao ga je samo kom{iluk, retki `apci koje je nekada upoznao, ro|aci, kada se sretnu i … niko vi{e.

            Tada je re{io, re{io je iz dubine du{e da }e: POSTATI VELIKI – VELIKI @ABAC! Ima da poraste, ima da bude toliko veliki da }e svi morate da ga primate, svi }e morati da shvate da on postoji, da obrate pa`wu na wega. TO ]E U^INITI PO[TO – POTO. SAZNA]E TAJU O VELI^INI I GDE SE ONA KRIJE.

            Od tada nije izbijao iz biblioteke! ^itao je sve mogu}e kwige, ~asopise, nau~ne, populanre, sve gde je eventualno mogao da se na|e odgovor na pitawe kako da postane VELIKI! ^itao je dan i no}, ~itao, raspitivao se o mogu}oj literature na tu temu. ^im mu je neko ne{to spomenuo on se ne bi ustru~avao i odmah bi uzimao tu literaturu na ~itawe. Ali nije se on samo usresredio na ~itawe, Raspitivao se i kod u~enih qudi. Moram da vam ka`em da ih je sve zbuwivalo wegovo pitawe, kako da mali `abac postane veliki. Da li ih on to zafrkava. Po~eli su ~ak da ga izbegavaju.          

            To, sve to ga je dovodilo do … mo`ete sami mislite do ~ega. Toliko se trudio, toliko radio, zar sav taj rad dam u bude xabe. Bez koristi, uzaludan. I dok je tako razmi{qao i ose}ao se bespomo}an bezkoristan, iznenada … video je jednu `abu, `abu koju je dotle video hiqadu puta, hiqadu puta je video ono {to radi i kako radi I nikada mu nije palo na pamet da to primeni na sebe. Nikada, a eto re{ewe je gledao svaki dan po toliko puta.

            @aba ispred wega se naduvala i kada se naduvala skoro se udvostru~ila. Tako }e i on da se napuha, napuha i onda }e da bude veliki, MNOGO VELIKI I SVI ]E MORATI DA GA PRIMETE.     

            Sam se sebi ~udio na{ `abac kako ranije to nije ukapirao. Pa to se svaki dan de{avalo pred wegovim nosem, odnosno pred o~ima. Ali bitno je da primetio i shvatio.

            Polako je po~eo sa pripremama, shvatio je da mu za taj veliki poduhvat, koji treba da ozna~i prekretnicu wegovog `ivota, treba odmor i dobra koncetracija. Po~eo je i sa ve`bama. Znao je iz iskustva da iza svakog uspeha stoji be`ba.

            I do{ao je najzad i taj dan, DAN KADA ]E POSTATI VELIKI!

            Na{ `abec je po~eo da se naduvava. Polako, naduvao se i kada je osetio da ne mo`e vi{e. Stao je zadr`ao dah i umirio srce. Zatim po{to se malo odmorio opet je krenuo da se naduva, Ve} je osetio da postaje veliki, primetio je da ga drugi sa strane gledaju, EJ, GLEDAJU, TO JE BILO VELIKO UZBU]EWE ZA WEGA.  Morao je me|utim, da se smiri i da se pripremi da se jo{ vi{e napu{e, Psihi~ki se pripremio, umirio srce i … ponovo otvorio usta… opet je udahnuo vazduh i ponovo se nadubavao, naduvavao, naduhvao, dok o~i nisu po~ele da mu se iskola~uju. Na{ mali `abac se ne udvostru~io, nego barem utrostru~io. Kolio je postao veliki.

Br`e boqe zatvorio je usta, da ne bi po~eo se … Tada se okrenuo oko sebe, Svi skoro svi, ali ba{ skoro svi su gledali u wega, usta su im bila otvorena, o~i iskola~ene,

  • Zna~i uspeo sam, postao sam VELIKI @ABAC, SVI ME PRIME]UJU, POSTAJEM BITAN, VA@AN, POSTAJEM NEKO I NE[TO. OSTVARIO SAM SVOJ SAN, SVOJE SNOVE SAM OSTVARIO. BO@E KAKO JE TO DIVNO, KAKO SAM SRE]AN, MA DA LI SE MO@E BITI OVOLIKO SRE]EAN KOLIKO SAM JA DANAS, SADA I OVDE!

Srce mu je ubrzano lupalo, noge su po~ele da mu klecaju, Stvarno su svi oko wega posmatra li ga sa ~u|ewem, pa i sa divqewem, Mnogi, mnogi od wih nikada nisu videli, ma nisu mogli da pretpostave da tako veliki mo`e da bude jedan `abac, Kako bi se iznenadili, ma kakvi iznenadili {okirali kada bi znali da je koliko malo pre on bio mali `abac, pored koga su mnogo puta pro{li ni ne prime}uju}i ga.

Na{ `abac je bio kona~no i iskreno sre}an, ispuwen u potpunosti, ~ijoj sre}i  nije bilo kraja. Ali …

Ali … odjednom je po~elo da ga ne{to pritiska u nosu, grudima, o~i sum u se iskola~ile. Noge su po~ele da mu se tresu, ma ~itav je po~eo da se trese. Po~elo je i da mu se vrti u glavi. Oko wega su po~eli da mu govore da se ispu{e, da ispusti vazduh, da bi mu bilo dobro.

Pa oni wega zafrkavaju! On je kona~no ostvario svoj san postao veliki, a oni bi da se on sada izduva i {ta, da opet postane mali. I tada }e mu kao biti dobro. To nije dolazilo u obzir.

Ali {to je vreme vi{e prolazilo, wemu je bilo sve gore, a sa strane su mu govorili da mora da se izduva, da bi ostao `iv. Da opet bude mali? To sebi nije smeo da dozvoli. Izdr`a}e koliko god mu bude te{ko izdr`a}e do kraja …

Do kraja …

Da izdr`ao je do kraja …

Kao {to mo`ete da pretpostavite na{ `abac je odbio da se izduva, re{io je ostane veliki do kraja… A kraj je wegov bio … Pukao je raspao se … umro je.

Ali verujte mi bio je sre}an jer ne umire kao mali `abac, ve} kao veliki @ABAC NAUPUHANAC.

Eto to vam je moja pri~a o `apcu koji je hteo i uspeo da postane veliki. Dodu{e, to je morao da plati, Plati glavom … ali svi znamo da uspeh ima cenu.


 

Add comment


Security code
Refresh

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • Pri~a o `apcu napuhancu

    (iliti Sima Lukin Lazi} na novi na~in)

                Nekada davno sam dragi ~itao~e ~itao jednu kratku malu pri~u Sime Lukin Lazi}a o @apcu napuhancu. U me|uvremenu, sam ovu pri~u izgubio, Opet … nisam uspeo da je na|em. Kako ja, koji sam pri~u znao i ~itao nisam uspeo opet da je na|em, bilo je jo{ mawe verovatno da }e je neko ko ni ne zna za weno postojawe na}i, objaviti i po mom mi{qewu, dati joj tretman koji ona zaslu`uje. Zato sam ja odlu~io. Simina pri~a je bila kratka samo nekoliko redova. Pri~a je bila sjajna i zaslu`ivala je da je opet ispri~amo, Odlu~io sam da je malo pro{irim, da je malo razradim, Dodam, pone~eg ~ega nije bilo u Siminoj verziji. Naravno mogao sam da ispri~am moju pri~u vez ovog uvoda, ali to ne bi bilo to

    Опширније...  
  • Jubilej 350.000 – ti posetilac

    Danas obele`avamo jedan uspeh 350.000 posetioca, sajta Promu}urko.

    Kada sam krenuo to je trebao da bude ne{to li~no – intimno za mene i moje prijateqe. Imalo je u po~etku 5 – 6 posetilaca dnevno, bilo je dana kada je bilo i mawe. Pisao sam, Nisam se obazirao na to koliko qudi do|e da ~ita, bilo je bitno da imam {ta da ka`em. Bilo je bitno, da imam ne{to vredno da zapi{em, {to sam smatrao da treba da se pamti, pro~ita, da se ima na umu.

    Vremenom su i rubrike podeqene. Tako su rubrici

    Опширније...  
  • O Qubaznosti i jo{ pone~emu

           Danas }u vam pri~ati dragi ~itaoci jednu, koliko, staru, toliko i novu, koliko dosadnu, toliko, nadam se i zanimqivu, pri~u. Pri~a}emo Vam pri~u o qubaznosti. Koju bismo re~. odnosno re~i, jo{ mogli upotrebiti kao sinonim za qubaznost – temu na{eg izlagawa. ili barem ih navesti kao pojmove sli~nim ili srodnim woj? Pri~a o ugla|enosti, prefiwenosti, nenametqivosti, uqudnosti, gospodstvu, prijatnosti.., Da li smo naveli sve,.. ne nipo{to, smatramo da ima jo{ mnogo, mnogo pojmova koji su

    Опширније...  
  • Parastos ]eneralu Dragoqubu Dra`i Mihajlovi}u - 2019.

    17. juli 2019. Sremski Karlovci


     

     
  • INTERVJU - Dr ]or|e ]eki} , istori~аr

    Srpski narod se suprotstavqao zapadu jo{ od vremena Nemawi}a

     
  • Parastos ]eneralu Dragoqubu Dra`i Mihajlovi}u - 2017.

    17. juli 2017. Sremski Karlovci

     
  • Parastos ]eneralu Dragoqubu Dra`i Mihajlovi}u - 2018.

    17. juli 2018. Sremski Karlovci

     

     
  • 2. DANI NATALIJE BERWIKOVE: Dr ]or|e ]eki}: SRPSKO- RUSKI ODNOSI U SREDWEM VEKU

    predava~: Dr ]or|e ]eki} , istori~аr
    ZAVI^AJNI MUZEJ RUMA
    Sredа 15. novembаr 2017.

    U sklopu Mаnifestacije 2. Dаni Natalije Berwikove u Rumi bi}e odr`ano predavawe: Srpsko- ruski odnosi u sredwem veku, predava~ je Dr ]or|e ]eki} profesor istorije ranog sredweg veka na Univerzitetu u Ni{u. 


     

     
  • Pri~a o jednoj svesci ili kako se nekada vodio posao

                Svako od nas imao ili je imao svoje bake, deke, od kojih je u~io mnoge razli~ite stvari. Moja baka, po majci, Jovanka, umrla je pre 42 godine. Ostala mi je u se}awu po mnogo ~emu ali jedno se}awe `elim da podelim sa Vama.

                Naime, ona je bila kroja~ica u Dolovu, selu na jugu Banata, pored Pan~eva.

                Wena {iva}a ma{ina se nalazila tik do prozora, koji je gledao direktno u dvori{te, tako da ~im neko zakora~i u wega odmah bude prime}en. U{av{i u dvori{te nekoliko

    Опширније...  
  • Iskra – reklama ili ne{to drugo,

                 Pri~a koju }u Vam ispri~ati desila se davno, u vreme dok je Josip Broz - `iveo i posle biolo{ke smrti u skladu sa sloganom I posle Tita, Tito.

                U to vreme bio sam student, u Srpskoj Atini – Novom Sadu. Studenent `eqan saznawa o svemu {to nam je bilo zabraweno da se zna. Nije bilo bitno da li }emo se sa tim idejam slo`iti ili ne. Potpuno nas nije interesovalo… interesovalo nas je samo da ~ujemo ne{to drugo – ne{to {to nije u skladu sa sloganom I posle Tita

    Опширније...