PRETRAGA
OTVORITE SAJT NA VA[EM MOBILNOM URE\AJU
KO JE NA MRE@I
Ко је на мрежи: 201 гостију и нема пријављених чланова
NAJNOVIJE OBJAVQENO
- Pri~a o mr`wi – prvi deo
- Pri~a o mr`wi – drugi deo
- О титули ВОЖД код Срба
- MOJA PONUDA MOJIM STUDENTIMA ILI KAKO PREVAZI]I SUKOBE KAO INTELETUALAC
- Ante Paveli} po drugi put me|u Srbima
- SRBI I SRBI - DVA-DRUGA I JEDAN BRAT
- Pismo jednoj prijateqici povodom 8. marta
- Jedna pri~a o komplimentima
- Htedoh ti ne{to re}i
- Neistra`ene tajne srpske pro{osti
NAJVI[E PRGLEDA
BROJ POSETA
28 guests
no members
Ваш ИП:216.73.217.21
NAJNOVIJI KORISNICI
- Milorad
- Zone
- Паки
- tene
- vidovi}1979
RADIO
ARHIVA
Ba{tina – xeparo{
Ba{ta, kao arhaizam zna~i otac, o~evina, Dakle, to nije ne{to {to smo ba{ mi stekli, to je ono {to ve} postoji u na{oj tradiciji, {to ve} postoji u na{oj porodici, familiji. U ovom slu~aju, to je i ba{tina – ba{ta. Dakle, ne samo da je to osobina koja je hm, neko mo`e da ka`e krasila na{eg oca, nego i na{eg dedu. Zamislite, osobina koja traje tri generacije. Pa u na{em dru{tvu, to je ba{ retkost i tim pre treba da tako ne{to po{tujemo. Me|utim, treba imati u vidu da ba{tine mogu da budu razne.
E sada treba kasti u ~emu je ta tradicija. Pa, ne}u vam odmah kasti. Polako.
Putovao sam vozom. Kao {to putujem ve} mnogo dugo. I u kupeu sa mnom zateklo se jo{ tri putnika. Dva su bila policajci. U to vreme bilo je dozvoqeno pu{ewe u kupeima. Pa smo sva trojica zapalili cigare koje sam imao sa sobom o koje je pravila Duvanska industrija Zrewanin, Cigare su bile moje omiqene Kuba, dodu{e bilo je ispisano latinicom Cuba. Samo onaj tre}i moj saputnik nije bio raspolo`en za pretvarawe materije u dim. Za{to?
Kao i skoro uvek zapo~ela je pri~e. Naravno, Do{li smo i do toga {ta je tre}i moj saputnik. Predstavio mi se … I nisam zapamtio, ni ime, ni prezime. Zapamtio sam samo … ono {to je bio. Bio je zatvorenik!
Da, dobro ste pro~itali bio je zatvorenik!
Naravno da sam ga pitao za{to je uhap{en, koliko je osu|en, gde izdr`ava kaznu i sli~no.
Me|utim, jedino {to sam zapamtio je:
Bavio se xeparewem!
Pitao sam ga razne stvari, gde je najboqe to raditi, ko se najlak{e xeparim, mu{ki, `enski, mladi, stari, Na ve}inu pitawa on se samo osmehivao. Odgovore nisam dobio. Tek kada su ga pratioci ohrbrili po~eo da ja pri~a. U toku 90 – tih godina bilo je najte`e za posao. Izvadio je mnogo nov~anika, koji su bukvalno imali samo si}u ili ni to. Jednom je uradio ~oveka u gradskom prevozu. Dobio je jednu nema~ku marku. Kako je stajao pored wih ~ekaju}i da iza|e na slede}oj stanici, deda je rekao unuci da nema ni{ta od sladoleda jer je izgubio naov~anik, na {ta je unuka po~ela da vri{ti od pla~a i da vi~e
- Ho}u moj sladoled. Deda joj je obja{wavao da vi{e nema para, da je wegova penzija izgubqena. Na to se sa`alio, vratio dedi nov~anik uz komentar dam u je ispao i iza{ao napoqe. Deda i unuka nisu stigli ni da reaguju, a on je nestao.
Pitao sam ga da li mo`e mene da odradi i on se samo nasmejao. Policajci su mu rekli, da mo`e, iaonako }e to da mi vrati. On je pristao, posle ne}kawa i sudario se sa mnom i nisam sem udarca osetio ni{ta. Onda mi je on izbadio nov~anik, maramicu i jo{ ne{to. E, to ne{to nije hteo da javno ka`e samo mi se nasmejao i rekao ono. Policajci nisu ukapirali o ~emu se radi.
Pitao sam ga kako to radi?
Nasmejao se, policajci su ga pogledali iznena|eno. O~igledno nije se skoro smejao. Zastao je malo pa me upitao:
- Da li si nekada pitao ma|ioni~ara da ti oktkrije svoje trikove? Na{ posao zahteva mnogo, mnogo ve`be. Ina~e nema ni{ta od posla.
Tada su policajci rekli wemu da mi vrati ono {to je uzeo. On se obrecnuo i ponudio sa se opet sudarimo i da mi sve vrati na svoje mesto. Naravno da sam pristao! Pristala je i wegova pratwa. Opet smo se sudarili i on mi je sve vratio na svoje mesto. Bio sam zapawen! Odu{evqen! Sve tri stvari je vratio na svoje mesto. Vratio mi je i ono… I policajci su bili odu{evqeni. On nam je obajasnio da i to mora da se be`ba. Na pitwe za{to? Odgovorio nam je da se desi nekada da umesto nov~anika se ukrade zna~ka kakvu nose npr. policija u civilu. Zamislite, da me uhvate sa tom zna~kom, pa nastradao bi. Sa time smo se svi slo`ili.
Nisam izdr`ao da ga ne pitam, koliko dugo ve`ba svoj zanat. Opet se nasmejao. ]utao je. Pratioci su mu rekli da mo`e da odgovori, ne}e time pogor{ati svoj polo`aj. Posle kra}eg me{koqewa, pogledao me je u o~i, prvo se nasmejao, a ona uozbiq io, glasnim i jasnim, glasom rekao:
- Ja sam tre}a generacija u mojoj porodici, koja se bavi ovim zanatom. Slo`i}ete se da je ovo zanat i to zanat koji ne mo`e svako da radi. Od malih nogu to se ve`ba, godinama, Samo ne mo`e svako ovim da se bavi. Mora da se postane majstor. Ina~e, u firmu pa kao i ostali. Radi. Zaposlise. Ne mo`e svako ovo da bude. To je privilegija,.. Samo odabrani…
- I onda savr{i{ u zatvoru, dodade jedan od pratilaca. Po{ten `ivot je po{ten `ivot. A ne ovo, malo na slobodi, malo na robiji, ukqu~io se u razgovor jedan od pratilaca.
Imao sam jo{ pitawa. Hteo sam jo{ mnogo toga da ga pitam. Pa takvog ~oveka, koji se time bavi i jo{ da pri~a o tome. To sam bio ube|en da vi{e nikada ne}u sresti. I bio sam u pravu. Me|utim, moje se putovawe zavr{ilo.
Comments powered by CComment