Nevladin sektor, Mi, EU, Rusija i jo{ pone{to

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

 

Pod ne vladinom organizacijom se danas podrazumeva skup lezilebovi}a, koji ni{ta korisno nerade, primaju pare od dr`ave ili iz inostranstva, da bi prodavali maglu ili u gorem slu~aju mr`wu. Njih niko nikada niza{ta nije birao ni izabrao, po najmawe su birani za ono za {ta sebe smatraju stru~nim i ~ime se bave. Jedina provera na kojoj su bili to je ona koja se proverava i kod psa, da li je odan, da li je dovoqno krvolo~an i poslu{an da u~ini sve {to mu gazda ka`e pa da gazda zakqu~i da li }e mu dati bajat lebac, kosku ili krmenadlu.

Svi mi znamo da je Srbija ve} decenijama u krizi. Para u Srbiji nema za de~ije dodatke, za dodatke trudnicama i porodiqama, za decu koja su bolesna od retkih bolesti, za odbranu zemqe i sl. Para zato ima za azile za ku~i}e, vaqda su oni va`niji od dece, za nekakve koji su sami sebe proglasili za mawinu, za dobrovoqne davaoce tu|e krvi i organa, za dobrovoqne davaoce tu|e budu}nosti.

^emu nas taj tzv. nevladin sektor uop{te u~i. Pa npr, da nam deca nisu potrebna, dete treba da bude `eqeno, da se rodi kada wegova majka ima sve, kada joj sve u `ivotu bude potaman. To u prevodu zna~i nikada. Drugo, oni su zagovornici da sve {to smo imali trebamo da rasprodamo u bescewe prvoj vucibatini koja se pojavi u Srbijii onda se to zove strana investicija. Direktori pokrado{e preduze}a umesto da se uhapse i oni koji su im to omogu}ili, treba da propadnu preduze}a jer su nelikvidna. Ima me|utim, jedan pronalazak koji su oni genijalno smislili tako da i Nikola Tesla prema wima deluje kao retard. To se zove pisawe projekata. Naime, po{to mislite da ne{to znate, po{to mislite da ne{to vredite, presavijete tabak i pi{ete i molite da vam se daju pare za ... Onda se ti neki smiluju i ubace vam pare u {e{iri}, a vi sre}ni zaradili, niste radili samo ste se malo ponizili. To krsti{e pisawem zahteva za projekat. Me|utim, kada malo boqe razmislite to nije nek nova pojava, ta pojava postoji vekovima i svako od nas je wen svedok. To se zove pro{wa, tj. odnosno prostiti. Dodu{e ne pevate pesmice u stilu Lepo je pogledati a jo{ lep{e dati, ve} se pi{e prozni tekst, nemorate da se bude muzikalani, nemorate da imate lep glas, nemorate da imate sluha, niti duha, da smislite ne{to za{to bi vam qudi dali pare, dovoqno je da kukate, pqujete po svojoj zemqi i narodu i crkvi i eto para.

Da vas pitam ne{to, ko od vas ceni one koji prose, pa ~ak iako imaju duha ... Bojim se niko... Ko }e nas da ceni kada prosimo, makar se to zvalo pisawe projekata, ... ili nekako tre}e ako mu kumovi sutra nadenuli neko novo ime. Odgovor je niko!!!

Mi dakle ho}emo u Evropsku uniju da bi prosili i tamo gde nas trenutno niko ne ceni jer prosimo.

I dodajte k tome da je sve {to su na{i preci sticali generacijama rasprodato u besecewe, samo da bn bilo prodato, kredite koje ni ~ukununuci ne}e mo}i da plate. Onda dobijate sliku {ta smo mi danas, slepci, koji nemaju ni{ta jer su rasprodali, a nerade jer su lewi i nesposobni i zato uzimaju kredite i prose. Da li je to Srbija koju `elite za sebe i svoju decu. Ili `elite ne{to boqe. Ako `elimo boqe odna moramo da se okrenemo od onih ka kojima smo bili okrenuti i da potra`imo neke druge. Ti kojima smo bili okrenuti godinama i decenijama su na zapadu. To su oni koji su nas ubijali u dva svetska rata, to su oni koji su nas ubijali, podsticali druge da to ~ine u posledwoj deceniji 20. veka, to su oni koji su nas istrebili sa lica zemqe na preko 50 posto na{e mati~ne teritorije. To su oni koji su nam zapalili i uni{tili oko 2.000 crkava i manastira, samo u 20 veku, to su oni koji su nas gurnuli u naru~je komunizmu, uni{tavali na sve mogu}e na~ine. Da li od wih imamo ~emu dobro da se nadamo. Da su mogli da budu dobri - do sada bi bili. Pa celu zemaqsku kuglu su pqa~kali koje gde stigao kao kolonijalni gazda. Pitam vas imamo li prema wima ikakvu obavezu moralnu ili materijalnu. Upravo sva zla koja su nam po~inili govore nam da nemamo. Pa gde onda da se okrenemo!? Pa prema onome ko nas je uvek pomagao kada je mogao. Ko je ulazio u rat da bi za{titio nas i rizikovao sebe? Odgovor je lak. To je samo jedna zemqa u ~itavoj na{oj istoriji uradila – Rusija. Ona je u{la u rat 1806. i 1829. godine sa Turskom, u Prvi svetski sa Nema~kom i Austro – Ugarskom da bi za{tila nas. Oni su ti koji trenutno nisu priznali la`nu dr`avu Kosmet, oni su ti koji nam daju podr{ku za borbu za na{u celovitost. Oni su ti koji ula`u u Srbiju u gasovod od koga ne}emo zavisiti samo mi nego i deo te Zapadne Evrope. To je ono od ~ega }emo samo na ime tranzita ubirati stotine milona evra svake godine.. To su oni koji su nam bra}a i po veri i po krvi.

Me|utim ...

Ajde da vidimo ko smo mi ovde. Mi smo samo jedna grupacija qudi koji su tu zato {to veruju u Boga, veruju u monarhiju i veruju u boqe sutra svoje otad`bine. Mi smo naslednici onih koji su bili protiv nacizma onda kada je to bilo opasno, kada to javno u kontinentalnoj Evropi nije bio NIKO i kada se to pla}alo 100 za jednog. Svesno neka`em antifa{izma kako je to moda da se ka`e jer fa{isti~ka Italija Musolinijeva je bila toliko velika vojna sila da ju je Gr~ka vojni~ki porazila i proterala wenu fa{isti~ku vojsku sa svoga tla za nekoliko meseci. Toliko o wima. Glavno zlo je dolazilo od Hitlera i Nema~ke. Nema~ka je ta koja je zapo~ela rat, ona je ta koja je izvr{ila an{lus Austrije, raskomadala ^ehoslova~ku, okupirala Poqsku, Dansku, Norve{ku, Holandiju, Belgiju, Francusku i druge da ne nabrajam sve redom. I koji su im potom slu`ili kao svojim gospodarima. Danas nam ti koji su najponiznije i na najgore mogu}e na~ine slu`ili nacistima i ubijali za wihov ra~un, kod nas na Balkanu i na isto~nom frontu protiv Rusije, dr`e slovo o demokratiji, {ta je demokratsko {to nije, o pravima qudi, o slobodama, i sl. Navedimo da sem Srba i Grka gotovo da nema naroda u Evropi koji je bio okupiran od nacista koji nije imao jedinice koje su ratovale protiv Rusa. Spomenimo Finsku – Martina Ahtisarija, koja je sama dr`ala front na krajwem severu, zatim Ma|arske jedinice, Italijanske, Austrijske, Francuske, Holandske, Hrvatske, Bugarske i tako redom. Bezobrazluk je blaga re~ za to. Nije dovoqno te{ko re}i ni - moralna ~udovi{ta. Bojim se da za takve pojam u srpskom jeziku jo{ ne postoji. Upravo su Srbi monarhisti i Rusi, pravoslavna Rusija ti koji imaju pravo i moralnu obavezu da svima u Evropi na kantaru mere koliko su demokrate, koliko po{tuju pravo, koliko su pravne dr`ave wihove dr`ave, koliko je te{ko moralno bi}e wihovih naroda. Istine radi moramo ovom spisku dodati i Grke koji su se ~asno i po{teno od 1940. godine suprotstavqali ovom zlu. Dozvolite da primetim da su to sva tri pravoslavna naroda. Upravo ta ~iwencia nas navodi da je neophodno da Rusi, kao vode}i, a mi Srbi do wih i Grci ako `ele, budemo ti koji }e, ponovimo jo{ jednom dr`ati moralni, pravni i svaki drugi vrednosni kantar u svojoj ruci.

 Me|utim ...

Mi nismo vlast, mi nismo neko ko ima realno, politi~ku, ekonomsku, a kamoli vojnu ili medijsku mo}. Kako kod nas trenutno sve po~iwe od ve} spomentutih tkz. nevladinih organizacija, a kako mi nemamo nijednu polugu mo}i moramo da po|emo od tih i takvih organizacija u Srbiji koje bi bile naslowene na Rusiju, kao maticu antinacizma,  prava i pravde, borili se za boqe sutra na{eg naroda, Ruskog naroda, Gr~kog naroda i svih antinacista u Evropi pa bilo da oni nose kukasti krst, usta{ko slovo, ili znak Evropske unije.


 

Add comment


Security code
Refresh

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • Deca iz doba mr`we

                   Doga|aj koji }u Vam opisati dogodio se na po~etku moje karijere, kada sam, po{to sam diplomirao po~eo da radim u prosveti. Kao i ve}ina po~etnika sam radio na odre|eno, vreme do povratka radnika sa bolobawa i sli~no.

                On mi se desio na kraju jednog tromese~ja, desio mi se u razredu koji su poha|ala deca iz centra grada, deca koja su po{la 6 – ti razred. To je onaj razred, kada su deca posledwi put deca, a ve} slede}e godine ulaze u pubertet koji se zavr{ava wihovim punoletstvom.

                Utoliko {to su jo{ uvek deca o~ekujete od wih da jo{ uvek bude kod wih mnogo toga detiwasto, pa izme|u ostalog da nema ozbiqne mr`we, zavisti, zlobe i sli~no.

                Me|utim …

    Опширније...  
  • Sancta simplicitas

    Sancta simplicitas

     

    Ka`e jedna pri~a, bila jednom jedna `ena, i pribli`avao joj se kraj. Nije mogla da se ne seti {ta je sve u `ivotu radial. Bli`i joj se kraj i sve je vi{e mu~ilo pitawe, [ta ako ima Boga, ako postoje raj i pakao? [ta ako STVARNO postoje i raj i pakao? [ta }e biti sa wom? [ta }e biti sa wenom du{om? DECE NEMA! Ne}e biti ko da se moli zaa wu. Bila je trudna … ko }e sada da se seti koliko puta,.. pomagala je vra~arama… krila je … {ta sve nije radial … uvek, uvek je uspela da

    Опширније...  
  • Na posnoj slavi

                     Evo dragi moji po~iwe polako vreme slava, Vreme kada pravoslavni Srbi slave slavu ili odlaze na wu. Doma}ini, ko doma}ini, trude se da sve bude {to boqe spremqeno.

                Ovo je pri~a o ba{ jednom takvom doma}inu, koji je odlu~io da proslavi slavu kako prili~i i kako dolikuje, Bilo je tu sve}a, `ito, kola~, vino sve kako treba. Kupio je na{ doma}in i hrane, pi}a raznog, ta za slavu ne treba da se {tedi, treba da se poka`e, da se {to dostojanstvenije proslavi. Obe}ao mu

    Опширније...  
  • Emisija - Spomenik Jovanu Jovanoviћu Zmaju u Rumi


     

     
  • O krivici i krivcu ili Kako anti~ka Gr~a `ivi i danas

    U anti~koj Gr~koj postojao je rob koji se zvao farmakosa ili farmakoza, Ali to nije toliko bitno. Bio je mu{karac, lep, stasit, kada ga vidi{ da se odu{evi{ wegovom lepotom, stasito{}u, wegovom harizmom. Ali {ta je jo{ za wega bitno. Bitno je to da je on hrawen, najboqom hranom, pio najboqa pi}a, dovodili su mu najle{e robiwe. Jednom re~ju on je u`ivao u pravom smislu te re~i. Nesre}nik verovatno nije ni znao za{to mu sve to rade i dokle }e to da mu rade.

                E onda, onda se desi ne{to

    Опширније...  
  • Neki od razloga za{to je propao socijalizam u Jugoslaviji

    Зашто социјализам није ваљао и зашто је пропао, односно зашто је пропала Југославија.

    1) Не можете на силу сиромашне извести из сиромаштва тако што ћете богате лишити богатства.

    2) Зато што једна особа добије без рада, друга особа мора радити без добитка.

    3) Власт не може некоме дати нешто што неком другом пре тога није одузела.

    4) Не можете

    Опширније...  
  • Kako je ^i~a Dra`a do{ao u Vojvodinu

    Помаже Бог драга браћо и сестре! Помаже Бог по 33 – ћи пут на парастосу човеку, и то каквом човеку, првом човеку који је после слома редовне војске Краљевине Југославио, наставио на тлу своје државе герилски или српски речено четнички рат

    Парастос по 33 – ћи пут у Сремским Карловцима, у српској Кареји, српске Свете Фрушке горе. То је нешто чиме ретко ко може да се похвали. Оно што треба истаћи је да ни 2020. године у време изолације због короне, није прекидан континуитет. И тада смо одржали

    Опширније...  
  • Kako kompleksi rade svoje ili jedna upotreba zmije

    Spadam u onu vrstu qudi koji smatraju da je normalno biti prema svakom korektan, ^ak i kada imam spor sa nekim koje neotesan tj. neobra|en istim vaspitawem kao ja, smatram da treba da dr`im do sebe i da se ne spu{tam na wegov nivo, do one mere do koje je to mogu}e, Kada vi{e nije mogu}e napravim potpunu distancu od te osobe.

                Ovaj slu~aj desio se mojoj majci, Bana}anski, kada je iz svog ravnog Banata, gde se najvi{e brdo zove bundeva, do{la u Rumu u Srem.

                Pri~u mi nije

    Опширније...  
  • Dobijawe kraqevske titule kod Srba, ra|awe prve kraqevine.


     

     
  • Nacionalizam, regionalizam ili ni{ta

    ^ovekd dana{wice, barem zadwih nekoliko vekova, a u slu~aju Srba jo{ od sredweg veka mogu}e je odrediti, kao pripadnika po veri, regiji, narodu, naciji, profesiji, politi~kom ube}ewu, kao oca, sina, brata, unuka ako je mu{karac ili kao majku, k}erku, sestru, unuku ako je `enskog pola.

                Mi }emo se u ovom tekstu pre svega baviti problemom etni~kog odre|ewa, kao i regionalnog. Svako od nas na osnovu etni~kog odre|ewa mo`e da se odredi kao Srvin, Ma|ar, Rumun i sli~no. To radi na osnovu

    Опширније...