[ta se ~udite naslovu, vaqda i mi buve imamo pravo da uspemo u `ivotu. Ho}emo i mi da nam bude lepo, a ne samo vama. Je li jasno? Nema vi{e, ne pristajemo mi vi{e na ono - vi buve smrdite i ostanite tamo u svom smradu, budite niko i ni{ta. A vi. Vama }e da bude lepo.

            Saznala sam tajnu uspeha kod qudi. Znate u na{em buvqem svetu vlada velika nepoznanica, neko se bavi sviwama, neko kowima, neko kravama, ja sam shvatila da su qudi glavni i odlu~ila sam da se bavim qudima. Jel tako. Jeste. E pa ja prepu{tam vama ostalu stoku, a ja idem da se bavim qudima.

            Pitate me kako sam se bavila qudima, pa onako kako mi buve znamo. Poku{avala sam ja dugo da se uvu~em nekako u ~oveka , pa da tamo `ivim, na wegov ra~un, pa da mi bude lepo i da u`ivam. Ali ... nije i{lo. Bila sam u uvetu, isteraju me, pribli`ila se  nosu - oduvaju me, ustima - oteraju me. Ve} sam bila izgubila svaku nadu. Kada kao u bajci, do|e spasewe.

^ula sam naime, da u ~oveka najboqe mo`e da se u|e kada ~ovek ode u ve ce i krene da prazni svoj, kako oni stru~no ka`u rektum. Tada treba iskoristiti priliku i uvu}i se unutra. I ja sam to uradila.Nemojte misliti da je bilo lako. Taman pri|em spremim se da se uvu~em - kada ono krene gazda rukom, moram da be`im ... ali... Ja se vremenom ohrabrim. Kako? Za{to? Pa vidim vreme prolazi, a ja niko i ni{ta. Nemo`e to tako. I u|em ja u ga}e i namesteim se pored, znate ve} ~ega. Iskoristim priliku i u}em. Kako sam bila sre}na. KONA^NO UNUTRA.

Istina malo je smrdelo, ali bilo je toplo, pa meko, milina.takva milina kakva se retko sre}e. Malo se odmorim, prezalogajim i krenem. Bilo je malo te{ko jer ono unutra ide dole, a ja ho}u gore. I idem gore! Kako sam se juna~ki ose}ala! Nije bilo lako ali ja sam krenula. Nau~ila sam da je najboqe kada ~ovek spava, tada iskoristim priliku i najboqe napredujem. Potom sam u{la u debela creva, bilo je lepo, {irok put, ali neravan mnogo, ipak sadr`aj nije bio problemati~an malo me je preklo ali to je cena. Me|utim, peklo me je mawe vi{e kroz celu unutra{wost. Potom sam pre{la u tanka creva, e ovde je bilo milina, put ravan, malo zakr~en, uzan ali milina. Dug, mnogo du`i nego u debelim crevima ali lepo, nemora{ ni{ta da radi{, samo jede{, toplo, u`iva{.

Kada odjednom tup na|em se u ne~emu {to mislim da je `eludac, mnogo jake kiseline, svega i sva~ega, spasla sam se samo zahvaquju}i {to je veliko i prostrano pa sam mogla da poletim dovoqno da se spasem. Ina~e, bilo je gusto. Vri na sve strane kiseline razaraju sve. Brrr... i sada me je strah kada se setim. Ali napredopvala sam, ve} sam pre{la duga~ak, duga~ak put. Zami{qala sam kako }e to biti lepo kada se popnem gore, kada kona~no do|em do vrha. Kako }u da u`ivam, kako }u da se sun~am, pa }e svi da me slu`e, bi}u {ef sigurno neki, ima da zezam sve oko mene. Joj {to }u biti faca. Ima}u sigurno sjajan pogled. Kada budem gledala na ostale bi}e mi toliko mali da }u jedva da ih vidim ako uop{te budem mogla da ih vidim.

E, onda je do{lo do te{kih doga|aja, morala sam da se pewem uspravnim stubom duga~kim, a stalno mi je ne{to padalo dole na glavu. Nikako nisam uspela da se popnem. Bude nekada pauze, pa mogu da se pewem, do|em do gore, kada tamo ne{to ne dami da idem daqe. Onda kada se to otvori, meni opet padne na glavu i ja u `eludac jedna sam pre`ivela. Nekoliko puta sam mogla tako da nastradam ali sam nekako pre`ivela.

Onda jednom on le`e i ja nisam morala ni da letim samo ono {etam nogu, pred nogu i do|em do vrata i ~ekam. Pa ra~unam jednom }e morati da se otvore. Kada se otvore, cup i ja idem daqe, pewem se do vrha. Znate ima ne{to u ~ekawu. Ka`e se strpqen – spa{en. I da znate da su upravu. Otvori{e se vrata odjednom i ja krenem daqe. Kada sam krenula jo{ malo ...

SVETLO, SVETLOST, DNEVNA SVETLOST... MOJ PUT SE BLI@IO KRAJU. Kona~no sam stigla na vrh. Sada }u ja biti uspe{na buba, sve moje muke, BI]E NAGRA\ENE!!! Kada se setim mu~ewe da se na|e pravi put, pa da se u|e u ga}e pa da se istrpi kada qudi krenu da pu{taju gasove ala je smrdelo, pa onda borba da se kroz ... znate {ta ve} u|e kada ono meko, toplo krene napoqe – znate na{ta mislim, ali grozno smrdqivo. Hiqade muka, hiqade prepreka, sve sam to s uspehom savladala da bi uspela i sada sam tu na vrhu. USPELA SAM.

E tada dok sam bila toliko opijena sre}om ~ovek po~ne da kija i izbaci me napoqe. Izlete ja kao metak iz wegovih usta. Po~ne on da pquje i bquje.

Kada sam se osvestila bila sam svesna. Nisam bila na vrhu, nisam bila tamo gde sam o~ekivala, bila sam napoqu, tamo gde sam bila i napo~etku. Samo isprqana i smrdqiva, izrawavana. I opet na po~etku. Pa zar sam se toliko mu~ila da bi opet na po~etku bila. NEPRAVDAAAAAAAAAAAA!!!!!!!!