Po{tovani gospodine...,

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Po{tovani gospodine..., 

Uz sve moje simpatije za Va{u zainteresovanost za pravnu istoriju Srbije, tekst koji ste mi poslali (''Odnos izme|u Starog srpskog zakona, Zakona Svetoga Simeona i Zakona Svetoga Save'')  ne mogu recenzirati.

Najpre je problemati~na wegova struktura, koja ga ne mo`e svrstati ni u ~lanak, ni u neku ''mini-monografiju'' (navodnici su zato {to klasifikacija nau~nih radova ne poznaje ovakvu kategoriju). [ta god da je, i kako god da ga nazovemo, svaki nau~ni tekst mora imati nekakvu strukturu, a minimalno je da ima makar uvod ({ta se tim radom istra`uje, {ta se `eli saop{titi nau~noj javnosti {to ve} nije sadr`ano u ve} publikovanim radovima, ili pak da se ne{to ve} postoje}e podvrgne kriti~koj analizi na osnovu druga~ijeg sagledavawa istorijskih izvora itd). Kada je tekst toliko obiman kao {to je ovaj koji ste mi poslali (35 strana, sa 106 fusnota), on neminovno mora biti podeqen na neke tematske, sadr`ajne celine, sa izrazito odvojenim zakqu~kom.

A sa druge strane, hteo bih da vam uka`em da je i sam naslov teksta problemati~an, a samim tim to povla~i i problematizovawe ~itavog Va{eg teksta, s aspekta pravnoistorijske nauke: na{a pravnoistorijska nauke ne poznaje nikav ''Stari srpski zakon'', nikakav ''Zakon Svetoga Simeona'', niti ''Zakon Svetoga Save'' (pod ovim posledwim se eventualno mo`e misliti na Savino Zakonopravilo, ali u  Va{em tekstu nije re~ o tome)!  Meni je potpuno nejasno za{to Vi preimenujete deo Gra~ani~ke poveqe u ''Stari srpski zakon'' (!), a na str. 2. i sami za ''Zakon Svetoga Simeona'' i ''Zakon Svetoga Save'' ka`ete da ''wihove odredbe nisu sa~uvane''. Pa kako se onda neke obaveze stanovni{tva pojedinih vlastelinstava tako olako mogu smestiti u nekakav zakon za koji ka`ete da wegove odredbe nisu sa~uvane... !  

Najzad, po{to Vi niste ni istori~ar-hobista, ni novinar-feqtonista, ve} univerzitetski nastavnik koji neposredno u~estvuje u obrazovawu i formirawu na{ih mladih istori~ara, morate vi{estruko i veoma ozbiqno da vodite ra~una o svakoj napisanoj i izgovorenoj re~i, kada se to odnosi na struku. Razmislite, {ta biste odgovorili studentu koji bi Vas pitao ''a gde u izvorima mo`emo na}i ''Stari srpski zakon'', ''Zakon Svetoga Simeona'', niti ''Zakon Svetoga Save'' .

U pravnoistorijsoj nauci re~ ''zakon'' i ''zakonik'' ima osobenu te`inu i ne mo`e se tek tako olako koristiti u nekakvom figurativnom zna~ewu.

OVO JE MOJ ODGOVOR PROFESORU

Po{tovani gospodine ---,

u Va{em pismu ste me optu`ili za neke nimalo lake stvari pa ose}em potrebu da na wihodgovorim. Krenimo redom.

1) Prva va{a optu`ba je da moj rad nije ni monografija ni ~lanak. Pa bih vas podsetio da ste moj ~lanak pa`ivo pro~itali mogli se da prona|ete ~lanak profesora i akademika Milo{a Blagojevi}a, M. Blagojevi}, „Zakon Svetog Simeona i Svetoga Save“, Zbornik Sava Nemawi} – Sveti Sava, Istorijai predawe, Beograd 1979, 129 – 164, pre{tampan pod istim naslovom u wegovoj monografiji Nemawi}i i Lazarevi}i, Beograd 2004, 191 – 246. ili npr. u ~asopisu Istra`ivawe koji izdaje Filozofski fakultet u Novom Sadu u br. 3, Novi Sad 1974. postoji ~lanak profesora Lazara Raki}a, Radikalna stranka u Vojvodini (do po~etka XX veka) 147 – 308. Kao {to mo`ete primetiti ovi ~lanci obimom znatno prevazilaze obim moga ~lanka. Toliko o tome. 

2) Optu`ili ste me da moj rad nema strukturu. Navodim „svaki nau~ni tekst mora imatinekakvu strukturu, a minimalno je da ima makar uvod ({ta se tim radomistra`uje, {ta se `eli saop{titi nau~noj javnosti {to ve} nije sadr`ano u ve}publikovanim radovima, ili pak da se ne{to ve} postoje}e podvrgne kriti~koj analizina osnovu druga~ijeg sagledavawa istorijskih izvora itd). Kada je tekst toliko obiman kao {to je ovaj koji ste mi poslali (35 strana, sa 106 fusnota), on neminovno mora biti podeqen na neke tematske, sadr`ajne celine, sa izrazito odvojenim zakqu~kom.“ Na samom po~etku moga ~lanka ja preciziram da }u analizirati odnos izme|u Starog srpskog zakona i Zakona Svetog Simeona i Svetoga Save, navodim i obja{wavam, saznawa o polo`aju zavisnih zemqoradnika iz prethodnog perioda, obja{wavam {ta se podrazumeva pod pojmom Zakon Svetog Simeona, Zakon Svetoga Save, Stari srpski zakon, koji su izvori za wih, {ta zna~i pojam zakon unavedenim slu~ajevima,  koji su zajedni~ki elementi koje sadr`e Zakon Svetog Simeona i Svetoga Save s jedne i Stari srpski zakon s druge strane. Nakon toga analiziram deo po deo i na kraju izvla~im zakqu~ak. Da nije to ta struktura o kojoj vi toliko pri~ate.

3) Optu`ili ste me da sam izmislio pojam Stari srpski zakon i Zakon Svetoga Simeona i Svetoga Save. Navodim „A sa druge strane, hteo bih da vam uka`em da je i sam naslov teksta problemati~an, a samim tim to povla~i i problematizovawe ~itavog Va{eg teksta, s aspekta pravnoistorijske nauke: na{a pravnoistorijska nauke nepoznaje nikav ''Stari srpski zakon'', nikakav ''Zakon Svetoga Simeona'', niti ''Zakon Svetoga Save'' (pod ovim posledwim se eventualno mo`e misliti na Savino Zakonopravilo, ali u  Va{em tekstu nije re~ o tome)!  Meni je potpuno nejasno za{to Vi preimenujete deo Gra~ani~ke poveqe u ''Stari srpski zakon''(!), a na str. 2. i sami za ''Zakon Svetoga Simeona'' i ''Zakon Svetoga Save''ka`ete da ''wihove odredbe nisu sa~uvane''. Pa kako se onda neke obaveze stanovni{tva pojedinih vlastelinstava tako olako mogu smestiti u nekakav zakon za koji ka`ete da wegove odredbe nisu sa~uvane...! “. Po{tovani gospodine profesore, pogledajte Gra~ani~ku povequ pa tamo stoji izraz Stari srpski zakon. Sam kraqMilutin je tih 10 – ak pravnih normi koje se tamo nalaze nazvao Stari srpski zakon. Tekst ove poveqe je objavqen na dva na~ina prvi, je prepis kako stoji u orginalu tako da je sa~uvan izgled i veli~ina slova kako su napisani na zidumanastira Gra~anice (B. @ivkovi}, Gra~ani~ka poveqa, Beograd 1992, 1 – 56), drugi je kriti~ko izdawe teksta (B. @ivkovi}, Gra~ani~ka poveqa, Beograd 1992, 83 - 93). U prvom slu~aju izraz Stari srpski zakon (ili u orginalu Zakon stari srbqem) nalazi se na strani 42, a u drugom, na strani 90. Iza naslova su navedene i odredbe. Profesor Rade Mihaq~i} je dokazao da je ovaj zakon s kraja 12 veka (R. Mihaq~i}, Stari srpski zakon, Istorijski ~asopis, XXXVII (1990), 21 – 25). [to se pak ti~e pojma Zakon Svetog Simeona i Svetoga Save taj izraz se sre|e 3 puta u Skopskoj hrisovuqi kraqa Milutina izdatoj 1299-1300. godine posledwi put je tu povequ izdao Vladimir Mo{in (Vladimir Mo{in, Gramoti na manastir Sv. Georgi - Gorg Skopski, Spomenici na srednovekovnata i ponovata istorija na Makedonija III, Skopje 1980, 207 – 238) spomenuti izraz se sre}e na stranama 235, 236, 238. Izraz Zakon Svetog Simeona sre}e se dva puta u poveqi manastira Sv. Arhan|ela to mo`ete na}i u kwizi prof. S. Mi{i}a, Svetoarhan|elovskahrissovuqa, Beograd 2003, strana 111 i 113. Izraz Zakon Svetog Save se sre}esamo jednom samostalno i to u poveqi kraqa Du{ana 1336-1337. godine Hilandarskom pirgu. Povequ je objavio Stojan Novakovi} u kwizi Zakonski spomenici srpskih dr`ava sredweg veka, Beograd 1912. strana 489.

      Prema tome ja sam se striktno dr`ao izvora! Za ove Zakone Milo{ Blagojevi} je dokazaoda se pod wima podrazumeva pod pojmom Zakon Svetog Simeona, ure|ewe studeni~kog vlastelinstva, a pod pojmom Zakon Svetog Save ure|ewe mile{evskog vlastelinstva.ON JE A NE JA URADIO WIHOVU REKONSTRUKCIJU! O tome vidite wegov ~lanak M. Blagojevi}, „Zakon Svetog Simeona i Svetoga Save“, Zbornik Sava Nemawi} – Sveti Sava, Istorijai predawe, Beograd 1979, 129 – 164, pre{tampan pod istim naslovom u wegovoj monografiji Nemawi}i i Lazarevi}i, Beograd 2004, 191 – 246.     

Da li moj rad ima ne{to novo. Pa ima. Profesor Blagojevi}, nije puno poverewe poklonio poveqiHilandarskom pirgru. Po meni neopravdano. Na osnovu Bistri~ke poveqe kraqa Vladislava, mo`e se dokazati da je poveqa Hilandarskom pirgu kada spomiwe neke pravne norme potvr|uje ono {to se navodi u poveqi Hilandarskom pirgu da jeZakon Svetoga Save sadr`ao, po{to su on i Bistri~ka poveqa iz istog vremena. Drugo, pore|ewem ova dva zakona dolazi se do zakqu~ka, da se za neke odredbe mo`e zakq~u~iti da li su iz Zakona Svetog Simeona ili iz Svetoga Save.

Sve je to veoma pa`qivo pisano i studiozno, ja sam se drznuo da dodam ne{to {to je napisao akademik Blagojevi}, a toliko daleko od feqtonistike dragi moj profesora.... Toliko apropo va{e izjave „Najzad, po{to Vi niste ni istori~ar-hobista, ninovinar-feqtonista, ve} univerzitetski nastavnik koji neposredno u~estvuje uobrazovawu i formirawu na{ih mladih istori~ara, morate vi{estruko i veomaozbiqno da vodite ra~una o svakoj napisanoj i izgovorenoj re~i, kada se to odnosi na struku. Razmislite, {ta biste odgovorili studentu koji bi Vas pitao ''a gde u izvorima mo`emo na}i ''Stari srpski zakon'', ''Zakon Svetoga Simeona'', niti ''Zakon Svetoga Save'' .

U pravnoistorijsoj nauci re~ ''zakon'' i ''zakonik'' ima osobenu te`inu i ne mo`ese tek tako olako koristiti u nekakvom figurativnom zna~ewu. “

Ina~e pokazao bi im samu Gra~ani~ku povequ gde se nalazi Stari srpski zakon ili Zakon stari Srbqem ako vi{e volite.

ETO TO JE MOJ POKU[AJ DA DOBIJEM RECENZIJU ZA MOJ ^LANAK. ON JE KASNIJE OBJAVQEN NA DRUGOM MESTU. NE[TO IZMEWEN I SKRA]EN ALI SU SVE BITNE IDEJE OSTALE.


 

Add comment


Security code
Refresh

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • Deca iz doba mr`we

                   Doga|aj koji }u Vam opisati dogodio se na po~etku moje karijere, kada sam, po{to sam diplomirao po~eo da radim u prosveti. Kao i ve}ina po~etnika sam radio na odre|eno, vreme do povratka radnika sa bolobawa i sli~no.

                On mi se desio na kraju jednog tromese~ja, desio mi se u razredu koji su poha|ala deca iz centra grada, deca koja su po{la 6 – ti razred. To je onaj razred, kada su deca posledwi put deca, a ve} slede}e godine ulaze u pubertet koji se zavr{ava wihovim punoletstvom.

                Utoliko {to su jo{ uvek deca o~ekujete od wih da jo{ uvek bude kod wih mnogo toga detiwasto, pa izme|u ostalog da nema ozbiqne mr`we, zavisti, zlobe i sli~no.

                Me|utim …

    Опширније...  
  • Sancta simplicitas

    Sancta simplicitas

     

    Ka`e jedna pri~a, bila jednom jedna `ena, i pribli`avao joj se kraj. Nije mogla da se ne seti {ta je sve u `ivotu radial. Bli`i joj se kraj i sve je vi{e mu~ilo pitawe, [ta ako ima Boga, ako postoje raj i pakao? [ta ako STVARNO postoje i raj i pakao? [ta }e biti sa wom? [ta }e biti sa wenom du{om? DECE NEMA! Ne}e biti ko da se moli zaa wu. Bila je trudna … ko }e sada da se seti koliko puta,.. pomagala je vra~arama… krila je … {ta sve nije radial … uvek, uvek je uspela da

    Опширније...  
  • Na posnoj slavi

                     Evo dragi moji po~iwe polako vreme slava, Vreme kada pravoslavni Srbi slave slavu ili odlaze na wu. Doma}ini, ko doma}ini, trude se da sve bude {to boqe spremqeno.

                Ovo je pri~a o ba{ jednom takvom doma}inu, koji je odlu~io da proslavi slavu kako prili~i i kako dolikuje, Bilo je tu sve}a, `ito, kola~, vino sve kako treba. Kupio je na{ doma}in i hrane, pi}a raznog, ta za slavu ne treba da se {tedi, treba da se poka`e, da se {to dostojanstvenije proslavi. Obe}ao mu

    Опширније...  
  • Emisija - Spomenik Jovanu Jovanoviћu Zmaju u Rumi


     

     
  • O krivici i krivcu ili Kako anti~ka Gr~a `ivi i danas

    U anti~koj Gr~koj postojao je rob koji se zvao farmakosa ili farmakoza, Ali to nije toliko bitno. Bio je mu{karac, lep, stasit, kada ga vidi{ da se odu{evi{ wegovom lepotom, stasito{}u, wegovom harizmom. Ali {ta je jo{ za wega bitno. Bitno je to da je on hrawen, najboqom hranom, pio najboqa pi}a, dovodili su mu najle{e robiwe. Jednom re~ju on je u`ivao u pravom smislu te re~i. Nesre}nik verovatno nije ni znao za{to mu sve to rade i dokle }e to da mu rade.

                E onda, onda se desi ne{to

    Опширније...  
  • Neki od razloga za{to je propao socijalizam u Jugoslaviji

    Зашто социјализам није ваљао и зашто је пропао, односно зашто је пропала Југославија.

    1) Не можете на силу сиромашне извести из сиромаштва тако што ћете богате лишити богатства.

    2) Зато што једна особа добије без рада, друга особа мора радити без добитка.

    3) Власт не може некоме дати нешто што неком другом пре тога није одузела.

    4) Не можете

    Опширније...  
  • Kako je ^i~a Dra`a do{ao u Vojvodinu

    Помаже Бог драга браћо и сестре! Помаже Бог по 33 – ћи пут на парастосу човеку, и то каквом човеку, првом човеку који је после слома редовне војске Краљевине Југославио, наставио на тлу своје државе герилски или српски речено четнички рат

    Парастос по 33 – ћи пут у Сремским Карловцима, у српској Кареји, српске Свете Фрушке горе. То је нешто чиме ретко ко може да се похвали. Оно што треба истаћи је да ни 2020. године у време изолације због короне, није прекидан континуитет. И тада смо одржали

    Опширније...  
  • Kako kompleksi rade svoje ili jedna upotreba zmije

    Spadam u onu vrstu qudi koji smatraju da je normalno biti prema svakom korektan, ^ak i kada imam spor sa nekim koje neotesan tj. neobra|en istim vaspitawem kao ja, smatram da treba da dr`im do sebe i da se ne spu{tam na wegov nivo, do one mere do koje je to mogu}e, Kada vi{e nije mogu}e napravim potpunu distancu od te osobe.

                Ovaj slu~aj desio se mojoj majci, Bana}anski, kada je iz svog ravnog Banata, gde se najvi{e brdo zove bundeva, do{la u Rumu u Srem.

                Pri~u mi nije

    Опширније...  
  • Dobijawe kraqevske titule kod Srba, ra|awe prve kraqevine.


     

     
  • Nacionalizam, regionalizam ili ni{ta

    ^ovekd dana{wice, barem zadwih nekoliko vekova, a u slu~aju Srba jo{ od sredweg veka mogu}e je odrediti, kao pripadnika po veri, regiji, narodu, naciji, profesiji, politi~kom ube}ewu, kao oca, sina, brata, unuka ako je mu{karac ili kao majku, k}erku, sestru, unuku ako je `enskog pola.

                Mi }emo se u ovom tekstu pre svega baviti problemom etni~kog odre|ewa, kao i regionalnog. Svako od nas na osnovu etni~kog odre|ewa mo`e da se odredi kao Srvin, Ma|ar, Rumun i sli~no. To radi na osnovu

    Опширније...