PRETRAGA

OTVORITE SAJT NA VA[EM MOBILNOM URE\AJU

KO JE NA MRE@I

Ко је на мрежи: 703 гостију и нема пријављених чланова

BROJ POSETA

01947625
Danas
Ju~e
Ove nedeqe
Pro{le nedeqe
Ovog meseca
Pro{log meseca
Svih dana
84
735
1865
2932
4797
13134
1947625

0.47%
5.60%
0.76%
0.28%
0.07%
92.82%
Online (15 minutes ago):8
8 guests
no members

Ваш ИП:18.97.14.89

NAJNOVIJI KORISNICI

  • Milorad
  • Zone
  • Паки
  • tene
  • vidovi}1979

Winamp, iTunes Windows Media Player Real Player QuickTime Web Proxy


 

 

Pri~a o jednom „stru~waku“ i jednom konkursu

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

 

Dragi moji, onomad sam Vam pisao o ~oveku koji zbog politike nije mogao da se zaposli, za vreme socijalizma, pa se izdr`avao pi{u}i drugima diplomske, magistarske i doctorate. E, ovo je nastavak pri~e o wemu.

            Naime, dojadilo i wemu da `ivi od pisawa drugima diplomskih, magistarskih i doktorskih i re{i da zatra`i i da dobije kao i svi normalni qudi dr`avni pardom, po{to je sve bila dru{tvena svojina, a ne dr`avna, da dobije dru{teni posao.

            Konkurisao je na raznim mestima i bio je odbijen. To ste mogli i da pretpostavite.

            Ali …

            U jednoj radnoj organizaciji, {to bi danas rekli u preduze}u bio je direktnor jedan kome ne on napisao i diplomski i magistarski. Povremeno mu je pisao i radove iz te oblasti. Morao je da ih pi{e wegov klijent da o~uvao renome stru~waka iz te oblasti. Imaju}i u vidu koliko ga je zadu`io smatrao je da najmawe {to mo`e da mu u~ini to je da mu da posao u svom preduze}u, odnosno radnoj organizaciji kako se to tada u doba socijalizma zvalo.

            Raspitao se kod posrednika, vaqda, kada }e biti konkrus iz te oblasti, kod direktora, da on konkuri{e. Posrednik se malo obrecnuo ali je posrednikova `ena obe}ala da }e da mu javi. I jednog dana stvarno se pojavi konkurs za to radon mesto, a konkrus je ukqu~ivao i razgovor u`ivo sa kandidatima.

            Na{ poznanik obu~e se kako dolikuje jednom ~oveku za to radon mesto, sa~ekao je svoj red i u{ao unutra sa vrata ih pozdravqaju}i „zdravo drugovi“, kako je tada bio obi~aj. Bio je ozbiqan ali ne i upla{en, samouveren ali ne i arogantan. Sve u svemu postavio se na najboqi mogu}i na~in kako je znao i umeo. Da ono {to sam zaboravio da ka`em to je da je wegov klijent bio predsednik komisije

            Po~elo je ispitivawe. Prvo pitawe Da li je ~lan partije, on odgovori da nije jer nigde nije radio pa nije ko imao da ga primi. Rekao im je da }e se on kao radnik samoupravqa~ dokazati da to postane.

            Onda su krenuala pitawa o poslu. On je na wih sa lako}om odgovarao, premda se trudio da ne deluje suvi{e samouvereno da ga ne bi zbog toga odbacili. Komisija je osim predsednika bila odu{evqena. Predsednik kao da je predosetio da pred sobom ima pravog stru~waka iz te oblasti, bio je namrgo|en. No, razgovor se posle nekog vremena zavr{i i na{ poznanik iza|e napoqe.

            Bio je ube|en da }e ga primiti na svako pitawe je prona{ao odgovor, U svemu je uspevao da se sna|e. Nije se trudio da da sve od sebe da ne{to ne bi posumwali, naro~ito director ali je po sopstvenom ube}ewu bio dovoqno dobar da bi dobio posao.

            ^ekao je nekako smiren da se konkurs zavr{i i iza|u rezultati. Bio je siguran da }e biti primqen. Posle mnogo, mnogo vremena ose}ao se nekako spokojno. Bio je ne{to pre toga zavr{io neki rad, pa je imao para, da iza|e da se pro{eta, svrati negde na kafu. Da bude opu{ten.

            Rezultat je iza{ao …

            On je pun samopouzdawa oti{ao da vidi rezultate konkursa. Pao je u nesvest… nije ga bilo me|u primqenima. Opet je po ko zna koji put izvisio.

            Seo je i napisao `albu. Uputio ju je izbornoj komisiji. Naravno na wenom ~elu je bio director kome je on napisao diplomski, magistarski i radove … Napisao je sve {to je znao o struci i poslu koji treba da se radi. Prosto ose}ao je potrebu da im doka`e da on taj posao ZNA DA RADI!

            Komisija ga je odbila! Optu`ila ga je da je radove wihovog direktora prepisao i nastojao da prika`e kao svoje znawe. Zbog toga su ga ukorili i odr`ali mu moralno slovo, pa su ga jo{ i izvre}ali.

            Na{ kandidat je bio slomqen. Napio se. Oti{ao je kod posrednika preko kojeg je on direktoru pisao radove. Posrednik ga je saslu{a ali mu je hladno rekao, da je director sve {to je on wemu uradio po{teno platio. Prem tome, on nema razloga da se quti. Znao je da radove koje je napisao direktnoru, da }e director da potpi{e i {ta se onda quti.

            Na{ pisac je iza{ao napoqe i vi{e nije sara|ivao sa ovim posrednikom.

            Me|utim, tu nije kraj.

            Kako to obi~no biva posle nekog vremena direktor je trebao d aide na neki skup, pa je trebao da ima rad. Na{ pisac ga je odbio. Nije pristajao ni na kakvu sumu novca. Toliko je za sebe morao da uradi.           


 

 

Comments powered by CComment

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • PRVI SRPSKI VLADAR SVETITEQ SVETI JOVAN VLADIMIR

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • O SVETORODNOSTI

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Pri~a o igumanu Mitrofanu koga su ubili komunisti

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Jedan primer hri{}anske qubavi

    Za Hrista sam u~io da je qubav. Jedan u~iteq mi je rekao da kada bi od Hrista oduzeli qubav ne bi ostalo ni{ta. To je dovelo do toga da qubav shvatam kao sinonim za Boga. Da sve ono {to volim shvatam da se odnosim onim bo`anskim u sebi. Moja qubav je za mene bila dokaz da imam Boga u sebi i da je to ono na {ta mislimo da nas je Bog stvorio po svom obrazu. Naprotiv, da svaka mr`wa i bes, zlomisje su dokaz postojawa |avola u nama.

                Ovo je pri~a o jednom slu~aju qubavi koju sam

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Ba{tina – xeparo{

    Ba{ta, kao arhaizam zna~i otac, o~evina, Dakle, to nije ne{to {to smo ba{ mi stekli, to je ono {to ve} postoji u na{oj tradiciji, {to ve} postoji u na{oj porodici, familiji. U ovom slu~aju, to je i ba{tina – ba{ta. Dakle, ne samo da je to osobina koja je hm, neko mo`e da ka`e krasila na{eg oca, nego i na{eg dedu. Zamislite, osobina koja traje tri generacije. Pa u na{em dru{tvu, to je ba{ retkost i tim pre treba da tako ne{to po{tujemo. Me|utim, treba imati u vidu da ba{tine mogu da budu

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • NOVA PROMU]URKOVA RUBRIKA

     PO[TOVANI POSETIOCI, NOVA PROMU]URKOVA RUBRIKA U IZBORNIKU NA SAJTU 


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Po ~emu zna{ da si genije?

    Kako ~ovek da zna da li je i koliko genije? Te{ko pitawe utoliko {to je te{ko na wega dati ta~an i precizan odgovor.
    Prvo {to pada na pamet jeste, po tome {to te drugi po{tuju na poslu. [to te uva`avaju kao ~oveka, na poslu, u ku}i, u dru{tvu. To mo`e da zna~i i da si im blizak, da se ne razlikuje{ od wih. Da se ni~im ne isti~e{ i da si sasvim prose~an, pa se zato tako odnose prema tebi. Dakle, nisi ne{to naro~ito, nisi genije.
    Drugi slu~aj, je kada ti qudi odaju priznawe, zato {to ne{to zna{

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • O konzervativizmu

    Pod pojmom konzervativizam, obi~no se podrazumeva `eqa da se u ime starog, spre~i ne{to novo. Konzervativizam se zato do`ivqava, kao ne{to nazadno, reakcionarno, ne{to {to je za svaku osudu. Ne{to {to spre~ava svaki napredak, svaki progress. ^ak je Hegel izneo teoriju negaciju, negacije, dakle da nemo`e novo da se stvori, dok nestane starog. Da li je to ba{ tako?

                Pa ~im smo krenuli da pi{emo o konzervativizmu zna~i da to mi{qewe ne delimo. [ta vi{e smatramo ga besmislenim

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • ^ovek koji je odustao od `ivota

                 Pri~u koju }u Vam danas ispri~ati ~uo sam od samog glavnog junaka ove pri~e. Upoznao sam ga u vozu. Naime, decenije svog `ivota sam proveo putuju}i zbog studija i posla. Tako sam upoznao mnoge qude sa zanimqivim i interesantnim pri~ama. Pa izme|u ostalih i wega.

                Ne navodim mu ime jer ga nisam ni zapamtio, a nije ni bitno za ovu pri~u. Po{to sam u{ao u voz prolzio sam hodnikom pored nekoliko kupea, koji su bili polupuni. U jednom je sedeo samo jedan stariji ~ovek sa oko

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • [ta je najopasnije u poslu?

    Prvo {to moramo da ka`emo na po~etku ~lanka je NA KOGA SE ODNOSI NA[A TEMA? Odnosi se na sve zaposlene i na sve koji imaju preduze}e, sasvim svejedno da li su pri tom samozaposleni ili su biznismeni. Dakle, jednako se odnosi i na radnike u proizvodwi, radnike u zdravstvu, prosveti, uslugama, kulturi i sli~no.

    Svako ko radi, naro~ito ako rukovodi poslom interesuje se {ta je najva`nije da posao potskane i da pove}a produktivnost i radni u~inak svoj ili svoga tima. ^ini se da su nava`niji

    Write comment (0 Comments) Опширније...