Pri~a o jednom „stru~waku“ i jednom konkursu
Dragi moji, onomad sam Vam pisao o ~oveku koji zbog politike nije mogao da se zaposli, za vreme socijalizma, pa se izdr`avao pi{u}i drugima diplomske, magistarske i doctorate. E, ovo je nastavak pri~e o wemu.
Naime, dojadilo i wemu da `ivi od pisawa drugima diplomskih, magistarskih i doktorskih i re{i da zatra`i i da dobije kao i svi normalni qudi dr`avni pardom, po{to je sve bila dru{tvena svojina, a ne dr`avna, da dobije dru{teni posao.
Konkurisao je na raznim mestima i bio je odbijen. To ste mogli i da pretpostavite.
Ali …
U jednoj radnoj organizaciji, {to bi danas rekli u preduze}u bio je direktnor jedan kome ne on napisao i diplomski i magistarski. Povremeno mu je pisao i radove iz te oblasti. Morao je da ih pi{e wegov klijent da o~uvao renome stru~waka iz te oblasti. Imaju}i u vidu koliko ga je zadu`io smatrao je da najmawe {to mo`e da mu u~ini to je da mu da posao u svom preduze}u, odnosno radnoj organizaciji kako se to tada u doba socijalizma zvalo.
Raspitao se kod posrednika, vaqda, kada }e biti konkrus iz te oblasti, kod direktora, da on konkuri{e. Posrednik se malo obrecnuo ali je posrednikova `ena obe}ala da }e da mu javi. I jednog dana stvarno se pojavi konkurs za to radon mesto, a konkrus je ukqu~ivao i razgovor u`ivo sa kandidatima.
Na{ poznanik obu~e se kako dolikuje jednom ~oveku za to radon mesto, sa~ekao je svoj red i u{ao unutra sa vrata ih pozdravqaju}i „zdravo drugovi“, kako je tada bio obi~aj. Bio je ozbiqan ali ne i upla{en, samouveren ali ne i arogantan. Sve u svemu postavio se na najboqi mogu}i na~in kako je znao i umeo. Da ono {to sam zaboravio da ka`em to je da je wegov klijent bio predsednik komisije
Po~elo je ispitivawe. Prvo pitawe Da li je ~lan partije, on odgovori da nije jer nigde nije radio pa nije ko imao da ga primi. Rekao im je da }e se on kao radnik samoupravqa~ dokazati da to postane.
Onda su krenuala pitawa o poslu. On je na wih sa lako}om odgovarao, premda se trudio da ne deluje suvi{e samouvereno da ga ne bi zbog toga odbacili. Komisija je osim predsednika bila odu{evqena. Predsednik kao da je predosetio da pred sobom ima pravog stru~waka iz te oblasti, bio je namrgo|en. No, razgovor se posle nekog vremena zavr{i i na{ poznanik iza|e napoqe.
Bio je ube|en da }e ga primiti na svako pitawe je prona{ao odgovor, U svemu je uspevao da se sna|e. Nije se trudio da da sve od sebe da ne{to ne bi posumwali, naro~ito director ali je po sopstvenom ube}ewu bio dovoqno dobar da bi dobio posao.
^ekao je nekako smiren da se konkurs zavr{i i iza|u rezultati. Bio je siguran da }e biti primqen. Posle mnogo, mnogo vremena ose}ao se nekako spokojno. Bio je ne{to pre toga zavr{io neki rad, pa je imao para, da iza|e da se pro{eta, svrati negde na kafu. Da bude opu{ten.
Rezultat je iza{ao …
On je pun samopouzdawa oti{ao da vidi rezultate konkursa. Pao je u nesvest… nije ga bilo me|u primqenima. Opet je po ko zna koji put izvisio.
Seo je i napisao `albu. Uputio ju je izbornoj komisiji. Naravno na wenom ~elu je bio director kome je on napisao diplomski, magistarski i radove … Napisao je sve {to je znao o struci i poslu koji treba da se radi. Prosto ose}ao je potrebu da im doka`e da on taj posao ZNA DA RADI!
Komisija ga je odbila! Optu`ila ga je da je radove wihovog direktora prepisao i nastojao da prika`e kao svoje znawe. Zbog toga su ga ukorili i odr`ali mu moralno slovo, pa su ga jo{ i izvre}ali.
Na{ kandidat je bio slomqen. Napio se. Oti{ao je kod posrednika preko kojeg je on direktoru pisao radove. Posrednik ga je saslu{a ali mu je hladno rekao, da je director sve {to je on wemu uradio po{teno platio. Prem tome, on nema razloga da se quti. Znao je da radove koje je napisao direktnoru, da }e director da potpi{e i {ta se onda quti.
Na{ pisac je iza{ao napoqe i vi{e nije sara|ivao sa ovim posrednikom.
Me|utim, tu nije kraj.
Kako to obi~no biva posle nekog vremena direktor je trebao d aide na neki skup, pa je trebao da ima rad. Na{ pisac ga je odbio. Nije pristajao ni na kakvu sumu novca. Toliko je za sebe morao da uradi.
Comments powered by CComment