PRETRAGA

OTVORITE SAJT NA VA[EM MOBILNOM URE\AJU

KO JE NA MRE@I

Ко је на мрежи: 34 гостију и нема пријављених чланова

BROJ POSETA

01868449
Danas
Ju~e
Ove nedeqe
Pro{le nedeqe
Ovog meseca
Pro{log meseca
Svih dana
747
348
1095
2804
11400
13913
1868449

0.49%
5.88%
0.80%
0.30%
0.07%
92.45%
Online (15 minutes ago):8
8 guests
no members

Ваш ИП:3.215.16.238

NAJNOVIJI KORISNICI

  • Milorad
  • Zone
  • Паки
  • tene
  • vidovi}1979

Winamp, iTunes Windows Media Player Real Player QuickTime Web Proxy


 

 

O jednom piscu, koji je ostao aniniman

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Upoznao sam ga 90 – tih godina 20 – og veka u Beogradu. Ve} tada je imao preko 70. godina. Voleo je da se pojavquje i da dr`i govore na nacionalnim skupovima u to vreme. Pri tome nije bilo bitno da li su to ravnogorski, zbora{ki ili neki tre}i skupovi – bitno je samo da su bili srpski.

            Ono {to se o wemu znalo nije bilo ba{ mnogo. Poticao je negde sa dana{weg juga Srbije, Zna se da je studirao, [ta je studirao niko ta~no nije znao, Da li je zavr{io … ni to niko nije znao. On sam nikada nije hteo o tome da govori. Znalo se i da su za vreme Drugog svetskog rata bili u partizanima. Zna se da se ne{to desilo … {to je promenilo wihovu porodi~nu orjentaciju. Sigurni smo da to nije bilo okretawe Staqinu. Bio je suvi{e trezven da bi mogao da bude vernik bilo ~ega, pogovotu Staqina. Sigurni smo da su on wegov otac, mo`da jo{ neko iz wihove fa,milije bili u zatvoru. Naravno, u ideolo{kom a ne kriminalisti~kom. Borave}i u tamnici on je oboleo trajno. Vladalo je uverewe da je studije prekinuo kada je iza{ao iz zatvora. Prosto nije imao vi{e uslova za {kolovawe. Znalo se da je pre toga, dok je studirao imao neku stipendiju koja nije bila mala.

Iz govora je moglo da se nasluti da je imao {iroko obrazovawe i da je bio izuzetno svestran. Neki su tvrdili da su pripadali predratnoj bur`oaziji. To nije mogo da se potvrdi ni~im konkretnim. Samo je wegovo poznavawe francuskog, nema~kog i ruskog jezika upu}ivalo ta tako ne{to. Pri tome, fracuski je govorio i pisao kao materwi. Nau~io je vremenom i engleski ali ga je znao relativno slabo. Mogao je da prevodi ali ne i da vodi razgovor na wemu.

Ono {to je nas sve kopkalo je od ~ega je `iveo. Mislim od pameti se ne `ivi, od obrazovawa isto. Morao je imati neki posao. Na direktno pitawe {ta radi i od ~ega `ivi odgovarao je - od penzije. [ta je radio da bi je zaradio nije hteo da govori.

O wemu se me|utim, me|u najbli`im prijateqima kru`ila jedna pri~a, koja je ostavqala zbuwene sve one koji su ga dobro poznavali. Oni koji to nisu sa tom su se pri~om ismejavali.

Naime, kada je iza{ao iz zatvora do{ao je u Beograd. Tu se i zaposlio. [ta je radio, kod koga, koliko dugo ve} sam napisao da se nije moglo saznati. Znalo se iz wegove pri~e da su ga brzo otpu{tali. Od ~ega je onda `ivao…

Pri~alo se da su wegove kolege sa studija, koje nisu bili ba{ briqantni imali muku da diplomiraju. On im je re{io problem. Ta~no! Pogodili ste! On im je napisao diplomski! Naravno, to je napla}ivao jer nije imao od ~ega drugog da `ivi. Tako se ova wegova delatsnost ras~ula. I on je na{ao izvor prihoda. Naravno nikada nije direktno stupao u kontakt sa mu{terijama. Osim u po~etku kada je diplomske pisao svojim kolegama sa studija. Uvek je tu bio posrednik koji je nalazio mu{terije i koji je uzimao procenat. Koliki je procenat bio ne znamo. I sami smo do pri~e do{li preko … On sam bi pobesneo kada bi mu to neko spomenuo. Dakle, ni{ta o onome {to se zna nije poteklo od wega. Od posrednika? Malo je i to verovatno jer je i on uzimao lepe pare. Kako se saznalo niko nije znao. Samo se spomiwala ona izjava Bo`ija, da nema ni{ta tajno {to ne}e biti javno.

Me}utim, ono {to je dodatno zbuwivalo qude je pri~a da je pisao i magistarske i doktorske radove. Ako se ima u vidu wegovo ogromno obrazovawe iz nekoliko oblasti ovo ne deluje neverovatno. Ali … ve}ina qudi u to vreme imala je problem da zavr{i osnovne studije, a kamoli da magistriraju ili doktoriraju. Pri~alo se, opet u uskom krugu wegovih prijateqa, da je najvi{e voleo da pi{e magistarske jer je mogao dajboqe da ih naplati, a da to wemu nije iziskivalo mnogo truda i rada. Za doctorate se ka`e da ih je napisao malo. Mo`da samo jedan ili dva, ajd neka bude i tri I da nije voleo da ih radi. Tra`ili su suvi{e vremena i para, a on nije mogao toliko da im naplati da i on zaradi. Za diplomske se qudi nisu odlu~ivali mnogo da plate, potcewuju}i posao za koji sami nisu bili sposobni. I zato je naj~e{}e pisao i voleo da pi{e magistarske. Mo`da je vi{e voleo nego {to je bio u prilici da ih pi{e. Sva saznawa su do{la iz druge ili tre}e ruke, On o tome nikada nije pri~ao, ve} smo to rekli. Pri~alo se da ga je na jednom skupu sreo ~ovek, kome je on trebao da radi rad ali ga je na{ poznanik zacenio i ovaj je bio time odbijen. Da li je on bio izvor svih informacija? To nikada ne}emo saznati.

Mo`da zato {to su podsvesno verovali u to ili `eleli da je to istina pu{tali su ga da govori na okupqawima. ^ak i qudi koji su dolazili iz emigracije voleli su sa wim da se sastaju, a wihov razgovor je navodio na zakqu~ak, da je prilike u wima dobro poznavao. 

Sretao sam ga ~esto i posle 2000. iako je bio ve} u dubokoj starosti i oronuo. Retko smo pri~ali. Nisam bio neko ko je bio dostojan wegovog dru{tva. Znao je i da se na tu| ra~un grubo na{ali, {to ja nisam voleo.

Poku{ao sam da zamislim wegova sabrana dela. I … koliko je tu`no {to od svih tih dela ni jedno jedino nije on potpisao.

Setio sam ga se kada sam pisao o intelektualcu. Nisam mogao, a da sebi ne postavim pitawe da li je on bio intelektualac? Suguran sam da je pisac i to veoma plodan pisac. [ta vi mislite?


 

Comments powered by CComment

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • Pri~a o jednom „stru~waku“ i jednom konkursu

     

    Dragi moji, onomad sam Vam pisao o ~oveku koji zbog politike nije mogao da se zaposli, za vreme socijalizma, pa se izdr`avao pi{u}i drugima diplomske, magistarske i doctorate. E, ovo je nastavak pri~e o wemu.

                Naime, dojadilo i wemu da `ivi od pisawa drugima diplomskih, magistarskih i doktorskih i re{i da zatra`i i da dobije kao i svi normalni qudi dr`avni pardom, po{to je sve bila dru{tvena svojina, a ne dr`avna, da dobije dru{teni posao.

                Konkurisao je na raznim mestima i bio je odbijen. To ste mogli i da pretpostavite.

                Ali …

                U jednoj radnoj organizaciji, {to bi danas rekli u preduze}u bio je direktnor jedan kome ne on napisao i diplomski i magistarski. Povremeno mu je pisao i radove

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • O jednom piscu, koji je ostao aniniman

    Upoznao sam ga 90 – tih godina 20 – og veka u Beogradu. Ve} tada je imao preko 70. godina. Voleo je da se pojavquje i da dr`i govore na nacionalnim skupovima u to vreme. Pri tome nije bilo bitno da li su to ravnogorski, zbora{ki ili neki tre}i skupovi – bitno je samo da su bili srpski.

                Ono {to se o wemu znalo nije bilo ba{ mnogo. Poticao je negde sa dana{weg juga Srbije, Zna se da je studirao, [ta je studirao niko ta~no nije znao, Da li je zavr{io … ni to niko nije znao. On sam

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • ]utawe

                    Zovem te ne javqa{a se, Do|em kod tebe ku}i i dozivam Te. Ni tada ne otvara{ vrata. Sretnem te na ulici izbegava{ me. Posao koji se koliko Tebe, ti~e i mene, ne zove{ me, ve} me zaobilazi{.

                Setih se re~i napisanih Mire Furlan. „ i onim kolegama, prijateqima i znancima koji mi svojom {utwom daju do znawa da na wih vi{e ne računam. Kome zapravo pi{em ovo pismo? Tko }e ga pro~itati? Tko }e ga htjeti pro~itati?“

                Ako sam ih nekada ne~im uvredio, {to mi ne

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • ZAKONODAVNA DELATNOST KRAQA MILUTINA

     

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Mo`ete li biti ili imati pravog prijateqa?

    Da li ste ili boqe re}i koliko ste puta ~uli da se qudi `ale kako danas nem pravih prijateqa. Svi se sa vama dru`e dok im trebate, a kada ih iskoristite … Ne znam za vas ali ja sam to slu{ao takore}i svakodnevno.

    Ono {to je bilo interesantno to je da qudi koji su meni slovili kao pravi prijateqi, kukaju kako nema pravih prijateqa. Nesvesno su mi slali poruku da im ja nisam pravi prijateq. [ta sam? Ne mogu da pretpostavim. Povr{ni prijateq, poznanink ili ve} {ta ali pravi prijateq ne.

    Dobro

    Comments powered by CComment

    Опширније...  
  • Itelektualci gde ste?

    Kada sam bio mali, i{ao u {kolu, prvo osnovnu, pa sredwu, kada sam studirao, uvek su postojali qudi koji se nisu neposredno bavili politikom ali su bili kriti~ka misao dru{tva u kojem smo `iveli. Oni su bili qudi koji su tuma~ili doga|aje, komentarisali politi~ku situacuju, nudili re{ewe iz we, U tim svojim stavovima kod wih je mogao da se uo~i kontinuitet. Ono {to je moglo da se oseti u wihovim istupawima, to je odsustvo arogancije, svesnost o te{koj situaciji u kojoj se nalazimo i poku{aj da

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • O odgovornosti

    Onima koji prate mog Promu}urka mogu da primate da odavno nisam objavio ni jedan tekst. To wihovo zapa`awe je ta~no i tu nema {ta da zamerim. Postavqa se pitawe za{to?

                Nije da nisam pisao ni{ta. Pisao sam nekoliko tekstova. Ali ja po navici kada napi{em tekst ostavim ga da stoji neko vreme, vratim se ispravim sve gre{ke koje vidim ili ubla`im ili promenm neke stavove i onda ga pustim. Isto sam radio i sada.

    Ali…

    Kada je Promu}urko po~eo svoj `ivot, pose}ivalo ga je desetak qudi

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Parastos u Sremskim Karlovcima po 35 put

    Sve {to vreme daqe hita,

    Sve se ve}ma pro{lost grli,

    Sve se vi{e na{i mrtvi,

    ~ine nama ne umrli.

     

    Preosve}eni vladiko blagoslovite,

    Poma`e Bog draga bra}o i sestre,

     

                 Poma`e Bog po 35 put, za redom na parastosu prvom gerilcu porobqene Evrope u borbi protiv Hitlera, protiv nacizma. Gerilcu  koji je po{tuju}i pravo odbio da prizna kapitulaciju od ne legetimnih predstavnika vlasti. Podsetimo se da je Aleksandar Cincar Markovi} bio BIV[I ministar i kao takav nije imao pravo da

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Autokefalnost SPC


     

    Write comment (0 Comments)  
  • SVE OSOLITI QUBAVQU

    ^esto ~ujem u razgovoru qudi u mojoj okolini, kako im je na poslu te{ko, kako su im kolege nesnosne, kako vlada lo{a atmosfera. Kako to prevazi}i? Kako u~initi odnose boqim?

                Razgovarao sam o tome sa mojim duhovnikom. On se nasmejao, blago me je upitao: {ta ja mislim za{to je tako? Odgovorio sam mu da je to zbog nedostatka razumevawa, nedostatka po{tovawa tu|e li~nosti i sli~no. Prihvatio je ali je rekao da postoji jo{ jedan dubqi razlog za to. Nisam mogao da u toku razgovora dam

    Write comment (0 Comments) Опширније...