Kada sam bio mali, i{ao u {kolu, prvo osnovnu, pa sredwu, kada sam studirao, uvek su postojali qudi koji se nisu neposredno bavili politikom ali su bili kriti~ka misao dru{tva u kojem smo `iveli. Oni su bili qudi koji su tuma~ili doga|aje, komentarisali politi~ku situacuju, nudili re{ewe iz we, U tim svojim stavovima kod wih je mogao da se uo~i kontinuitet. Ono {to je moglo da se oseti u wihovim istupawima, to je odsustvo arogancije, svesnost o te{koj situaciji u kojoj se nalazimo i poku{aj da se bude savest svog naroda.

Ono po ~emu su se razlikovali od re`imskih pametwakovi}a to je: nisu ponavqali dnevno politi~ke parole, nisu ponavqali ono {to su jednopartijskom sistemu svi ponavqali. Oni su imali svoj ugao gledawa na stvari. Taj ugao gledawa na stvari ~inio nam se logi~niji i prihvatqiviji od onoga {to su zvani~nici ponavqali i tvrdili. Se}am se jednog izraza kojeg su ~esto ponavqali PLURALITET PRAVNOG SUBJEKTIVITETA. Ovaj izraz ni onda ni sada nisam znao {ta zna~i. To nije bio jedini takav izraz setih se jo{ jednog UNIVERZALISTI^KA KONCEPCIJA. Ni ovaj izraz ne znam {ta zna~i. Ti qudi sa fakultetskim diplomama, ~esto sa magistarskim ili doktorskim zvawem govorili su za nas jedan ne razumqivi jezik. Da budem iskren, nisam imao politi~kih ambicija, pa se nisam trudio ni da ih razumem. Na pitawe da li su imali ugled treba re}i: u politi~kom vrhu, jesu, Kod obn~nog naroda ba{ i nisu osim onih koji su imali politi~ke ambicije. Stalno su bili na TV emisijama i pri~ali svoju pri~u.

Me|utim, postojali su qudi, uglavnom umetnici, pisci, profesori, koji su `iveli u Jugoslaviji ili deo wih u emigraciji, uglavnom ekonomskoj, a ne politi~koj, Oni iz politi~ke nisu smeli da dolaze ovamo niti wihova dela da se objavquju ovde. Deo tih qudi su posmatrali ovo na{e dru{tvo svojim o~ima i time su bili slobodni od odgovornosti prema vlasti. Oni su bili odgovorn prema naroda kojem su pripadali, a neki, dodu{e retki i Bogu. Wihovi stavovi, wihova saznawa, wihova razmi{qawa su nam bila daleko bli`a nego onih zvani~nih koji i onako nisamo uglavnom ni{ta razumeli. Oni su predstavqali kriti~ku misao u dru{tvu, Skoro svakom iole pismenom i sa barem prose~nom pame}u i obrazovawem, oni su bili razumqivi. O wima i wihovim shvatawima se javno nije pri~alo, pojavqivali su se u {tampi, izuzetno retko, skoro nikan ne na televiziji. Dr`ali su tribune, promocije i sl. Samo mi |aci smo se usu|ivali da ih javno podr`avamo jer nismo `iveli od svoga rada, ve} od roditeqskog xeparca. U na{im o~ima oni su bili autoritet, a ne oni koje nam je dr`ava nametala. Naravno, ni oni nisu bili jedinstveni. Imali su razli~ita mi{qewa, o istim pitwima. Treba re}i da se neki od wih nikada nisu bavili istim pitawem. [ta im je bilo zajedni~ko? Svi su bili visoko obrazovani, svi su bili intelektualci.

Danas kada razmi{qam o wim, postavqam pitawe gde ste danas intelektualci? Danas imao opet dve vrste qudi, oni koji su uz vlast i oni koji to nisu. Od onih koji nisu, a hteli bi da nam budu alternativa, bave se zvi`dawem, {etwom, skandirawem i sli~no, Time nam ne pokazuju svoje obrazovawe, svoju li~onosnost, svoju kriti~ku misao. Pokazuju samo `equ da do|u na vlast. A za{to bi za wih glasali, u ~emu su oni boqi, tajac. Niko ni{ta ne progovara. Ose}amo i duboko svesni da oni nisu intelektualci. Nikako ne mogu da shvatim da Srbi koji su imali intelektuale u 18, 19 i 20. veku danas ih nemaju.

Zato poru~ujem INTELEKTUALCI JAVITE SE!