^esto mi se de{ava da kada pozovem nekoga telefonom ili mu po{aqem poruku preko interneta, nekome koga smatram prijateqem, da mi postavi pitwe „za{to me zove{?“ Nekako se ose}am nelagodno tada. Naj~e{}e one koje smatram prijateqima zovem bez ikakvog konkretnog razloga zovem ih prosto zato {to su pripadnici mog socijalnog okru`ewa i zato {to me se ti~e wihova sudbin, wihov `ivot.

            Kada im ka`em da ih zovem zato {to jednostavno `elim da ih ~ujem, kako su, {ta rade, {ta se doga|a u wihovom `ivotu, `ele}i sa wima da podelim dobro i zlo. De{ava mi se da mi odgovore jednostavno „dobro“. Odgovorim im tada da mi je drago {to su dobro, da `elim da budu jo{ boqe nego {to su sada. Ponekad, ponekad im navedem na latinskom tekst kojim su nekada Latini zapo~iwali svoja pisma Si vales, bonum est, ego valeo. Slobodan prevod ovog teksta bi glasio Ako se dobro, to je dobro, zato {to si ti dobro i ja sam dobro.

            Volim i drago mi je kada su moji prijateqi i oni koji ~ine moje okru`ewe ili ih ja bar tako do`ivqavam – DOBRO. Ali moram da priznam da ose}am, nekima od wih, da nisam i ja wima prijateqsko okru`ewe. Ali … to je ne{to na {ta sam navikao - da se prema drugima odnosim sa po{tovawem, bez obzira kako se oni odnose prema meni. To je kao ono svako daje ono {to ima. Ako meni neko daje sme}e. to je verovatno zato {to nema ne{to drugo, Ako ja nekome dajem cve}e, to je zato {to ja nemam {ta drugo da dajem. Kao {to sam ve} rekao svako daje ono {to ima.

            Kada ih zovem telefonom, po{aqem poruku preko interneta, javim se na ulici, poka`em `equ za razgovorom, to nije zato {to sam zaqubqen pa imam neku potrebu da joj se udvaram. To ne zna~i ako je mu{karac, da ga zovem zato {to mi treba, To je zato {to ona postoji za mene kao li~nost, kao osoba. Smatram da ~ovek treba da voli druge qude, da treba prema wima imati pozitivan stav. Kakav }e oni imati prema meni to je na wima i na wihovom vaspitawu. Kako su wih u~ili mama i tata, bake i deke, u~iteqi, vaspita~i, wihovo dru{tveno okru`ewe.

            Naravno postoji, dovoqno brojna grupa qudi koju kada pozovem odni su obraduju i provedemo du`e ili kra}e vreme u razgovoru. Oni meni ispri~aju kako su, ja wima kako sam. Poka`emo iskreno zanimawe jedni za druge.

            Znam …

            To su moji prijateqi, To je moj dru{tveni miqe, To su MOJI POZNANICI, PRIJATEQI. Prijateqi moji hvala Vam na Va{em prijateqstvu. Hvala Vam na va{im dobrim emocijama. Hvala Vam za na{u emocijanu zajednicu koje stvara na{e prijateqstvo.

            ^ovek ne mo`e da `ivi sam, niti treba, Postoje i oni koje pozovem nekoliko puta i oni se ne jave. Zna~i da sam prestao da budem deo wihovog sveta. Dobro, mislim nije dobro ali sam primio k znawu. @elim im sve najboqe. Naj~e{}e tom prestanku javqawa ne prethodi nikakva uvreda sa moje strane. Opet ka`e, `elim im sve najboqe. Svako daje ono {to ima i pokazuje svoje vaspitawe, kako su ga vaspitali otac, majka, deke, bake, {ira familija, {kola, sredina. Nisam se vodio devizom pamti pa vrati ili kako on tako i ja prema wemu. Ne prili~i mi da se spu{tam na ne~iji nivo na kome se ne osle}am kao svoj na svome. Vaspitan sam da budem GOSPODIN. Tako nastojim i da se pona{am.