PRETRAGA

OTVORITE SAJT NA VA[EM MOBILNOM URE\AJU

KO JE NA MRE@I

Ко је на мрежи: 42 гостију и нема пријављених чланова

BROJ POSETA

01919002
Danas
Ju~e
Ove nedeqe
Pro{le nedeqe
Ovog meseca
Pro{log meseca
Svih dana
45
307
352
3226
2529
13655
1919002

0.48%
5.70%
0.78%
0.29%
0.07%
92.69%
Online (15 minutes ago):6
6 guests
no members

Ваш ИП:98.80.143.34

NAJNOVIJI KORISNICI

  • Milorad
  • Zone
  • Паки
  • tene
  • vidovi}1979

Winamp, iTunes Windows Media Player Real Player QuickTime Web Proxy


 

 

Pri~e o intelektualcu

Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

         Od kako sam ~uo za ovaj pojam u meni se rodila `eqa da to budem i postanem jednog dana. Prva stvar koja me mu~ila ko je i {ta je intelektualac?

            Dobro i visoko obrazovawe se podrazumeva. Ali mi je uvek bilo jasno da to nije dovoqno. Biti stru~wak je potrebno ali nije dovoqno da se bude intelektualac. Intelektualca mora da krasi i pona{awe i maniri. Prvo mora da po{tuje druge. Ne sme da ih vre|a, omalova`ava, poni`ava, ismejava, Pogotovu da ih vre|a i omalova`ava zato {to imaju neki telesni nedostatak ili zato {to nisu iz wegovog kraja. Mora da bude nacionalista ali nikako {ovinista. Mora da sve pripadnike svoga naroda tretira jednako. Nikako ne sme ono {to se meni desilo da nekome iz drugog kraja Srbije smesti da radi doktorat po drugi ili tre}i put. Ne sme da nekome drugom Srbinu napi{e da ne pi{e srpskim jezikom, da bi time sebe u~inio ve}im ili da bi tako wegovi prijateqi i saradnici br`e napredovali. Usu}ujem se da ka`em da je to upravo suprotno intelektualcu.

            On ne bi smeo ni da psuje. Psovku sam jednom odredio kao molitvu }avolu. Intelektualac mora da vodi ra~una o svom re~niku i re~ima koje izlaze iz wegovih usta. Re~i su jedna od wegovih li~nih karta, jedna ali ne i jedina. I ne samo da ne sme da psuje on mora da ume lepo da se izra`ava. Upravo je to jedna od glavnih osobina intelektualca. Da bi to mogao, mora mnogo da ~ita kwige kako bi obogatio svoj re~ni~ki fond. Mora da fascinira svojom kulturom izra`avawa. Mora dakle da bude dobar govornik. Mora da ima dobru dikciju, Dobro da poznaje gramatiku, pravopis, Mora da vodi ra~una i kako se odnosi prema neistomi{qenicima. Nikada sukob stavova ne sme da pre|e u sukob li~nosti. Mora da uprkos druga~ijem mi{qewu ispoqi po{tovawe prema wihovoj li~nosti. To je jedna od temeqnih postavki intelektualca.

            Wegova {ala ne sme da bude uvredqiva, ona mo`e da bude {ala karaktera, a ne pola, porekla i sli~no.

            Izme|u ostalog mora da zna da i poqubi ruku `enskoj osobi, po pravilima bontona.

            Mora da svojim dr`awem ostavqa utisak jedno uravnote`enog ~oveka i jedne uravnote`ene osobe. Kada ga vre|aju ne sme da se spusti na wihov nivo i da se on isto tako pona{a. Nipo{to ne sme da uzvrati istom merom. Ako mu prete ubistvom, batinama, ismejavaju wegove ideje, to {to osobe lep{eg pola qubi u ruke, ne sme sebi dozvoliti da se wima pravda. Treba da izbegava da sa wima ulazi u polemiku. Treba da bude svestan da drugi koji su skloni ismejavawu, pretwama, nisu ono {to je on i on ako prihvati da se pona{a tako i on prestaje da bude ono {to jeste - INTELEKTUALAC

           


 

Comments powered by CComment

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • O SVETORODNOSTI

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Pri~a o igumanu Mitrofanu koga su ubili komunisti

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Jedan primer hri{}anske qubavi

    Za Hrista sam u~io da je qubav. Jedan u~iteq mi je rekao da kada bi od Hrista oduzeli qubav ne bi ostalo ni{ta. To je dovelo do toga da qubav shvatam kao sinonim za Boga. Da sve ono {to volim shvatam da se odnosim onim bo`anskim u sebi. Moja qubav je za mene bila dokaz da imam Boga u sebi i da je to ono na {ta mislimo da nas je Bog stvorio po svom obrazu. Naprotiv, da svaka mr`wa i bes, zlomisje su dokaz postojawa |avola u nama.

                Ovo je pri~a o jednom slu~aju qubavi koju sam

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Ba{tina – xeparo{

    Ba{ta, kao arhaizam zna~i otac, o~evina, Dakle, to nije ne{to {to smo ba{ mi stekli, to je ono {to ve} postoji u na{oj tradiciji, {to ve} postoji u na{oj porodici, familiji. U ovom slu~aju, to je i ba{tina – ba{ta. Dakle, ne samo da je to osobina koja je hm, neko mo`e da ka`e krasila na{eg oca, nego i na{eg dedu. Zamislite, osobina koja traje tri generacije. Pa u na{em dru{tvu, to je ba{ retkost i tim pre treba da tako ne{to po{tujemo. Me|utim, treba imati u vidu da ba{tine mogu da budu

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • NOVA PROMU]URKOVA RUBRIKA

     PO[TOVANI POSETIOCI, NOVA PROMU]URKOVA RUBRIKA U IZBORNIKU NA SAJTU 


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Po ~emu zna{ da si genije?

    Kako ~ovek da zna da li je i koliko genije? Te{ko pitawe utoliko {to je te{ko na wega dati ta~an i precizan odgovor.
    Prvo {to pada na pamet jeste, po tome {to te drugi po{tuju na poslu. [to te uva`avaju kao ~oveka, na poslu, u ku}i, u dru{tvu. To mo`e da zna~i i da si im blizak, da se ne razlikuje{ od wih. Da se ni~im ne isti~e{ i da si sasvim prose~an, pa se zato tako odnose prema tebi. Dakle, nisi ne{to naro~ito, nisi genije.
    Drugi slu~aj, je kada ti qudi odaju priznawe, zato {to ne{to zna{

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • O konzervativizmu

    Pod pojmom konzervativizam, obi~no se podrazumeva `eqa da se u ime starog, spre~i ne{to novo. Konzervativizam se zato do`ivqava, kao ne{to nazadno, reakcionarno, ne{to {to je za svaku osudu. Ne{to {to spre~ava svaki napredak, svaki progress. ^ak je Hegel izneo teoriju negaciju, negacije, dakle da nemo`e novo da se stvori, dok nestane starog. Da li je to ba{ tako?

                Pa ~im smo krenuli da pi{emo o konzervativizmu zna~i da to mi{qewe ne delimo. [ta vi{e smatramo ga besmislenim

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • ^ovek koji je odustao od `ivota

                 Pri~u koju }u Vam danas ispri~ati ~uo sam od samog glavnog junaka ove pri~e. Upoznao sam ga u vozu. Naime, decenije svog `ivota sam proveo putuju}i zbog studija i posla. Tako sam upoznao mnoge qude sa zanimqivim i interesantnim pri~ama. Pa izme|u ostalih i wega.

                Ne navodim mu ime jer ga nisam ni zapamtio, a nije ni bitno za ovu pri~u. Po{to sam u{ao u voz prolzio sam hodnikom pored nekoliko kupea, koji su bili polupuni. U jednom je sedeo samo jedan stariji ~ovek sa oko

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • [ta je najopasnije u poslu?

    Prvo {to moramo da ka`emo na po~etku ~lanka je NA KOGA SE ODNOSI NA[A TEMA? Odnosi se na sve zaposlene i na sve koji imaju preduze}e, sasvim svejedno da li su pri tom samozaposleni ili su biznismeni. Dakle, jednako se odnosi i na radnike u proizvodwi, radnike u zdravstvu, prosveti, uslugama, kulturi i sli~no.

    Svako ko radi, naro~ito ako rukovodi poslom interesuje se {ta je najva`nije da posao potskane i da pove}a produktivnost i radni u~inak svoj ili svoga tima. ^ini se da su nava`niji

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • [ta je za vas kwiga?

               Pri~a se odnosi na kwigu. Ne, nijedno posebno, ne ni na jednu konkretno, ve} na kwigu uop{teno. Kwigu kao vrednost. 

                  Pri~a koju }u Vam danas ispri~ati desela se krajem 90 – tih godina 20 – og veka. Jedna strana u pri~i sam ja, a druga … pa moram je predstaviti. Gospo|a po svemu onome kako se pona{a, po obrazovawu, po vaspitawu, po kulturi govora,  kulturi obla~ewa i sli~no. Bila je u na{oj sredini jedan od najboqih stru~waka, koja je posle zavr{enog fakulteta i{la jo{

    Write comment (0 Comments) Опширније...