Хиландарац Агатон Уз рођеног брата Радивоја У недељу, 15. децембра, у Господу је, у 82-ој години, уснио монах Агатон, раније Арсеније, један од најпознатијих духовника манастира Хиландара и Свете Горе. Рођен је са световним именом Бранислав Јовановић у селу Миличиници, у Тамнави, 1921. године. Један је од малог броја преживелих у великом страдању добровољачких, четничких, Недићевих, Љотићевих и других јединица, које су енглеске војне службе, на захтев НОВЈ, из Аустрије вратиле у Југославију. Око 15.000 њих, у три дана, стрељано је на Кочевском Рогу, у Словенији, 1945. године. Кратко време провео је у Бирмингему, у Енглеској, а у Хиландар је дошао почетком педесетих година. Најпре је живео усамљенички, крај своје келије узгајајући башту, а од враћања - по типику Светог Саве - на општежиће у Хиландару, време је проводио са осталим монасима, али увек повучен, сате и сате, дане и ноћи, самујући у молитвама. Као цењен и угледан међу монасима „Најдоњег камена” српске духовности, шест година је провео у Кареји као представник Хиландара. То је био и једини пут да је, за пола столећа, избивао изван зидина свог уточишта и смисла живота, дарованог господу - манастира Хиландара. Последње деценије, када је примио Велику Схиму, братија Српског манастира наАтосу, омогућила му је да се - у миру и самоћи – моли у својој посебној црквици - капели, изграђеној у близини келије