Kuma Biqa, kako sam zvali moju kumu Biqanu, bila je godinu dana starija od mene. Prvobitno prijateqica moje sestre Mirjana, da bi vremenom postala i moja. Voleo sam da se dru`im sa wom, ona nikada ni{ta nije radial iza le}a sve je znala da sune u lici pa kako ti bude. Bili smo veliki prijateqi, zajedno smo slavili slave, srpske i dr`avne nove godine, volela je i petarde ali da budu {to daqe od we.

            Kada god bi smo oti{li kod we sedeli smo na jastu~i}ima, Pri tom, svako bi dobio svoju pepeqaru i svoju ~a{u za pi}e. Slavila je Sv. Jovana Krstiteqa 7. januara, tako da se tom prilikom ispeklo mnogo torti spremilo mnogo kola~a, da nismo mogli sve ni da probamo.

            Imala je dve osobenosti, Prva nikom nije dozvoqavala da joj plati pi}e. Tek posle mnogo, mnogo vremena dobio sam ja tu privilegiju. Niko drugi!!!

            Druga osobenost niko nije smeo da je slika, Nije volela slikawe. Za{to? Nikada nam nije rekla. Iz wenog pona{awa nismo mogli da zakqu~imo za{to to nije dozvoqsavala. Nismo mogli ni da pretpostavimo. Samo je meni dozvolila kada je do{la sa mu`em kod mene, na odbranu magistrarskog rada. 25. novebra 1998. godine je dozvolila da ih slikam oboje.

            Kao {to ste primetili na mene je bila bole}iva i zato mi je sve dozvoqavala {to je drugima bilo zabraweno.

            Jednom je, do{la je kod nas i zamolila je mene za jedan razgovor na samo. Kako je soba bila puna svi su morali da iza|u.

            U sobi smo ostali samo ona – Biqa i ja. Sipao sam joj sok, nazdravili smo i po~ela je da gricka kiki riki. Gledali smo se u ti{ini nekoliko minuta dok nije progovorila.

            - Treba{ ne{to da mi uradi{, a da mi unapred obe}a{ da }e{ pristati, pre nego {to ti ka`em {ta. Tako|e, nikome ne sme{ da ka`e{ za{to te zovem i gde }emo u subotu da idemo. Nikada nikome ne}e{ smeti da ka`e{ o tome bilo {ta.

            Bio sam {okiran, nikada mi ni{ta ni sli~no nije rekla. Ni sli~no. Poku{avao sam da barem ne{to saznam o tome {to treba da uradim ali nije vredelo ni{ta. Naravno nikada nikom nisam smeo da ka`em da sam to uradio. Prvo {to mi je palo na pamet je da treba nekoga da po{aem na onaj svet. Da li sam spreman da tako ne{to u~inim, da li bi ona tako ne{to tre`ila od mene i koji su razlozi zbog kojih bi tako ne{to tra`ila od mene. Znao sam je kao neku izrazito racionalnu osobu i ako je trebalo nekog da likvidiram, za tako ne{to su morali postojati jaki razlozi. Ona nikada to ne bi tra`ila iz ~istog hira, besa, }efa, Mogu samo da zamislim {ta joj je taj neko uradio ili poku{ao da uradi.

            A ja, Da li }u ja koji nisam profesionalac u tome odraditi tako ne{to, pri tome se pomiriti da }u da robijam jer nema {anse da su da izbegnem }orku. Da li sam spreman zbog moje velike prijateqice da robijam, Da provedem u zatvoru bar 10 godina.

            Ono {to sam siguran to je da su wu moju najboqu prijateqicu morali povrediti do sr`i. Da nije tako ne bi nikada tako ne{to tra`ila od mene. Sestara ima, brata nema, Od koga je krenula da tra`i podr{ku od MENE. ZNA^I MENI VERUJE I U DOBRU I U ZLU!

            Da li je tako ne{to dovoqno da robijam. Imam ne{to preko 30 godina, nisam o`ewen, nemam decu, nemam devojsku, Da li ja takav slu`im nekome i ne~emu. Ako za 10 godina iza|em iz zatvora, mo}i }u jo{ uvek da pomognem roditeqima, a ako Bog bude hteo na}i }u i `enu i o`eniti se.

            Odlu~io sam AKO ONA IMA TOLIKO POVEREWA DA ME ZAMOLI, GREH BI BIO IZNEVERITI POVEREWE.

            PRISTAO SAM!!!

            Sipao sam nam crno vino kucnuli se i rekao sam PRISTAJEM!

            Druga~ije nisam mogao sve i da sam hteo!

            Ona je zavr{ila sa grickawem kiki rikija, Izvadila jednu cigaretu sarajevske Drine, koju je pu{ila, zapalila povukla dim, i pogledav{i me u o~i rekla mi:

- Treba da mi bude{ kum na ven~awu. Ven~awe je u subotu, u Sremskim Karlovcima. Upravo si pristao da mi bude{ kum!

Samo {to nisam pao u nesvest.