^ovek koji je odustao od `ivota
Pri~u koju }u Vam danas ispri~ati ~uo sam od samog glavnog junaka ove pri~e. Upoznao sam ga u vozu. Naime, decenije svog `ivota sam proveo putuju}i zbog studija i posla. Tako sam upoznao mnoge qude sa zanimqivim i interesantnim pri~ama. Pa izme|u ostalih i wega.
Ne navodim mu ime jer ga nisam ni zapamtio, a nije ni bitno za ovu pri~u. Po{to sam u{ao u voz prolzio sam hodnikom pored nekoliko kupea, koji su bili polupuni. U jednom je sedeo samo jedan stariji ~ovek sa oko 60 godina ili je barem meni tako delovao.
Sedeo je, sa rukana naslowenim na nogama, a povremeno je znao da se uspravi i tada bi ruke do{le pored wegovog tela. Bio je ispuwe nekim mirom, koji je meni bio ~udan jer nikada nisam upoznao nekoga sa takvim ose}awem. Delovao je potpuno ravnodu{no. Pitao sam ga da li smem da zapalim, on mi je dozvolio. Poku{ao sam sa wim da pri~am jer nam je sledovalo nekoliko sati putovawa u zajedni~kom dru{tvu. Saznao sam da ide na ven~awe svoje… pa je napravio malu pauzu i rekao: k}erke. U jednom trenutku u{la je policija i pregledala nam li~ne karte, upitala nas gde putujemo, da li smo osu|ivani i sl. Kada su upitali mog saputnika da li je osu|ivan on ih je pogledao u o~i nekim ~udnim pogledom i rekao.
- Da, Jesam. Napravio je pauzu i dodao: osu|ivan sam za ubistvo, za dvostruko ubistvo, s predumi{qajem. Policajac koji je dr`ao wegovu li~nu kartu je u momentu pobelede, a verovatno i ja. Onda je on rekao da je ubio nequde koji su mu silovali i ubili k}i jedinicu. Policajac se malo povratio, a i ja. Zatim je jedan od wih iza{ao napoqe pozvao je motorolom, Pri~ao jedno 15-ak minuta i potom je pozvao svog kolegu koji je bio unutra i obadvojica su oti{li. Moj saputnik me je pogledao nekako ~udno i krenuo da iza|e. Rekao sam mu da nemora da izlazi, nisam neko ko voli da sudi qudima. Malo smo porazgovarali i on je ostao.
Ostao je i po~eo da pri~a. Kako mi je on ispri~ao tako vam prenosim. Kada je bio mlad bavio se muzikom, dobro je zara|ivao. Svirao je po svadbama, ispra}ajima u vojsku, ro|ewima dece, slavama i sli~no. Kako je ve} kao mlad stekao popularnost, dobro je zara|ivao. Imao je tek 20 godina kada mu se rodila k}i. Bio je op~iwen svojim detetom. Obo`avao ju je. K}i mu je rasla uz roditeqe i `enu koja je imala samo zadatak da je neguje, a on kada god je imao vremena dolazio da ih obi|e. Kako je k}i rasla tako je rasla i wegova qubav ka woj. @ena mu je nekoliko puta govorila da pored k}erke, postoji i ona, ali on se na to nije osvrtao.
Od para koje je zaradio sazido je veliu lepu ku}u, Iako je k}erka bila dete on je ve} napravio sprat za wu, wenog mu`a i weno dete ili decu. Kupio je i zemqu i lokale. Tako je postao prili~no imu}an u svom kraju.
Tada je uzdahnuo, napravio pauzu od minut do dva. Pogledao negde… iza mene u beskraj i rekao:
. A onda se desilo …
Tada je pun neke energije koju dotle nisam sreo po~eo da pri~a. Jednog dana. jednog dana, roditeqi i `ena su negde oti{li, a k}i je ostala ku}i. Do{la su dva prijateqa koja su bez kucawa u{li unutra, Wegova k}i se kupala. Kada je ~ula da neko ulazi ogrnula se nekim pokriva~em i iza{la da vidi ko je. Oni su se pozdravili sa wom i rekli da su do{li kod wenog tate, da ga vide i da ne{to porazgovaraju. Ona im je rekla da joj je tata negde oti{ao i da do|u drugi put. Oni su me|utim seli zamolili je da im sipa jednu ~a{icu rakije pa }e oti}i. Ona je oti{la po fla{u i ~a{ice do{la i sipala im rakiju. Bilo joj je neprijtno {to je ona u ogrta~u koji joj je bio do pola butina. Jo{ maw joj je bilo prijatno kada su oni po~eli da joj dele komplimente. U jednom trenutku jedan od wih je ustao i pri{ao joj. Ona se izgubila. Uhvatila je svoj pokriva~ kako bi spre~ila. U me}uvremenu je ustao i drugi ~ovek. Rekli su joj da se ne stidi to je normalno ali da ne mora da ka`e tati i mami … [ta se desilo ne moram da pri~am, Nije ni meni on pri~ao. Samo je zastao. Ponovo je klimnuo glavom i nastavio.
Kada je stigao ku}i na{ao ju je zadavqenu i bez odela. Le`ala je na le|ima. Kada ju je video mrtvu on se zateturao… Nije mogao da veruje. Nije mogao da … kada se posle izvesnog vremena pribrao oti{ao je da se umije. Iza{ao je napoqe. Uskoro je stigla supruga sa wegovim roditeqima. Bili su {okirani. On se nekako pribrao iza{ao napoqe i pitao kom{iju, starijeg ~oveka, koji je sedeo u dvori{tu da li zna ko je kod wega dolazio? Kom{ija nije znao imena ali je naveo koja su kola bila, koje boje, izgled wih dvojice, u kom su pravcu oti{li. Shvatio je ko su i zahvalio se kom{iji.
Oti{ao je u kupatilo i okupao se i oprao kosu, Obukao je najsve~anije odelo, pozdravio se sa suprugom i roditeqima. Ni{ta ga nisu pitali. Videli su da je poneo revolver. Oti{ao je jo{ kod nekog da se pozdravi. Zatim je oti{ao da se o{i{a i obrije u berbernicu. Platio je i da mu stave neki miris.
- Oprostio sam se sa svima. Oti{ao sam kod jednog od wih koji je imao `enu. Wegova `ena mi je rekla da nije ku}i dolazio ve} dva dana.
Potom je oti{ao kod onog drugog. Zatekao ih je obojicu, kako sede i piju rakiju i kako su lepo raspolo`eni. Prosto su sijali. Iznenadili su se kada su ga videli na vratima doteranog. Odmah su i wega ponudili rakijom i nato~ili mu ~a{icu. Bili su sami u ku}i. Krenuo je razgovor ali moj saputnik nije bio raspolo`en da pri~a. Wihova sre}na lica prekinulo je pitawe:
- Za{to ste je …, tu je pustio suzu i pogledao u stranu, prvi put od kako sam u{ao u kupe, osetio sam wegovu emociju, i za{to ste je ubili? Dok je postavqao pitawe ustao je i izvukao revolver. Oni su se branili, kako nisu oni, gde bi oni tako ne{to u~inili, rekao im je da su vi|eni i prepoznati i da ne vredi da la`u. Za{to su to u~inili i za{to su je ubili? U jednom trenutku jedan od wih je priznao {ta su u~inili i po~eo da opisuje, kako su u{li, kako je bila obu~ena, kako su joj pri{li, po~eo je da opisuje detaqe, kako ni{ta nije znala, kako su morali oni da je u~e i da joj pokazuju, kako im je pretila tatom, kako su morali da je ubiju.
Onaj drugi je po~eo da se smeje, da se ismejava sa wegovom k}erkom, da mu pri~a … Prekinuo je sve to. Opalio je jedan metak zatim drugi, tre}i, oni su pali. Jo{ su davali znake `ivota kada im je pri{ao. Obojica su ga pogledala kao da ho}e da mole za milost. Potpuno mirno bez uzbu|ewa … Svakom od wih je opalio metak me|u o~i, dok su ga one gledale. Potom je ustao stavio kafu, popio ~a{icu rakije, sipao jo{ jednu … Kada se malo pribrao oti{ao je do telefona. Pozvao je 92, pozvao je tada miliciju. Bio je jo{ socijalizam pa je bila milicija, a ne policija. Rekao je {ta je uradio i gde se nalazi. Tek {to je kafu ukuvao i po~eo da pije, milicija je upala u sobu i po~ela da se dere i sama malo upla{ena. Vikali su da digne ruke gore, da baci oru`je, On im je smireno rekao da je oru`je prazno i da je tu. On ih je sam pozvao i zamolio da ga puste da popije kafu i popu{i cigaretu. Oni su me|utim, sko~ili na wega prosuli kafu, razbili {oqicu, pepeqara je pala na pod i oni su ga vezali. Stavili su mu lisice na ruke i dvojica rmpalija su ga uhvatili. On im je govorio da nema potreba da ga vezuju, da ga hvataju on ih je pozvao i da je imao nameru da be`i on bi to uradio.
Su|ewe je trajalo kratko on je sve priznao, sve je detaqno opisao. Tu`ilac je tra`io smrtnu kaznu. Branilac je insistirao na tome {ta mu se dogodilo i da od vremena ubistva wegove k}erke, do ubistva wih dvojice je pro{lo nekoliko sati. Ukazivao je na psihi~ko stawe wegovo.
Na kraju je osu|en na 20 godina zatvora. On je tu presudu mirno primio. Kada ga je sudija pitao da li ima ne{to da ka`e. on je samo odgovorio, da sa wegovom k}erkom sahrawen je i on.
@ena mu je u po~etku redovno dolazila i donosila sve i sva{ta. Posle izvesnog vremana rekla mu je da joj je te{ko da `ivi sama. Shvatio je {ta to zna~i. Pogledao je u o~i i rekao dobro, na|i nekog. Ja sam ovde i pitawe kada }u iza}i.
Nastavila je da ga pose}uje. Jednog dana je do{la i sva nekako prepla{ena rekla da ima ne{to dam u ka`e. On joj je samo rekao. Reci! Ona se snebivala… Na to ju je on pitao:
- Da li si na{la nekog?
Nije mu rekla ni{ta. Spustila je pogled i klimnula glavom. Rekao je da }e joj dati razvod. On je tu, svojim izborom, ono {to je voleo to je sahranio. Kada mu je k}i sahrawena sahrawen je i on. Ona je slobodna, mlada neka nastavi da `ivi.
Slede}i put su do{li oboje. @ena, biv{a `ena i wen novi. Gledali su ga nekako boja`qivo. On se zahvaqivao {to joj je pristao na razvod. Samo je odmahnuo glavom. Tada mu se `ena izvinula i rekla da ho}e ne{to da ga zamole. Upitao je {ta. Opet su se snebivali, On je to prekinuo glasno rekav{i:
- Ka`ite {ta ho}ete. Najzad mu je rekla da on, wen novi … `ivi u nekoj staroj ku}i, da je mnogo dobar ~ovek ali i da je siroma.
- Uzmite {ta ho}ete meni ni{ta ne treba.
Obadvoje su po~eli da pla~u i da mu se zahvaquju. Pogledao je u wih i }utke oti{ao.
U zatvoru je dr`o sliku svoje k}erke. Vremenom je cela soba bila izlepqena wenim slikama. Bilo mu je sve svejedno. Tra`io je od upravnka zatvora da mu dozvoli da poseti grob k}erke, da upali sve}u. Upravnik mu se nasmejao, a i ostali koji su bili sa wim. Rekli su mu {ta su rekli. On je jednom uspeo da pobegne iz zatvora i oti{ao je na k}erkin grob. Upalio je sve}u. Video je da su mu i roditeqi umrli. Krstove na wihovim grobovima je celivao. Na k}erkinom grobu je i prespavao. Sawao je kako je ona sada devojka i kako je udaje.
Ujutru je opet poqubio krstove na k}erkinom grobu i na grobovima svojih roditeqa. Po{to je sve obavio {ta je imao, vratio se nazad u zatvor.
Pitali su ga nekoliko puta da li se kaje on je }utao. Nisu mu skratili godine tamnovawa. Wemu to je odavno prestalo da bude bitno. Rekao im je da je on odavno ubijen i sahrawen. Da {to se ti~e wega mogu da rade {ta ho}e.
Izdr`ao je svih 20 godina. Nije dobio ni dan skra}ewa. Nije mu to ni bilo bitno. Kada je iza{ao napoqe ~ekala ga je `ena. Biv{a `ena, sa … i wihove dve devoj~ice. Jedna je bila ne{to starija nego wegova k}i. Dovezli su ga ku}i. Ku}u su lepo odr`avali, jo{ po neki detaq dodali. Odveli su ga da vidi lokale, wive, vo}wake. Zaboravio je i da ima wive, lokale, vo}wake. Dali su mu i novac i rekli koliko }e od ~ega pare da dobija. Nije slu{ao.
U jednom trenutku wihova starija k}i mu je pri{la zagrlila ga. Rekla mu je:
- HVALA, HVALA VAM! Po~ela je da pla~e, a posle we i ostali. Samo je on osetio da ga srce ste`e i za trenutak u~inilo mu se kako ga je wegova k}i grlila. Rekla mu je da se zahvaquju}i wegovom imawu weni roditeqi podigli svoju ku}u i materijalno sredili i obezbedili.
On je nastavio sam da `ivi u ku}i, a biv{a `ena je znala da do}e, da pospremi, da opera, usisa, uradi ono {to treba po ku}i. Ona starija k}i, je znala da do|e ona umesto majke i da ona pospremi po ku}i. On je ve} po~eo da poboqeva. Tada je ova devojka po~ela ~e{}e da dolazi.
Jednoga dana do{la je doterana, vesela izqubila ga. Do{la je sa jednim mladi}em. Tada mu je rekla da se udaje i da bi htela ona i wen budu}i mu` da ga ne{to pitaju. Slegao je ramenima i rekao:
- Pitajte!
Rekli su mu da, po{to je on sam, nema ko da brine o wemu, oni, ona i wen budu}i mu`, bi hteli da preuzmu brigu o wemu. Da ga odneguju do kraja. Uzeli bi wegovu krsnu slavu, a on bi wima prepisao ono {to je wegovo. Na svadbi i ubudu}e oni bi ga tretirali kao wenog oca. Da li pristaje?
Tada sam na licu mog saputnika video suzu. Rekao mi je:
- Sada idem na wenu svadbu!
Comments powered by CComment