PRETRAGA
OTVORITE SAJT NA VA[EM MOBILNOM URE\AJU
KO JE NA MRE@I
Ко је на мрежи: 93 гостију и нема пријављених чланова
NAJNOVIJE OBJAVQENO
NAJVI[E PRGLEDA
BROJ POSETA
58 guests
no members
Ваш ИП:18.119.105.155
NAJNOVIJI KORISNICI
- Milorad
- Zone
- Паки
- tene
- vidovi}1979
RADIO
ARHIVA
Slovenci i hleb
E, ovo vam je pri~a mog deke… Pri~a koji mi je pri~ao kada sam bio zdravo mali, toliko zdravo da jo{ nisam ni u {kolu i{o, a i ponavqo mi je ~esto kasnije kada sam dolazio u goste. Ponavqao i pri~o {ta smo bili, a {ta smo postali.
Pri~a ide ovako,..
Radwa se doga|a za vreme Austrou – Ugarske, u ju`nom Banatu, po~etkom HH veka,
Imali smo tada, mislim moja porodica mnogo lanaca zemqe, desetine, najve}i deo te zemqe je bio pod kukuruzom, a bilo je i p{enice i je~ma, a s obzirom da smo imali i kowe, bilo je i zobi.
Za one koji neznadu koliki je lanac zemqe, to je 57 ari, dakle 2 ara mawe od jutra.
E, sad kada je trebalo da se bere kukuruz, dolazila je radna snaga iz raznih krajeva. Stizali su i iz Slovenije, I to ne neki Bosanci koji `ivedu tamo, neg ba{ pravi Slovenci, I ba{ za te Slovence ho}u da ti divanim, Te Slovence koji su za vreme Jugoslavije po~eli nas da u~e kako treba da radimo, koji su po~eli nas da vode.
Slovenci su pristajali da rade vrlo retko za novac, To im se ispla}ivalo tek toliko da plate put i jo{ malo preko toga. E, tra`ili su da im gazda da xaba hranu i sme{taj. Pa sad pita{ za {ta su radili pa za kukuruz i to kukuruzno bra{no. To su oni zvali – hleb. Hleb, da hleb, Nisu nipo{to hlebom zvali p{enicu, niti p{eni~no bra{no, samo kukuruz i kukuruzno bra{no. Pa kad do|e vreme isplate, kada mu da{ one xakove kukuruznog bra{na, a on ti veli:
- Zlato! Hleb!
Gledite ko dete i smeje se, Sav sre}an obja{wava kako ne}e da budu gladni. A kada beru trude se kao malo ko. Nose redovno xepnicu. Pa bri{edu sa wom znoj sa ~ela. A xepnica im je od kudeqe ili tako ne~ega.
Jedared mom pradedi bi `ao, {to radedu samo za kukuruzno bra{no, pa mu ponudio p{eni~no, da je’ ono pravo bra{no, pravi hleba, Slovenaci, udarili u pla~. Te godine i’ je bilo nekolko. Svi pla~u ne zna{ ko vi{e. Ho}e oni hleba, nema druge, ne}e oni p{enicu ni p{eni~no bra{no, Bo`e sa~uvaj. Za to se oni nisu dogovorili. Pradeda ti se moj {okira – Pa oni ne znaju da se i od p{eni~nog bra{na pravi hleb. Kakvi su ovo qudi, di `ive. Kako `ive. Mislio moj predak, da oni radedu za kukuruzno bra{no zato {to su siroti, pa ne maju para za boqe, a ono … Oni siroti i ne znadu za boqe.
Sada ti mene pita{ {to ja tebe zamaram istorijom i mojim pradedom. Pa vidi{ to su Slovenci, koji nisu znali pre sto i kusur godina, da postoji p{eni~no bra{no i p{eni~ni hleb. U to isto vreme mi smo jeli samo taj p{eni~ni, a kukuruz, pa jeli smo ga kao ka~amak u vreme posta.
Danas ti Slovenci dolaze nas da u~idu ekonomiji, pravu, kulturi i svemu ostalom. E to je to derane za{to sam ti kazo celu ovu pri~u. I nemoj mi molim te vi{e o Slovencima. Mogu da do|u opet da beru kukuruz, ako mi bude potrebno, a ne da me u~e bilo ~emu…
-
PRVI SRPSKI VLADAR SVETITEQ SVETI JOVAN VLADIMIR
Write comment (0 Comments) -
O SVETORODNOSTI
Write comment (0 Comments) -
Pri~a o igumanu Mitrofanu koga su ubili komunisti
Write comment (0 Comments) -
Jedan primer hri{}anske qubavi
Za Hrista sam u~io da je qubav. Jedan u~iteq mi je rekao da kada bi od Hrista oduzeli qubav ne bi ostalo ni{ta. To je dovelo do toga da qubav shvatam kao sinonim za Boga. Da sve ono {to volim shvatam da se odnosim onim bo`anskim u sebi. Moja qubav je za mene bila dokaz da imam Boga u sebi i da je to ono na {ta mislimo da nas je Bog stvorio po svom obrazu. Naprotiv, da svaka mr`wa i bes, zlomisje su dokaz postojawa |avola u nama.
Ovo je pri~a o jednom slu~aju qubavi koju sam
Write comment (0 Comments) Опширније... -
Ba{tina – xeparo{
Ba{ta, kao arhaizam zna~i otac, o~evina, Dakle, to nije ne{to {to smo ba{ mi stekli, to je ono {to ve} postoji u na{oj tradiciji, {to ve} postoji u na{oj porodici, familiji. U ovom slu~aju, to je i ba{tina – ba{ta. Dakle, ne samo da je to osobina koja je hm, neko mo`e da ka`e krasila na{eg oca, nego i na{eg dedu. Zamislite, osobina koja traje tri generacije. Pa u na{em dru{tvu, to je ba{ retkost i tim pre treba da tako ne{to po{tujemo. Me|utim, treba imati u vidu da ba{tine mogu da budu
Write comment (0 Comments) Опширније... -
NOVA PROMU]URKOVA RUBRIKA
PO[TOVANI POSETIOCI, NOVA PROMU]URKOVA RUBRIKA U IZBORNIKU NA SAJTU
Write comment (0 Comments) -
Po ~emu zna{ da si genije?
Kako ~ovek da zna da li je i koliko genije? Te{ko pitawe utoliko {to je te{ko na wega dati ta~an i precizan odgovor.
Write comment (0 Comments) Опширније...
Prvo {to pada na pamet jeste, po tome {to te drugi po{tuju na poslu. [to te uva`avaju kao ~oveka, na poslu, u ku}i, u dru{tvu. To mo`e da zna~i i da si im blizak, da se ne razlikuje{ od wih. Da se ni~im ne isti~e{ i da si sasvim prose~an, pa se zato tako odnose prema tebi. Dakle, nisi ne{to naro~ito, nisi genije.
Drugi slu~aj, je kada ti qudi odaju priznawe, zato {to ne{to zna{ -
O konzervativizmu
Pod pojmom konzervativizam, obi~no se podrazumeva `eqa da se u ime starog, spre~i ne{to novo. Konzervativizam se zato do`ivqava, kao ne{to nazadno, reakcionarno, ne{to {to je za svaku osudu. Ne{to {to spre~ava svaki napredak, svaki progress. ^ak je Hegel izneo teoriju negaciju, negacije, dakle da nemo`e novo da se stvori, dok nestane starog. Da li je to ba{ tako?
Pa ~im smo krenuli da pi{emo o konzervativizmu zna~i da to mi{qewe ne delimo. [ta vi{e smatramo ga besmislenim
Write comment (0 Comments) Опширније... -
^ovek koji je odustao od `ivota
Pri~u koju }u Vam danas ispri~ati ~uo sam od samog glavnog junaka ove pri~e. Upoznao sam ga u vozu. Naime, decenije svog `ivota sam proveo putuju}i zbog studija i posla. Tako sam upoznao mnoge qude sa zanimqivim i interesantnim pri~ama. Pa izme|u ostalih i wega.
Ne navodim mu ime jer ga nisam ni zapamtio, a nije ni bitno za ovu pri~u. Po{to sam u{ao u voz prolzio sam hodnikom pored nekoliko kupea, koji su bili polupuni. U jednom je sedeo samo jedan stariji ~ovek sa oko
Write comment (0 Comments) Опширније... -
[ta je najopasnije u poslu?
Prvo {to moramo da ka`emo na po~etku ~lanka je NA KOGA SE ODNOSI NA[A TEMA? Odnosi se na sve zaposlene i na sve koji imaju preduze}e, sasvim svejedno da li su pri tom samozaposleni ili su biznismeni. Dakle, jednako se odnosi i na radnike u proizvodwi, radnike u zdravstvu, prosveti, uslugama, kulturi i sli~no.
Svako ko radi, naro~ito ako rukovodi poslom interesuje se {ta je najva`nije da posao potskane i da pove}a produktivnost i radni u~inak svoj ili svoga tima. ^ini se da su nava`niji
Write comment (0 Comments) Опширније...
Comments powered by CComment