PESMA SVETOM PROROKU ILIJI
Кад се пророк Илија Богу помолио,
Да би Господ од кише небо затворио.
Три године шест месеци није било кише,
Тако Свето Писмо, мој народе пише.
Господ рече Илији, ти ћеш се склонити,
Код потока Хората, ту ћеш воду пити.
Јер ће у народа да нестане воде,
Гаврану сам наредио да те храни онде.
Годин` дана Илија на потоку био,
Гавран га је хлебом и месом хранио.
А кад на потоку, засуши се вода,
Тад Илији дођоше речи од Господа:
У Сарепту Сидонском ти ћеш се склонити,
Жени удовици Ја ћу наредити.
Илија Га послуша, у Сарепту оде,
Виде једну жену, па заиска воде.
Жена пође да донесе воде намернику:
И хлеба ми донеси, имам глад велику.
А жена му рече: Прегршт брашна имам,
С тим ћу задњи пута да нахраним сина.
Па ћемо од глади умрети обоје,
Он јој рече: Не плаши се, Господ рекао је:
Брашна, уља и воде неће ти нестати,
Само ако`ш веру у Бога имати.
И жена га прими и речи саслуша,
А Господ је у вери хтеде да окуша.
Дете јој се разболи, болест га умори,
А Илији жена тужно проговори:
Рад` безакоња дошао си мога,
Смрћу да ми умориш сина јединога.
Мртво дете Илија на руке узео,
И у своју собу мртвога однео.
Па завапи Господу коме је служио:
Што си ову удовицу тако растужио,
У кући ме прими као брата свога,
А Ти да јој умориш сина јединога?
Тако трипут завапи, Господ га послуша,
Па се у детета повратила душа.
Заиста си Божји човек, жена проговори,
Кроз Твоја се уста реч Божија твори.
Свако добро дело Господ добрим плати,
А пророк се Илија Израиљу врати.
Comments powered by CComment