PRETRAGA

OTVORITE SAJT NA VA[EM MOBILNOM URE\AJU

KO JE NA MRE@I

Ко је на мрежи: 125 гостију и нема пријављених чланова

BROJ POSETA

01938022
Danas
Ju~e
Ove nedeqe
Pro{le nedeqe
Ovog meseca
Pro{log meseca
Svih dana
265
418
1558
3020
8328
13221
1938022

0.47%
5.63%
0.77%
0.29%
0.07%
92.77%
Online (15 minutes ago):65
65 guests
no members

Ваш ИП:18.117.75.6

NAJNOVIJI KORISNICI

  • Milorad
  • Zone
  • Паки
  • tene
  • vidovi}1979

Winamp, iTunes Windows Media Player Real Player QuickTime Web Proxy


 

 

Pobeda u Crnoj Gori?

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

            Prema najnovijim rezultatima opozicija je pobedila u Crnoj gori. Moram priznati da mi je kao Srbinu drago {to je ona opcija koja je za odrbranu crkve pobedila.

            Me|utim,..

            ^inilo se nama Srbima da je srpstvo pobedilo u Crnoj Gori jo{ 1989. kada su na vlast do{li Momir Bulatovi} i Milo \ukanovi}. Narod je krenuo u Crkvu okrenuo se Bogu, srpstvu, po~elo je vra}awe srpske nacionalne svesti. To je trajalo do negde 1996. godine. Tada je Milo okrenuo }urak i po~eo polako ali sigurno da se odvaja od srpstva. To je u po~etku podr`avao opoziciju iz Srbije, to je bila maska. Najve}u uslugu mu je nesvesno napravio mitropolit kada ga je 1996. godine odveo kod srpskog patrijarha.

            Neki su govorili da je to zbog Milo{evi}a, odnosno da nije Milo protiv Srbije nego protiv re`ima u Srbiji, To je naravno bila notorna glupost. Da je bilo antisrpstvo, a ne anti Milo{evi}ev stav, najboqe svedo~i ~iwenica da je on bio i protiv Ko{tunice i Srbije posle dolaska DOS – a na vlast. Ludilo i mr`wa su pobedili.

            Sve ostalo, otcepqewe, priznawe Kosmeta kao dr`ave, {irewe antisrpske histerije, stvarawe crnogorskog jezika, pa najzad i crkve samo su logi~ne posledice.

            E, sada ispada da je problem u Milo od 1996. godine do danas. Pa nije.

            Problem je u onome {to se doga|alo od 1941. godine. Ubijawe od strane usta{ko – komunisti~e strane sve{tenika, svih nacionalno istaknutih qudi, intelektualaca i sl. Tako su nastala popularna pasija grobqa u Crnoj Gori. Za{to pasija grobqa? Pa zato {to je na mesto gde su ubijani Srbi, od deteta do starca, stavqena je daska i za wu je zakucan mrtav pas.

            Ubijeno je tokom rata oko 70.000 Srba, da bi se mogla napraviti Crnogorska nacija. Sem toga, kada su oni uzeli vlast 45 godine, ko god bi po~eo da ispoqava srpsko nacionalno ose}awe bio je najstro`ije ka`wavan.

            Srpska pravoslavna crkva je desetkovana ubijawem 120 sve{tenika.

            KAO NAJBOLESNIJI DOGA]AJ IPAK SMATRAMO RU[EWE KAPELE NA LOV]ENU U KOJOJ SU BILE MO[TI WEGO[EVE. UMESTO TOGA POSTAVQEN JE PRAVOSLAVNI VLADIKA U FARANSKI HRAM. ON NIJE EGIPATSKI MNOGO BO@AC NEGO SRPSKI VLADIKA I SVETITEQ!

            [ta sada pitam se. Da li }e se setiti svega {to treba da se sete u Crnoj gori. Sve to nije ra|eno deset – dvadeset godina, ve} sa prekidom 70. Potpuno trajno sistematsko uni{tavawe srpstva. Da li }e se mo}i setiti, da li }e se setiti, da li znaju kako }e izgubqeno povratiti?

            Na nama je da vidimo. Pri tome treba da imamo na umu. Srpstvo je svog prvog svetiteqa dobilo u Dukqi – Svetog kraqa Jovana Vladimira. Srpstvo su odredili u velikoj meri Stefan Nemawa ro|en na tlu dana{we Podgorice. On i wegovi potomci su odredili Srbe u smislu identiteta. Zatim od srpskih svetorodnih dinastija, osim navedene dve, su jo{ [tiqanovi}i i Petrovi}i, Kosmet je dao Svetog cara Lazara, Vojvodina je dala Svete Brankovi}e. Dakle, izvan Crne Gore imamo dve svetorodne dinastije.

           U`a Srbija ni jednog, po svom poreklu. Bosna i Hercegovina ni jednog.

           U tome je zna~aj Crne Gore za srpstvo svi|alo se to nekome ili ne. I zato je va`no da se srpstvo u Crnoj Gori vrati sebi. Ne samo zbog sebe nego zbog srpstva u celini.


 

Comments powered by CComment

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • PRVI SRPSKI VLADAR SVETITEQ SVETI JOVAN VLADIMIR

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • O SVETORODNOSTI

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Pri~a o igumanu Mitrofanu koga su ubili komunisti

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Jedan primer hri{}anske qubavi

    Za Hrista sam u~io da je qubav. Jedan u~iteq mi je rekao da kada bi od Hrista oduzeli qubav ne bi ostalo ni{ta. To je dovelo do toga da qubav shvatam kao sinonim za Boga. Da sve ono {to volim shvatam da se odnosim onim bo`anskim u sebi. Moja qubav je za mene bila dokaz da imam Boga u sebi i da je to ono na {ta mislimo da nas je Bog stvorio po svom obrazu. Naprotiv, da svaka mr`wa i bes, zlomisje su dokaz postojawa |avola u nama.

                Ovo je pri~a o jednom slu~aju qubavi koju sam

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Ba{tina – xeparo{

    Ba{ta, kao arhaizam zna~i otac, o~evina, Dakle, to nije ne{to {to smo ba{ mi stekli, to je ono {to ve} postoji u na{oj tradiciji, {to ve} postoji u na{oj porodici, familiji. U ovom slu~aju, to je i ba{tina – ba{ta. Dakle, ne samo da je to osobina koja je hm, neko mo`e da ka`e krasila na{eg oca, nego i na{eg dedu. Zamislite, osobina koja traje tri generacije. Pa u na{em dru{tvu, to je ba{ retkost i tim pre treba da tako ne{to po{tujemo. Me|utim, treba imati u vidu da ba{tine mogu da budu

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • NOVA PROMU]URKOVA RUBRIKA

     PO[TOVANI POSETIOCI, NOVA PROMU]URKOVA RUBRIKA U IZBORNIKU NA SAJTU 


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Po ~emu zna{ da si genije?

    Kako ~ovek da zna da li je i koliko genije? Te{ko pitawe utoliko {to je te{ko na wega dati ta~an i precizan odgovor.
    Prvo {to pada na pamet jeste, po tome {to te drugi po{tuju na poslu. [to te uva`avaju kao ~oveka, na poslu, u ku}i, u dru{tvu. To mo`e da zna~i i da si im blizak, da se ne razlikuje{ od wih. Da se ni~im ne isti~e{ i da si sasvim prose~an, pa se zato tako odnose prema tebi. Dakle, nisi ne{to naro~ito, nisi genije.
    Drugi slu~aj, je kada ti qudi odaju priznawe, zato {to ne{to zna{

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • O konzervativizmu

    Pod pojmom konzervativizam, obi~no se podrazumeva `eqa da se u ime starog, spre~i ne{to novo. Konzervativizam se zato do`ivqava, kao ne{to nazadno, reakcionarno, ne{to {to je za svaku osudu. Ne{to {to spre~ava svaki napredak, svaki progress. ^ak je Hegel izneo teoriju negaciju, negacije, dakle da nemo`e novo da se stvori, dok nestane starog. Da li je to ba{ tako?

                Pa ~im smo krenuli da pi{emo o konzervativizmu zna~i da to mi{qewe ne delimo. [ta vi{e smatramo ga besmislenim

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • ^ovek koji je odustao od `ivota

                 Pri~u koju }u Vam danas ispri~ati ~uo sam od samog glavnog junaka ove pri~e. Upoznao sam ga u vozu. Naime, decenije svog `ivota sam proveo putuju}i zbog studija i posla. Tako sam upoznao mnoge qude sa zanimqivim i interesantnim pri~ama. Pa izme|u ostalih i wega.

                Ne navodim mu ime jer ga nisam ni zapamtio, a nije ni bitno za ovu pri~u. Po{to sam u{ao u voz prolzio sam hodnikom pored nekoliko kupea, koji su bili polupuni. U jednom je sedeo samo jedan stariji ~ovek sa oko

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • [ta je najopasnije u poslu?

    Prvo {to moramo da ka`emo na po~etku ~lanka je NA KOGA SE ODNOSI NA[A TEMA? Odnosi se na sve zaposlene i na sve koji imaju preduze}e, sasvim svejedno da li su pri tom samozaposleni ili su biznismeni. Dakle, jednako se odnosi i na radnike u proizvodwi, radnike u zdravstvu, prosveti, uslugama, kulturi i sli~no.

    Svako ko radi, naro~ito ako rukovodi poslom interesuje se {ta je najva`nije da posao potskane i da pove}a produktivnost i radni u~inak svoj ili svoga tima. ^ini se da su nava`niji

    Write comment (0 Comments) Опширније...