PRETRAGA

OTVORITE SAJT NA VA[EM MOBILNOM URE\AJU

KO JE NA MRE@I

Ко је на мрежи: 16 гостију и нема пријављених чланова

BROJ POSETA

01937900
Danas
Ju~e
Ove nedeqe
Pro{le nedeqe
Ovog meseca
Pro{log meseca
Svih dana
143
418
1436
3020
8206
13221
1937900

0.47%
5.63%
0.77%
0.29%
0.07%
92.77%
Online (15 minutes ago):5
5 guests
no members

Ваш ИП:3.136.22.184

NAJNOVIJI KORISNICI

  • Milorad
  • Zone
  • Паки
  • tene
  • vidovi}1979

Winamp, iTunes Windows Media Player Real Player QuickTime Web Proxy


 

 

Kosmet i materijalna egzistencija

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Kada se ka`e da se Kosmet mora predati i na wega zaboraviti to se pravda izme|u ostalog i ekonomskim razlozima. Ta pri~a nije nova. Tu pri~u smo ve} ~uli kada su predavani – prodavani Knin, Republika srpska Krajina, Republika Srpska, Makedonija koja je kao deo Srbije u{la u sastav Jugoslavije, Crna gore i sl. Ekonomskim razlozima su pravdani i prodaja Srba Ha{kom tribunalu. Tako smo prodali i predali, svu elitu Srbije, Republike srpske Krajine, Republike Srpske. Tako|e smo im dali i na{e arhive, da bi mogli boqe da pi{u optu`nicu protiv nas.

            Da li je ovo neki presedan, da li je ovo ne{to {to do sada nismo sreli. Moja malenkost smatra da nije.

Prvo jo{ onomad kada su partizani digli ustanak, krenula je pqa~ka, pa ubijawe, pa opet pqa~ka i otima~ina. Bili su kako ka`u sami proleteri, to zna~i slepac koji nigde ni{ta nema. Preko no}i su do{li do vila, ku}a, stanova, foteqa, sve bez rada i znoja. Kako - pqa~kom. Najunosnijom granom ekonomije. Prvo su je zvali konfiskacija, pa eksproprijacija, pa genijalci izmisli{e samodoprinos koji mora{ da da{, i tako redom. I tako decenijama. Neko je pla}ao, struju, vodu, TV, neko nije. Oni koji su imali ose}awe da dr`ava od ne~ega mora da se izdr`ava pla}aili su, oni koji su navikli da kradu i otimaju i da to nazivaju ekonomskim razmi{qawem nisu. Svako je krao prema zaslugama u lopovskom sistemu. Krao deda, otac, sin, unuk. Ali sve to bi malo.

Jo{ pre nekoliko decenija donet je zakon o klawu dece, tj. stru~no nazvan abortus. [ta je zna~io ovaj zakon On je ube|ivao mlade `ene da treba da ubiju sopstveno dete da bi one boqe `ivele. One su to kod nas u Jugoslaviji prihvatile. Ubijale su na stotine hiqada dece godi{we, i to ne jednu, dve godine, ve} decenijama. Poubijana je ~itava jedna biv{a Jugoslavija. Barem 10 puta vi{e nego {to je Hitler poubijao. Hitler je zlo~inac, opravdano. Oni koji su doneli ovaj zakon i u wega ube|ivali mlade `ene, nisu nazvani zlo~inci. Pobijena deca, pri~alo se zavr{avaju kao sirovina za kozmeti~ku industriju, neki su govorili da zavr{avaju u kontejnerima kao hrana za pacove, mi{eve, ma~ke. Ove podatke treba imati u vidu ali ne vidim zna~ajniju razliku izme|u wih. Osim {to moram da priznam da u prvom slu~aju ~ak le{evi ove dece donose profit, a ona nemaju prava ni na grob. Vaqda deca nisu qudi. Kako se pravda ovo ubijawe dece – pravda se planirawem porodice, da ona koja nisu pobijena mogu lepo da `ive. Dakle, da bi jedno dete lepo `ivelo, 10 treba ubiti. Ovo Hitler nije pisao, ovo su pisale i objavqivale napredne snage Evrope, SAD i sl demokrate, socijaldemokrate, komunisti i sl. I dok je Hitler bio do`ivqen kao zlo, ova logika nije, deca su ubijana, ubijaju se i danas i bi}e ubijana, da bi ono jedno lepo `ivelo.

Zatim su nas ubedili da mi Srbi nismo sposobni da radimo i organizujemo proizvdwu. Zato su doneli odluku da milione Srba {aqu na Zapad da rade i zarade. I to slawe qudi u inostranstvo zvalo se: privremeni rad, a u stvari na trajno iseqavawe, ~ime se slabio biolo{ki potencijal Srba, a Srbi koji su oti{li tamo vremenom su zaboravilo svoj jezik, veru, pretke, azbuku, sve ono {to ih je ~inilo wima. Ta~no je – oni jesu slali novac u otaxbinu i time pla}ali nelikivdnost doma}e privrede. Tako je nekada jugoslovenska i srpska privreda, a danas samo srpska dobijala milijarde maraka, dolara, danas evra, {vajcaraca koji su upumpavani da bi se ekonomski koliko toliko odr`ala dr`ava koju su vodili slepci koji nisu znali da rade i zarade.

Zatim je usledilo zadu`ivawe. Po{to crveni vlastodr`ci nisu bili sposobni da rade i zarade, uzimali su kredite, zadu`ili su - ne nas, nego i svoje ~ukununuke. Dodu{e, pitawe je da li }e ih i imati. Koliko su svoje dece pobili ~udilo bi me kada bi do tada postojao iko.

Drugo uspe{na grana wihove ekonomije, je pro{ewe po svetu. Znate {ta je to – sre}emo skoro svaki dan. Ide se okolo i prosi, tra`i se neki dinar, neki evro, neki ... A za uzvrat se prosipa mr`wa prema sopstvenom narodu. Ekonomija tipa - lepo je pogledati, a jo{ boqe dati. Ko ceni one koji prose, niko. I pro{wu vlastodr`ci pravdaju da treba pre`iveti. Prose qudi ali ne samo u svoje, nego i u va{e ime. Da time ne blate samo sebe nego i nas to nije potrebno ni nagla{avati.

Naravno, pri~a ne bi bila kompletna bez raspordaje svog na{eg ekonomskog bogatstva za koje su stranci ili vlastodr`ci bili zainteresovani, uglavnom da opqa~kaju, a ne da ga unaprede. Neznaju oni {ta zna~i raditi i zaraditi.

            Ve} smo spomenuli prodaju RSK, Republike Srpeks i drgih srpskih zemaqa, prodaju naroda i izdaju. Izdali su 41, pa se neko nadao da ne}e 91. Kako je ispalo videli smo.

            Evropa nas danas ube|uje, a to rade i na{i kvislinzi da ako ho}emo da `ivimo da moramo da predamo Kosmet. Kosmet }e se sutra zvati Vojvodina, Ra{ka oblast, Pre{evska dolina, Republika Vla{ka, od Ni{a do Vrawa }e da prave Romsku republiku i tako redom.

            Eto to su Vam komunisti, partizani, demokrate, zovite ih kako ho}ete. Eto za{to smo mi ovde, a ne tamo. Mi znamo da smo za dr`avu i da smo dr`avotvorni.


 

Comments powered by CComment

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • PRVI SRPSKI VLADAR SVETITEQ SVETI JOVAN VLADIMIR

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • O SVETORODNOSTI

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Pri~a o igumanu Mitrofanu koga su ubili komunisti

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Jedan primer hri{}anske qubavi

    Za Hrista sam u~io da je qubav. Jedan u~iteq mi je rekao da kada bi od Hrista oduzeli qubav ne bi ostalo ni{ta. To je dovelo do toga da qubav shvatam kao sinonim za Boga. Da sve ono {to volim shvatam da se odnosim onim bo`anskim u sebi. Moja qubav je za mene bila dokaz da imam Boga u sebi i da je to ono na {ta mislimo da nas je Bog stvorio po svom obrazu. Naprotiv, da svaka mr`wa i bes, zlomisje su dokaz postojawa |avola u nama.

                Ovo je pri~a o jednom slu~aju qubavi koju sam

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Ba{tina – xeparo{

    Ba{ta, kao arhaizam zna~i otac, o~evina, Dakle, to nije ne{to {to smo ba{ mi stekli, to je ono {to ve} postoji u na{oj tradiciji, {to ve} postoji u na{oj porodici, familiji. U ovom slu~aju, to je i ba{tina – ba{ta. Dakle, ne samo da je to osobina koja je hm, neko mo`e da ka`e krasila na{eg oca, nego i na{eg dedu. Zamislite, osobina koja traje tri generacije. Pa u na{em dru{tvu, to je ba{ retkost i tim pre treba da tako ne{to po{tujemo. Me|utim, treba imati u vidu da ba{tine mogu da budu

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • NOVA PROMU]URKOVA RUBRIKA

     PO[TOVANI POSETIOCI, NOVA PROMU]URKOVA RUBRIKA U IZBORNIKU NA SAJTU 


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Po ~emu zna{ da si genije?

    Kako ~ovek da zna da li je i koliko genije? Te{ko pitawe utoliko {to je te{ko na wega dati ta~an i precizan odgovor.
    Prvo {to pada na pamet jeste, po tome {to te drugi po{tuju na poslu. [to te uva`avaju kao ~oveka, na poslu, u ku}i, u dru{tvu. To mo`e da zna~i i da si im blizak, da se ne razlikuje{ od wih. Da se ni~im ne isti~e{ i da si sasvim prose~an, pa se zato tako odnose prema tebi. Dakle, nisi ne{to naro~ito, nisi genije.
    Drugi slu~aj, je kada ti qudi odaju priznawe, zato {to ne{to zna{

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • O konzervativizmu

    Pod pojmom konzervativizam, obi~no se podrazumeva `eqa da se u ime starog, spre~i ne{to novo. Konzervativizam se zato do`ivqava, kao ne{to nazadno, reakcionarno, ne{to {to je za svaku osudu. Ne{to {to spre~ava svaki napredak, svaki progress. ^ak je Hegel izneo teoriju negaciju, negacije, dakle da nemo`e novo da se stvori, dok nestane starog. Da li je to ba{ tako?

                Pa ~im smo krenuli da pi{emo o konzervativizmu zna~i da to mi{qewe ne delimo. [ta vi{e smatramo ga besmislenim

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • ^ovek koji je odustao od `ivota

                 Pri~u koju }u Vam danas ispri~ati ~uo sam od samog glavnog junaka ove pri~e. Upoznao sam ga u vozu. Naime, decenije svog `ivota sam proveo putuju}i zbog studija i posla. Tako sam upoznao mnoge qude sa zanimqivim i interesantnim pri~ama. Pa izme|u ostalih i wega.

                Ne navodim mu ime jer ga nisam ni zapamtio, a nije ni bitno za ovu pri~u. Po{to sam u{ao u voz prolzio sam hodnikom pored nekoliko kupea, koji su bili polupuni. U jednom je sedeo samo jedan stariji ~ovek sa oko

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • [ta je najopasnije u poslu?

    Prvo {to moramo da ka`emo na po~etku ~lanka je NA KOGA SE ODNOSI NA[A TEMA? Odnosi se na sve zaposlene i na sve koji imaju preduze}e, sasvim svejedno da li su pri tom samozaposleni ili su biznismeni. Dakle, jednako se odnosi i na radnike u proizvodwi, radnike u zdravstvu, prosveti, uslugama, kulturi i sli~no.

    Svako ko radi, naro~ito ako rukovodi poslom interesuje se {ta je najva`nije da posao potskane i da pove}a produktivnost i radni u~inak svoj ili svoga tima. ^ini se da su nava`niji

    Write comment (0 Comments) Опширније...