PRETRAGA
OTVORITE SAJT NA VA[EM MOBILNOM URE\AJU
KO JE NA MRE@I
Ко је на мрежи: 70 гостију и нема пријављених чланова
NAJNOVIJE OBJAVQENO
NAJVI[E PRGLEDA
BROJ POSETA
47 guests
no members
Ваш ИП:3.23.92.64
NAJNOVIJI KORISNICI
- Milorad
- Zone
- Паки
- tene
- vidovi}1979
RADIO
ARHIVA
[ta nas ne u~e, a trebali bi da znamo
Оцена корисника: 5 / 5
Od prvog trenutka kada u|emo u {kolu sa sedam godina, pa sve do ... doktorata, ako idemo tako daleko, od nas se zahteva da u~imo. Niko nikada me|utim nije nas uputio kako da u~imo. Ne u~i se svaki predmet jednako, ne u~i se isto pisawe slova, matematika i tehni~ko. Ne u~e se isto prirodne i dru{tvene nauke, ne u~e se isto gradimo koje je ~isto narativno i gradimo koje tra`i ovladavawem ve{tina.
Obi~no se ka`e da se neke stvari u~e ~itawem ali postoje razli~ite vrste ~itawa. Obi~no se ka`e da se ve{tine u~e praksom ali postoje i vi{e vrsta prakse. Od nas se dakle kao |aka tra`i da ne{to radimo {to nas niko nikada nije nau~io i jo{ se tra`i da to radimo dobro. Da se radi o nekom drugom, a ne o nama, da se neradi o na{em li~nom `ivotu bili bi sme{no da nije tu`no.
Ono {to mogu da Vam ponudim je moja pri~a.
Kada god sam u~io prvo sam nastojao da savladam zna~ewe svih nepoznatih pojmova. Nemogu}e je ne{to nau~iti ako ne zna{ {ta to zna~i. Dakle, u svesku sam prvo vadio sve pojmove koji su mi nepoznati i tra`io wihova obja{wewa. Tek sam onda pristupao ~itawu. Kada pro~itam, ponavqao sam svojim re~ima pro~itano.
Ali onda je do{ao fakultet mnogo gradiva da se nau~i, a ne mo`e kao u {koli lekcija po lekcija dok nau~i{ jedno zaboravi{ drugo. Sem toga nemam ose}awe celine u glavi. Tako da sve {to u~im ~ini mi se kao da u~im besmimslene slogove koji me|usobno nisu povezani. Takvo u~ewe je na granici mogu}eg. Meni je bilo mogu}e tako da nau~im Sociologiju, koja je imala skoro 400 strana ali ne i ve}e predmete. Tada sam smi{qaju}i kako da u~im po~eo od sadr`aja, nau~io sam prvo najve}e naslove, pa sam zatim u okviru najve}ih naslova nau~io podnaslove. Tek kada sam bio sposoban da ih sve ponovim odnapred i odnazad bez toga da moram da ~ekam da se setim, prelazio sam na u~ewe naslova lekcija. Kada sam i wih nau~io kao {to sam napred opisao prelazio sam na pojedina~ne lekcije. Svako jutro i ve~e, sam me|utim, ponavqao sadr`aj. To mi je bilo va`no da shvatim u koji kontekst sme{tam to {to u~im, taj kontekst mi je uvod kada treba da odgovaram.
Kada sam do{a do onoga trenutka da treba da pi{em radove morao sam da sistematizujem mnogo podataka (u to vreme nije bilo kompjutera). Sve podatke sam pisao na papiri}ima na kojima sam obele`avao odakle su, koja su strana i sl, a zatim ih slagao prema hronologiji. Tako sam napisao preko 1000 papiri}a. Kada sam krenuo da pi{em pisawe mi je bilo bez ve}ih problema jer su podaci ve} bili sistematizovani.
Dakle, pitajte onoga koji vas u~i kako da u~ite wegov predmet. Ima li nekih finesa, tajni i sl. Ima ih sigurno samo je na wemu da li ho}e da vam ka`e ono {to zna. Naravno ne mora on da zna sve, neko drugi mo`e da ima druga~iji na~in rada.
-
PRVI SRPSKI VLADAR SVETITEQ SVETI JOVAN VLADIMIR
Write comment (0 Comments) -
O SVETORODNOSTI
Write comment (0 Comments) -
Pri~a o igumanu Mitrofanu koga su ubili komunisti
Write comment (0 Comments) -
Jedan primer hri{}anske qubavi
Za Hrista sam u~io da je qubav. Jedan u~iteq mi je rekao da kada bi od Hrista oduzeli qubav ne bi ostalo ni{ta. To je dovelo do toga da qubav shvatam kao sinonim za Boga. Da sve ono {to volim shvatam da se odnosim onim bo`anskim u sebi. Moja qubav je za mene bila dokaz da imam Boga u sebi i da je to ono na {ta mislimo da nas je Bog stvorio po svom obrazu. Naprotiv, da svaka mr`wa i bes, zlomisje su dokaz postojawa |avola u nama.
Ovo je pri~a o jednom slu~aju qubavi koju sam
Write comment (0 Comments) Опширније... -
Ba{tina – xeparo{
Ba{ta, kao arhaizam zna~i otac, o~evina, Dakle, to nije ne{to {to smo ba{ mi stekli, to je ono {to ve} postoji u na{oj tradiciji, {to ve} postoji u na{oj porodici, familiji. U ovom slu~aju, to je i ba{tina – ba{ta. Dakle, ne samo da je to osobina koja je hm, neko mo`e da ka`e krasila na{eg oca, nego i na{eg dedu. Zamislite, osobina koja traje tri generacije. Pa u na{em dru{tvu, to je ba{ retkost i tim pre treba da tako ne{to po{tujemo. Me|utim, treba imati u vidu da ba{tine mogu da budu
Write comment (0 Comments) Опширније... -
NOVA PROMU]URKOVA RUBRIKA
PO[TOVANI POSETIOCI, NOVA PROMU]URKOVA RUBRIKA U IZBORNIKU NA SAJTU
Write comment (0 Comments) -
Po ~emu zna{ da si genije?
Kako ~ovek da zna da li je i koliko genije? Te{ko pitawe utoliko {to je te{ko na wega dati ta~an i precizan odgovor.
Write comment (0 Comments) Опширније...
Prvo {to pada na pamet jeste, po tome {to te drugi po{tuju na poslu. [to te uva`avaju kao ~oveka, na poslu, u ku}i, u dru{tvu. To mo`e da zna~i i da si im blizak, da se ne razlikuje{ od wih. Da se ni~im ne isti~e{ i da si sasvim prose~an, pa se zato tako odnose prema tebi. Dakle, nisi ne{to naro~ito, nisi genije.
Drugi slu~aj, je kada ti qudi odaju priznawe, zato {to ne{to zna{ -
O konzervativizmu
Pod pojmom konzervativizam, obi~no se podrazumeva `eqa da se u ime starog, spre~i ne{to novo. Konzervativizam se zato do`ivqava, kao ne{to nazadno, reakcionarno, ne{to {to je za svaku osudu. Ne{to {to spre~ava svaki napredak, svaki progress. ^ak je Hegel izneo teoriju negaciju, negacije, dakle da nemo`e novo da se stvori, dok nestane starog. Da li je to ba{ tako?
Pa ~im smo krenuli da pi{emo o konzervativizmu zna~i da to mi{qewe ne delimo. [ta vi{e smatramo ga besmislenim
Write comment (0 Comments) Опширније... -
^ovek koji je odustao od `ivota
Pri~u koju }u Vam danas ispri~ati ~uo sam od samog glavnog junaka ove pri~e. Upoznao sam ga u vozu. Naime, decenije svog `ivota sam proveo putuju}i zbog studija i posla. Tako sam upoznao mnoge qude sa zanimqivim i interesantnim pri~ama. Pa izme|u ostalih i wega.
Ne navodim mu ime jer ga nisam ni zapamtio, a nije ni bitno za ovu pri~u. Po{to sam u{ao u voz prolzio sam hodnikom pored nekoliko kupea, koji su bili polupuni. U jednom je sedeo samo jedan stariji ~ovek sa oko
Write comment (0 Comments) Опширније... -
[ta je najopasnije u poslu?
Prvo {to moramo da ka`emo na po~etku ~lanka je NA KOGA SE ODNOSI NA[A TEMA? Odnosi se na sve zaposlene i na sve koji imaju preduze}e, sasvim svejedno da li su pri tom samozaposleni ili su biznismeni. Dakle, jednako se odnosi i na radnike u proizvodwi, radnike u zdravstvu, prosveti, uslugama, kulturi i sli~no.
Svako ko radi, naro~ito ako rukovodi poslom interesuje se {ta je najva`nije da posao potskane i da pove}a produktivnost i radni u~inak svoj ili svoga tima. ^ini se da su nava`niji
Write comment (0 Comments) Опширније...
Comments powered by CComment