Dragi moj … Vi znate da sam ja sve voleo da analiziram i ra{~lawujem, na delove, {ta }u takav mi je mozak. Zanimqiviji mi je Herkul Poaro od bilo kod drugog sa Zapada.

Prvo {to ~ovek mora da ima to je samopo{tovawe. Ajde da vidimo kako stvari stoje. Od 19. veka na{i vlastodr`ci idu na zapad i prose, Ka`u to se zove uzimawe kredita. Majstor u tome je bio Jo`a }opa, ovi posle wega su nastavili tu politiku. Hvale se kada u|u u Evropu punim pristupnim fondovima, {ta je to nego nada u bogatu pro{wu. Naravno i pro{ewe mo`e da se usavr{i ali to ne mewa na su{tini. Ko ceni prosjake, Niko. Preziru ih okre}u glavu od wih, a mi ho}emo tamo da bi smo mogli vi{e i uspe{nije da prosimo. Mi time ka`emo - mi smo invalidi. Da li mislite da bih vas ja cenio i pisao Vam ove redove da ste bili me|u onima koji su dolazili kod mene da kukaju da ih pustim, pa mi qubili ruku, nudili pare, sebe i sl. To povla~i prezir. Ho}u jednom vlast koja }e kada ode na Zapad ili bilo gde da nosi poklone, a ne da tra`i pare. Kada se boqe ose}ate kada dajete poklone koji Vam se ne tra`e ili kada tra`ite milostiwu. Prezirem ih zato {to me blamiraju, {to me sramote, boqe pod sankcijama, nego sa {e{irom ispre sebe na zemqi, kako pevamo pesmu

lepo je pogledati,

a jo{ boqe dati.

Mi nismo narod invalida, kome treba pro{wa, mi smo narod koji zna i ume da radi, mo`emo da budemo vredni, Vi ste bili vredni, Ivan, Danijela, Jasmina, Milena i drugi da ih ne nabrajam. Ima jedna pri~a iz sredweg veka zabele`ena je i kod Srba, zove se Nauk premudrom Akiru, ka`e stric koji pou~ava sinovca, koji nema oca, ovako na jednom mestu

- Sine Adnane, ako ho}e{ da te qudi vole mora{ da ima{ medna usta i podatqive ruke. To su znali Srbi u sredwem veku, a danas se bave pro{wom ko ...

Drugo, oni su mnogo bogatiji od nas. Nikada nema iskrenog prijateqstva, dobrog braka izme|u supru`nika koji se mnogo razlikuju i imovinskom stawu, uvek bogatiji misli da je kupio na neki na~in siroma{nijeg. Kada pro|e 5 minuta strasti i zaqubqenosti, pa stvari po~unu posle nekog vremena da se sagledavaju realnije po~iwe malo po malo bahati odnos u kojem se bogatija strana pona{a kao gazda prema siroma{nijoj. Druga je stvar ako jedna strana ima jedno, druga drugo. Npr. jedna ima {kolu, druga ima para, to do|e kao simbioza algi i gqiva. Jedni daju drugima ono {to im fali a oni imaju. [ta mi mo`emo da damo wima, mnogo su bogatiji od nas, gleda}e nas kao balast. Treba da se procenimo gde smo i tamo da idemo sa sli~nima nama. Mi nismo mlada nacija pa da im ponudimo na{u mladost za wihovu starost {to bi moglo, iako bi bilo stra{no.

Tre}e nije lepo ni uvek mudro gurati se u ne~ije dru{tvo, stani po strani, pa sa~ekaj da te pozovu, Ako te ho}e, ako smatraju da si deo wih pozva}e te. Ako sam ide{ i moli{ da te primi neko u dru{tvo to ve} zna~i da si inferioran, a kada po~en{ da dosa|uje{ onda ti se daju uslovi. E to nama rade. Sa~ekaj, razvij se, podigni se neka oni do|u da te zovu, a kada te pozovu nemoj odmah da ka`e{ da, pomisli}e kako si jedva do~ekao, pa opet blam po tebe.

Ne govorim namerno o Kosmetu, B i H, Republici Srpskoj krajini, Crnoj Gori i Makedoniji koji su nam oteti. Jer bih onda morao da raspravqam da li je to srpska ili ne zemqa. Slo`i}e te se da su barem neke od wih srpske i da na wih imamo pravo kao {to Nemci imaju na Bavarsku, Saksoniju, [vabiju, ili neku ~etvrtu zemqu. Za{to nam ih ne daju. Trebaju im invalidi na Balkanu. Zar nisu svesni da Crna gora je u najboqe vreme pokrivala sebe 42 posto. Bosna i Hercegovina je bila zemqa ustanka i buna u 19. veku bunili su se pravosalvci, muslimani, a retko, retko i rimokatolici. Na Kosmetu ima 1300 srpskih pravoslavnim crkava, manastira, skitova, isposnica i drugih pravoslavnih objekata. Oni nam to otimaju i daju potur~enim [iptarima. Zamislite da muslimanima neko ho}e da oduzme ]abu, Meku i Medinu ili rimokatolicima Vatikan, i sl. Da li bi se on mogao nazvati prijateqem. Da li bi ga oni do`ivqavali kao prijateqa. Oni nas istrebquju, poni`avaju, a mi se jo{ samoponi`avamo, dokle. Da li su imali vernijeg saveznika od Dra`e Mihajlovi}a, nisu. On je prvi u Evropi poveo rat protiv Hitlera, sa kojim ni Englezi ni Francuzi, ni SAD nisu hteli da ratuju, ve} su hteli sporazum. A mi, mi smo rekli ne i izazvali rat. Kako smo nagra|eni. Vi `ivite u Leskovcu, znata li da je po nedi}evskim podacima imao 1944. godine 12.000 stanovnika, a da je 4.000 poginulo u bombardovawu Anglo-amerikanaca. Nemojmo praviti od starog neprijateqa, novog prijateqa. To je nemogu}e.

Potra`imo sli~ne nama, okrenimo se onima koji su nam znali nekada, ne uvek, to ni Bog ne radi, ~initi dobro. Mo`da nam se tu ne svi|a najboqe ali ... Tu nam je mesto. Tu }emo do`iveti po{tovawe, ugled, pohvalu, mo}i da izgradimo samopo{tovawe. Osetiti da smo qudi, vredni pa`we i po{tovawa.

Va{ biv{i profesor ali Va{ iskreni prijateq koliko je to mogu}e biti