Pri~a o jednoj pesmi
Pri~u koju }u Vam ispri~ati ~uo sam od moje pokojne bake Jovanke Stoki}, a ponavqala mi je ~esto i moja majka u raznim prilikama moga `ivota. Baka ju je ~ula od Beogra|anki i Pan~evki koje su se na po~etku rata sklonile u Dolovo, a koje su dolazile kod we da {iju. U ovom trenutku setih se pokojne tetka Seke, koja je, jednom skloni{i se u Dolovo, tu ostala i tu joj je i grob.
Oni su je ispri~ao meni, a ja }u Vama ... da se ne zaboravi.
Naime, 1940 – 41. godine pro{loga veka bila je popularna pesma ~iji stihovi su bili izme|u ostalog:
]e ti umrem majko rano u nedequ,
rano u nedequ u meku postequ.
Pevala se mnogo, pevala se ~esto. I tako, da li slu~ajno ili onako kako su weni obo`avaoci nesvesno pri`eqkivali, 6. aprila kada je Radio Beograd po~iwao emitovawe svog programa, po~eo je ba{ ovom pesmom. Pesma se nije ni zavr{ila, a sa radio aparata su se ~uli re~i:
- Rat, Rat, Rat!!!
I po~e{e bombe da padaju na Beograd.
Naravou~enije, ne prizivajte zlo, ono stvarno mo`e do}i. [ta }ete re}i, ako se ono stvarno desi. Ne mo`ete re}i da ga sami niste prizvali.
ZATO!
Pazite {ta prizivate, mo`da se slu~ajno desi pa se i ostvari.
Comments powered by CComment