Ta znate ko je oslobodilac, onaj koji Vas osloba|a da ne budete rob, onaj koji Vas osloba|a da budete svoj na svome, da slobodno u`ivte u onome {to je Va{e. On je upravo po tome {to ~ini, Va{ najve}i mogu}i dobro~initeq. Me|utim, ne mora svako ko sebe tako naziva da to i bude. Postoje i oni drugi koji sebe tako nazivaju, a nisu to. Upravo o jednim takvim oslobodiocima }u da Vam ispir~am pri~u.

Teo bi ne{to kasti o onom ratu {to ga zovedu Drugi svetski, I o onima koji su nas oslobodili i o onima koji su se proglasili za na{e oslobodioce. [ta … to je isto, e pa nije isto, Jedni su su nas oslobodili, a drugi su do{li za wima. Oma }u to da ti objasnim.

Teo Tito i wegovi da najure [vabu, Mobilisali svu mladost [umadije i {ire i na [vabu. Mislio Tito, tako barem qudi govorili, [umdadija oterala Austriju, sad }e i Itlera. Izginula mladost [umadije, a [vabu nije pomrerila ni za milimetar. Nemo`e se mesom protiv tehnike, kao su to oni teli. Nego, najurila [vabu Crvena Armija, Rusi bato, Rusi, a ne neko drugi. A ovi, mislim partizani stigli i oni ali par dana kasnije.

            A Ruse smo lepo do~ekali, supa, ~orba, rimflaj{, poneko imo i pe~ewe, paroh na{ ih blagoslovio, jes da su ga gledali belo, ali {ta da se radi, Rusi su Rusi. Lepo smo ih naranili ali da prosti{ vi{e su voleli da piju nego da jedu. Dali smo im da spavaju u gostinskim sobama, sve kako prili~i pravim oslobodiocima. Kada su po{li, lepo smo ih ispratili. Nisu nikog od doma}ih streqali, nisu pqa~kali, nisu silovali, nisu krali, nisu se gurali da nam budu vlast,

Uzeli samo pi}e, hranu, negde le`aj, pa nemo` da im zameri{, qudi gladni, `edni, nije red da spavaju u {tali ili u ko~ini sa `ivinom.

E nekoliko dana za wima, kako sam vam ve} kazo, stigli ovi. Do{li partizanski okupatori i nazva{e se oslobodioci. Niko i’ nije ni znao ni zvao. I re{i{e po svaku cenu da uni{te kulake. Prvo ih proglasi{e za narodne neprijateqe, izdajnike. A za{to to, objasnio je win Mo{a Pijade na zasedawu wihovog ZADAHA u onom mestu {to ga pristojan svet ne izgovara jer ... Znate na koje mesto mislim. „Seqak koji poseduje ku}u, zemqu i stoku, radnik koji prima platu i ima hleba, za nas ni{ta ne vredi. Mi od wih moramo na~initi besku}nike, proletere. Samo nesre}nici postaju komunisti, zato mi moramo nesre}u stvoriti, mase u o~ajawe baciti, mi smo smrtni neprijateqi svakog blagostawa, reda i mira.“

Oma postavili sebe za vlast, a da nikog nisu ni pitali, da li ih o}e ili ne. Sami do{li, proglasili sebe za vlast i oslobodioce. E, da nam je bilo pravo nije, kome bi... I {ta su po~eli da rade, da qudi nestaju, odvodili ih no}u, nekad u po bele dana. Odu i vi{e se nevrate, ko je pito di su, ili kad }e da se vrate i weg odveli...

Ald da vidi{ tu nisu stali, po~eli oni od nas da kradu prvo hranu, pa sve redom. Zna{ kako za vreme Austro – ugarske nas niko nije krao, [vaba ka`e wemu pripada toliko, a ovi, ovi odnose sve ni{ta i ne pitaju. Austro – ugarsku na{i stari nisu voleli, govorili su nije wina, Itlera nisu voleli jer je bio okupator. A ovi ne prestajedu da pqa~kaju. A to koliko treba da da{ to oni odre|uju. Ej, qudi moji pa to {to su oni odredili da se da pa to nema nigde, oni nikada zemqu nisu radili, nikad orali, nikada sejali, nikada `weli, da su to radili znali bi koliko zemqa mo`e da rodi. I ti bolesnici u glavu, su tukli i ubijali od batina nas zato {to nismo mogli da im damo koliko su tra`ili. Oduzimali su oni i ostalo, name{taj, escajg, burad, odelo, zlato, sve sve {to im je zapalo za oko, samo su nekako motiku zaobilazili za to se nisu hvatali. Prosto smo za`alili za Nemcima {to odo{e. Ta oni nisu nikom ni prsten s ruku skinuli, zato {to je zlatan, nisu nikom ni stolicu odneli, a ovi su pqa~kali sve, sve. Ali i to bi im mi nekako ... Al kad su nam mladi}e mobilisali i poslali u rat, nije se skoro nijedan vratio, i do|e ti i ka`e samo poginuo je. Nemci su svoje mrtve donosili u selo, pa ih pop opoji, ko qude, win pop ali pop, a ovi, samo obaveste, a kad ih pita{ a gde mi je brat, sin, oni odmahuju rukom Bo`e me prosti ko ku~e da je crklo. Oni retki sre}nici koji na|o{e svoje mrtve, nisu ih mogli ni opojati, zabrani{e i to. Ubi{e nam popa na{eg, srpskog, pravoslavnog, ka`e nije za wi, prvo ga jahali, pa ga potkovali, pa na kraju ubili. Bo`e me prosti ko da je kow. Kreno ~ika Pera Bogomoqac, da ih pita, {to to rade, zar se Boga ne boje, kako ne treba da odsupaju od vere, od pri~e{}a, da budu qudi - hristoqupci, da imaju obraza, i sve tako redom. Oni ga malo slu{ali smejali mu se, ka dim dosadilo da ga slu{adu, izvadi jedan od wi pi{toq i ubi ga kao pseto. Baci{e ga negde da mu se i grob nezna. [vabe kad su streqali oni {to su bili protiv wi, oni su dozvolili da se sarane. Popa koji ih je opojao, nisu dirali, niti su popu {ta zamerali. Ovi jok.

Znate {ta vam moram kasti. Ovima smeta i }irilica. Dok je [vaba bio u Banatu, mi smo pisali }irilicom. [vaba ono {to je hteo na {vapskom to je piso na svom pismu, razume se, pa jo{ niko nije vido {vapski, pa }irilica, Ali zato mi Srbi pisali }irilicom, zatim kada nam se [vaba obra}ao, pisao obave{tewa, proglase i sl. pisao je }irilicom. Mi kada smo se obra}ali wima pisali smo {vapski, latinicu, Ovi }irilicu, nevoledu, voledu latinicu, Bo`e me prosti gori su od Itlerovih [vaba. [to im }irilica smeta, ne razumem.

I na kraju oni postado{e vlast, policija, vojska, op{tina, {kola, sud, na{i predstavici u vlasti, sve to oni. Od na{i samo poneki i to kao ni`a vlast, a sve mora da ih hvali, kako su najpametniji, najlep{i, sve znadu, sve {to ka`u pametno ka`u, bo`e me prosti ko da j’ Isus do{o me|u nas opet. I ka`u mi i’ izabrali. Kako izabrali kad i’ i neznamo koji su. A drugo svi su isti, kakve razlike izme|u wi. Kad sam pito jednog odavde, {to radi za wi, {to je to tako, ka`e da smo zaostali, a oni su napredni i sposobni. Pa ako smo mi zaostali, {to oni do|o{e kod nas zaostali, {to ne osta{e kod wi di je razvijeno. [to? Da nas mo`da ne voledu? Da dr`e do nas barem ko do ku~peta ne bi nas ubijali, ne bi nas pqa~kali, ne bi sve na{e negirali. Ka`u da su oslobodioci, antifa{isti. Borili se da svi budemo jednaki. Pa sada kada su nas oslobodili ostali su ovde. Da prosti{ podse}aju oni mene na osvaja~e, koji su u ime tog antifa{izma o kome jo{ trube, do{li ovde okupirali nas i vladaju nama, ko da smo im mi robovi, ko da je Bog nas stvorio da budemo wino robqe. I bogme, kako Rusi, oslobodi{e nas i odo{e, ovi se samo proglasi{e za oslobodioce i wima sve. Straota. Pa sutra i moje dete, moje unu~e ima da `ivi pod wihovim robstvom. Samo {to }e da wihovi potomci da `ive u mojoj ku}i, mom name{taju, jede mojim escajgom, svira za mojim klavirom, da zauzme radno mesto mom detetu, unu~etu, praunu~etu i tako redom, ukra{}e i wima `ivot i budu}nost kao {to su i meni.

Eto ti te pri~e o oslobodiocima koji su nas stvarno oslobodili od svega, {to smo imali, a oslobodili nas i od budu}nosti. I da ... na svemu tome jo{ treba da im budemo zahvalni. Ej Itleru, ti si nas ubijo, ali nam nisi govorio da to ~ini{ za na{e dobro.