Tebi
Po znawu te ne primetih,
Prose~na si mo`da bila
A bistrine {to se ti~e,
Ne se}am se, da si ,
Nekad, ne{to, zakqu~ila.
Pismeno se test re{avo,
Sve u wemu lepo pi{e.
[to zaslu`I ja ti dadoh,
Stvarno nisam mogo vi{e.
Prese~e me, isti na je,
Suze tvoje zbog ocene,
Ko slapovi Nijagare,
Iz o~iju da ti liju.
Ja te mrzim, istina je,
Drugog posla stvarno nemam,
Stalno sedim i razmi{qam,
Novo zlo, tebi spremam.
Suze ti se isplati{e,
Ocenu ti ja poklonih,
Dal sam dobar il budala,
Vaqda }e{ mi re}e “Hvala”.
I pro|o{e {kolski dani,
Kao `ivot {to }e pro}i,
Nekad si mi rekla “Zdravo”,
Dal sam s tobom, ovce ~uvo.
Jednom tako, sretoh tebe,
Na tvoj zahtev rad ti dadoh
I po`eleh tada tebi,
Da od mene boqa bude{.
Ali kriza ekonomska,
Tebe sna|e iznenada
Rad moj si pocepala,
Svoje dupe obrisala.
Pro|e opet neko vreme,
Prst u usta stavila si
Da zabavi{ svoje dru{tvo,
Da povra}a{, {to me vidi{.
Jednom si se drala zamnom
“Profesore, profesore!“
Spomiwala suze tvoje
Ali neke odozdole.
Spomiwala, kako teku,
Kako teku, kako liju,
I pozvala tada mene,
Da ja do|em, da ih bri{em.
Mo`da stvarno vlage ima,
Nisam do{o da prebri{em,
Komunalni radnik nisam ,
Profesor sam, profesor sam.
Comments powered by CComment