Uvek kada se po~ne ne{to prou~avati trebalo bi krenuti od po~etka. To je polazna ta~ka odakle po~iwu da se razvijaju odnosi, u ovom slu~aju izme|u dva naroda. Uvek kada bilo {ta radimo, pi{emo, zidamo, oremo, pravimo, moramo znati od ~ega polazimo, gde je po~etak i kakav je taj po~etak. Taj stav izra`ava i srpsko obi~ajno pravo kada ka`e {to se grbo rodi,vreme ne ispravi. Dakle, ono {to je u samom po~etku bilo lo{e nikada dobro ne mo`e postati.

            Prvi pomeni koji upu}uje na mogu}i susret Srba i Rusa je u Pesmi o Rolandu, koji navodi da su Srbi i Rusi, kao ratnici u~estovali u sukobima Normana i Vizantije u 11. veku. Tom prilikom spomiwe se i Samuilo, srpski vladar knez Jovan Vladimir, wegova `ena Samuilova k}erka, a navode se i slovenska plemena Quti}i i Ugli~i. Mo`da pod ovim Ugli~ima mo`emo prepoznati pleme Ul~e, koje spomwinu ruski izvori s po~etka 12. veka.  Prvi sigurni kontakt izme|u Srba i Rusa zabele`en je u 12. veku. Vezan je za ime Belo{a, sina velikog `upana Uro{a I, ro|enog brata srpskih velikih `upana Uro{a II, Dese. Belo{ je i sam bio jedno kratko vreme vladar Srbije. Napomenimo za neupu}ene da je titula velikog `u{ana bila vladarska tituala u Srbiji u 12 veku. Dakle svi vladari Srbije u 12 veku su mu bili rod. Drugo, radi se o ~oveku koji je ve}i deo svoje karijere i `ivota proveo u Ugarskoj, u kojoj je boravio verovatno na poziv kraqice Jelene, ina~e wegove ro|ene sestre. U woj je bio vaspita~ prestolonaslednika, a kasnije kraqa Geze II, a sem toga i prvi poznati po imenu hrvatsko – dalmatinski ban, duks, i najzad palatin. Titula palatina bila je druga po zna~aju u Ugarskoj. On je svoju drugu sestru udao za Konrada II od Znojma u ^e{ku.

            Rusija je posle smrti velikog kneza i vladara Vladimira II Monomaha 1125. godine u{la u period gra|anskih ratova, zbog borbi za presto. Ugarski dvor se upleo u te borbe, a Belo{ je 1144. godine vodio ugarske ~ete u pomo} galicijskom knezu Vladimirku Volodarevi~u, koji se tom prilikom borio protiv kijevskog velikog kneza Vsevoloda. Dve godine kasnije Belo{ev sestri} i ugarski kraq Geza II, se po Belo{evom savetu o`enio Eufrosinom, unukom kijevskog velikog kneza Vladimira II Monomaha, koja je bila sestra kneza Izjaslava Mstislavi~a. Belo{ev uticaj je bio odlu~uju}i kada se wegova k}i uda za ro|enog brata Izjaslava i Eufrosine Vladimira Mstislavi~a. Vladimir je bio prvo knez Lucki, a potom i knez Volonije. Brak je sklopqen 1150. godine. Svog zeta i wegovu porodicu je Belo{ samo od 1148 – 1152. godine pomagao vojno {est puta. Tako je ona postala prva Srpkiwa koja se udala na ruski dvor i u Rusiju. U Rusiji je bila poznata pod imenom Banovna.

            Drugi podatak koji svedo~i o postojawu srpsko ruskih veza odnosi se na 1192. godinu i dolazak ruskih monaha iz svetogorskog manastira Pantelejmoan u Ra{ku, kojom tada vlada veliki `upan Stefan Nemawa. Ciq wihovog dolaska bio je skupqawe milostiwe za manastir. Ova wihova aktivnost svakako nije mogla da se odvija bez izri~ite saglasnosti vladara koji im je to morao dozvoliti. Sli~no je bilo sa Dubrov~anima, kojima je veliki `upan poveqomm dozvolio da slobodno kre}u po wegovoj zemqi. Verovatno da za skupqawe milostiwe nije mora bit data poveqa ali nekakva pismena pismena dozvola svakako. Drugo, oni su idu}i i skupqaju}i materijalne priloge vr{ili jednu drugu slu`bu za ~iju je delatnost srpski vladar bio zaniteresovan, a to je {irewe i u~vr{}ivawe pravoslavqa i hri{}anstva. Ti monasi su svojom pri~om, a jo{ vi{e svojim primerom svedo~ili Hrista. Dakle, on su bili i putuju}i misionari. Upravo ugledaju}i se na wih sa wima je krenuo i najmla|i sin Stefana Nemawe, Rastko u Svetu Goru. Tamo je Rastko postao Sava, a time utro put autokefalnoj crkvi, stvarawu crkvene organizacije kod Srba onakva kakva je postala i sl. Bez wega ne bi postojalo ono {to se zove svetotsavqe.

              I tre}i podatak koji svedo~i o srpsko – ruskim odnosima odnosi se na Svetog Savu i sastavqawe srpskog Zakonopravila. Ono {to mi Srbi nazivamo Zakonopravilo, to Rusi zovu Krm~ija, a Grci Nomokanon. To je zbornik crkvenog i svetovnog prava, koji su morali da imaju svi episkopi, da bi po wemu sudili u crkvenim stvarima na teritoriji svoje episkopije. Sveti Sava nije sam preveo wegov tekst, mo`da samo neki mawi deo, ali je sigurno izvr{io odabir tekstova, organizovao wihovo prevo|ewe i izvr{io redigovawe. Do danas nije prona|en vizantijski zbornik sa istovetnim sadr`ajem. On mu je dao zakonsku snagu u srpskoj crkvi prilikom dobijawa autokefalnosti. Me|utim, on je jo{ na Svetoj gori, svakako pre pisawa Hilandarskog tipika, po~eo da radi na srpskom Zakonopravilu {to su mu omogu}ile odre|ene povoqne okolnosti. Pre svega ~iwenica da je u manastiru Pantelejmonu, wegovom prvobitnom svetogorskom boravi{tu, postojala ruska varijanti Krm~ije. Ona je sadr`ala Prohiron ali i veliki deo onoga {to je u{lo u svetosavsko Zakonpravilo. Mnogi rusizmi u tekstu svedo~e da je sigurno taj Prohiron imao pred sobom i prevodilac srpskog zbornika. Da li je ovo jedini odgovor na mnoge rusizme u tekstu, jo{ nije re{eno. Naime u nauci su izneta mi{qewa da je u Ra{koj je pre Rastkovog dolaska u Hum, bila formirana pravopisna {kola pod ruskim uticajem, a tre|a mogu}nost za wihovo pojavqivawe u Zakonopravilu je anga`ovawe Rusa za samostalno ili zajedni~ko sa Srbima, prevo|ewe tekstova. Rusizmi su svi iz jednog centra - oni su severno ruske (novgorodske) ortografije, pa prema tome nema osnove za pretpostavku da je tih uticaja moglo da bude vi{e, ve} je postojao jedan ali dovoqno jak. Koji, nije mogu}e odgovoriti.

Dakle, sam po~etak srpsko – ruskih odnosa je bio plodonosan mo`emo re}i za obe strane. Ono {to se rodilo nije bilo grbo, nego zdravo i dobro. Zato traje toliko dugo i donsi plodove i danas