PRETRAGA

OTVORITE SAJT NA VA[EM MOBILNOM URE\AJU

KO JE NA MRE@I

Ко је на мрежи: 77 гостију и нема пријављених чланова

BROJ POSETA

01937974
Danas
Ju~e
Ove nedeqe
Pro{le nedeqe
Ovog meseca
Pro{log meseca
Svih dana
217
418
1510
3020
8280
13221
1937974

0.47%
5.63%
0.77%
0.29%
0.07%
92.77%
Online (15 minutes ago):52
52 guests
no members

Ваш ИП:3.142.156.58

NAJNOVIJI KORISNICI

  • Milorad
  • Zone
  • Паки
  • tene
  • vidovi}1979

Winamp, iTunes Windows Media Player Real Player QuickTime Web Proxy


 

 

Mogu li partizani

Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

Mogu li partizani (i wihovi potomci)

biti po{teni

({to se grbo rodi vreme ne ispravi)

 

            Kada se za nekoga ka`e da je po{ten pod tim se podrazumeva da nije ni lopov ni razbojnik. Dakle, da nije krao ni bez primene sile, ni primewuju}i silu. Za partizane – komuniste koji su sami pevali:

Svoje nemam tu|e dizam

To se zove komunizam,

pri~a o po{tewu deluje bezpredmetno. Oni koji su bili ni{ta, a trebali su da postanu sve, kako peva wihova Internacionala, nisu to mogli bez kra|e. Ne radi se ovde o nekoj li~noj kra|i, o kra|i koji je mo`da ili nije po~inio neki pojedinac komunista. Toga je bilo ili nije bilo u konkretnom slu~aju.

            Prvo, ko su bili komunisti? Proleteri – oni koji nigde ni{ta nemaju, {to bi obi~an srpski ~ovek rekao slepci. E, sadu su ti slepci `eleli da budu sve. A to ne ide bez para, a kako ih nemaju to mora da kradu ili da se bave razbojni{tvom. Naravno, mo`e se re}i mogu oni i radom da do|u do para. Pa, da su hteli da rade oni bi radili i zaradili, pa ne bili slepci. Kra|a o kojoj govoriom de{avala se za vreme rata, ali ona najva`nija desila se posle rata, kada su oduzimali qudima sve, stoku, zemqu, radwe, ku}e. Onima koji su bili ba{ bogati oduzimali su fabrike, rudnike, banke. Jednom re~ju sve {to drugi imaju, a oni kao slepci nemaju treba pokrasti, a vlasnike pobiti, kako im sutra ne bi zanovetali, kako su ih pokrali. Deo ne treba pobiti, treba ostaviti, da se mu~e, umiru od gladi, bolesti, treba da pate zato {to su imali dok oni, slepci, bezga}ni proleteri nisu imali ni{ta. Treba slepci da se mukma doma}ina nasla|uju, u`ivaju, budu sre}ni jer eto oni pla}aju za to {to su wihovi preci bili vredni i radni i generacijam ne{to sticali {to wihovi preci, kao ni oni sami nisu. Oni treba da stradaju za to {to wihovi preci nisu bili kockari, pijanice, raspiku}e, nego vredni, marqivi, {tedqivi, {to su bili finansijski pismeni, za razliku od ovih drugi nepismenih, lewih. Zbog svega toga oni moraju i treba da stradaju. A ako wihova sposobnost ih ipak dovede u situaciju da mogu da uspeju, bilo kada u bilo ~emu, treba ih onemogu}iti po svaku cenu, tek tada ih treba poniziti, i`ivqavati, ~initi im ono {to samo bolesni um je sposoban da smisli, da prokunu dan i ~as kada ih je majka rodila.

            Ipak, jednu kra|u ne mogu da razumem - {to su krali muzi~ke instrumente, npr. violine, viole, klavire i sl. [ta }e to wima, prvo za to treba imati sluha, mislim muzi~kog. Drugo, to pripada aristokratsko – crkveno – bur`oaskoj kulturi. U vreme kada se oni pojavquju aristokratija je prore|ena, crkva uzdrmana, a bur`oaziju su oni potamanili. [ta recimo wima mo`e da ka`e jedan Mokrawac, jedan Bini~ki, da ne spomiwem kir Stefana Srbina, kir Isaiju Srbina i kirNikolu Srbina. Ni{ta ... oni su sami pevali pesmicu:

Pevaju ma{inke lep{e nego ptice.

Dakle, ako im je do muzike neka uzmu ma{inke, a po{to tvrde da su postali od majmuna, mogu da puste svoje pretke, pa lepo kompozicija – majmuni i ma{inke. Lepo se i sla`e ko Merlin Monro.

            Pitate me da li mogu oni da prestanu da kradu. Pa kako. Kako da prestanu. Oni neznaju da rade i zarade, oni su sposobni samo da kradu, prosja~e, prodaju tu|e i sl. Mora tako, pa oni svoje nemaju, ne umeju da rade i zarade, a ho}e lepo i bogato da `ive. Dakle ...

            A da li bi mogli da se pokaju i prevaspitaju, pa da promene sebe oni li wihovi potomci pa da vi{e ne budu takvi, nego da budu doma}ini. Ha, ta je dobra ali ajd da uzmemo u obzir da se to i desi. Da se oni promene za 180 stepeni. Da li bi onda mogli da budu po{teni. Odgovor je opet odri~an. Za{to. Pa lepo nemogu jer nemaju para da vrate ono {to su pokrali. Zamislite da su 1945 godine ukrali od vas, va{eg oca, va{eg dede 1 klavir danas sa kamatom od 7 posto trebali bi da vrate oko 900 klavira. Da li je to mogu}e. Ako su ukrali 1 hektar danas sa kamatom od 7 posto treba da vrate oko 900 hektara. Dakle, bilo ~ega da su oduzeli treba to da vrate oko 900 puta vi{e. Da li oni to mogu, naravno da ne. A da li je pravedno da tra`ite kamatu. Pitajte banke da vam daju novac bez kamate na neodre|eno, {ta }e vam re}i. Pitate za{to 7 posto, pa toliko je za vreme Tite wihovog bila kamata po vi|ewu. Ka`ete da novac nije najvredniji. Dobro ima i toj logici mesta… Ali kako mo`ete da vratiti tu|e `itovote i to dve vrste, one koje su komunisti poubijali i drugi ~ije su `ivote uni{tili. Kako }ete iz groba da vaskrsnete 600.000 Srba koje je Tito sa svojim pobio posle rata. Kako mo`ete da vaskrsnete 20 miliona dece koja su kroz abortuse pobijenjena. Kako mo`ete da vaskrsnete decu, koju bi ova deca imala da nisu kroz abortus pobijena. Nikako. Zna~i krv osteje na vama va{im potomcima do kraja sveta. Drugo. Da oni nisu po~inili pqa~ku neko drugi bi `iveo u svojoj vili, svirao na svom klaviru, jeo iz svoga escajga, jeo svoju stoku, bio poslanik, ministar, profesor, a ovako, bio je uni{ten ~ovek, bez obzira da li je ~amio u zape}ku, bio u zatvoru ili trunio pod zemqom.

            Eto zato, {to su to u~inili {to ne mogu da poprave u~iweno, oni i wihovi potomci i da ho}e da budu po{teni. Pita{ za koliko, pa kamate }e i danas da raste i sutra, sve do drugog Hristovog dolaska. Zna~i nikada!!!!!!!!!!!


 

Comments powered by CComment

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • PRVI SRPSKI VLADAR SVETITEQ SVETI JOVAN VLADIMIR

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • O SVETORODNOSTI

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Pri~a o igumanu Mitrofanu koga su ubili komunisti

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Jedan primer hri{}anske qubavi

    Za Hrista sam u~io da je qubav. Jedan u~iteq mi je rekao da kada bi od Hrista oduzeli qubav ne bi ostalo ni{ta. To je dovelo do toga da qubav shvatam kao sinonim za Boga. Da sve ono {to volim shvatam da se odnosim onim bo`anskim u sebi. Moja qubav je za mene bila dokaz da imam Boga u sebi i da je to ono na {ta mislimo da nas je Bog stvorio po svom obrazu. Naprotiv, da svaka mr`wa i bes, zlomisje su dokaz postojawa |avola u nama.

                Ovo je pri~a o jednom slu~aju qubavi koju sam

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Ba{tina – xeparo{

    Ba{ta, kao arhaizam zna~i otac, o~evina, Dakle, to nije ne{to {to smo ba{ mi stekli, to je ono {to ve} postoji u na{oj tradiciji, {to ve} postoji u na{oj porodici, familiji. U ovom slu~aju, to je i ba{tina – ba{ta. Dakle, ne samo da je to osobina koja je hm, neko mo`e da ka`e krasila na{eg oca, nego i na{eg dedu. Zamislite, osobina koja traje tri generacije. Pa u na{em dru{tvu, to je ba{ retkost i tim pre treba da tako ne{to po{tujemo. Me|utim, treba imati u vidu da ba{tine mogu da budu

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • NOVA PROMU]URKOVA RUBRIKA

     PO[TOVANI POSETIOCI, NOVA PROMU]URKOVA RUBRIKA U IZBORNIKU NA SAJTU 


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Po ~emu zna{ da si genije?

    Kako ~ovek da zna da li je i koliko genije? Te{ko pitawe utoliko {to je te{ko na wega dati ta~an i precizan odgovor.
    Prvo {to pada na pamet jeste, po tome {to te drugi po{tuju na poslu. [to te uva`avaju kao ~oveka, na poslu, u ku}i, u dru{tvu. To mo`e da zna~i i da si im blizak, da se ne razlikuje{ od wih. Da se ni~im ne isti~e{ i da si sasvim prose~an, pa se zato tako odnose prema tebi. Dakle, nisi ne{to naro~ito, nisi genije.
    Drugi slu~aj, je kada ti qudi odaju priznawe, zato {to ne{to zna{

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • O konzervativizmu

    Pod pojmom konzervativizam, obi~no se podrazumeva `eqa da se u ime starog, spre~i ne{to novo. Konzervativizam se zato do`ivqava, kao ne{to nazadno, reakcionarno, ne{to {to je za svaku osudu. Ne{to {to spre~ava svaki napredak, svaki progress. ^ak je Hegel izneo teoriju negaciju, negacije, dakle da nemo`e novo da se stvori, dok nestane starog. Da li je to ba{ tako?

                Pa ~im smo krenuli da pi{emo o konzervativizmu zna~i da to mi{qewe ne delimo. [ta vi{e smatramo ga besmislenim

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • ^ovek koji je odustao od `ivota

                 Pri~u koju }u Vam danas ispri~ati ~uo sam od samog glavnog junaka ove pri~e. Upoznao sam ga u vozu. Naime, decenije svog `ivota sam proveo putuju}i zbog studija i posla. Tako sam upoznao mnoge qude sa zanimqivim i interesantnim pri~ama. Pa izme|u ostalih i wega.

                Ne navodim mu ime jer ga nisam ni zapamtio, a nije ni bitno za ovu pri~u. Po{to sam u{ao u voz prolzio sam hodnikom pored nekoliko kupea, koji su bili polupuni. U jednom je sedeo samo jedan stariji ~ovek sa oko

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • [ta je najopasnije u poslu?

    Prvo {to moramo da ka`emo na po~etku ~lanka je NA KOGA SE ODNOSI NA[A TEMA? Odnosi se na sve zaposlene i na sve koji imaju preduze}e, sasvim svejedno da li su pri tom samozaposleni ili su biznismeni. Dakle, jednako se odnosi i na radnike u proizvodwi, radnike u zdravstvu, prosveti, uslugama, kulturi i sli~no.

    Svako ko radi, naro~ito ako rukovodi poslom interesuje se {ta je najva`nije da posao potskane i da pove}a produktivnost i radni u~inak svoj ili svoga tima. ^ini se da su nava`niji

    Write comment (0 Comments) Опширније...