Pri~a se odnosi na kwigu. Ne, nijedno posebno, ne ni na jednu konkretno, ve} na kwigu uop{teno. Kwigu kao vrednost. 

              Pri~a koju }u Vam danas ispri~ati desela se krajem 90 – tih godina 20 – og veka. Jedna strana u pri~i sam ja, a druga … pa moram je predstaviti. Gospo|a po svemu onome kako se pona{a, po obrazovawu, po vaspitawu, po kulturi govora,  kulturi obla~ewa i sli~no. Bila je u na{oj sredini jedan od najboqih stru~waka, koja je posle zavr{enog fakulteta i{la jo{ na usavr{avawe. Sve su to stvari koje stvaraju izuzetno povoqno mi{qewe o woj.

            Nije bitno kako smo se upoznali. Bitno je da smo imali priliku da razgovaramo. Stekao sam izuzetno povoqno mi{qewe o woj. To je i bio razlog da je nekoliko puta pozovem da svrati do nas. Kona~no se i to desilo. 

            Trudili smo se da je do~ekamo i ugostimo na najboqi mogu}i na~in. Posle nekog vremena divnog i sadr`ajnog razgovora, odlu~io sam da joj poka`em ono {to sam imao najdragocenije u mojoj ku}i – moje kwige. Te kwige nisam sakupqao samo ja ve} i moji roditeqi. Neke od tih kwiga, moja baka, majka moje majke donela je u miraz. To je ono {to je skupqano generacijama, ono na {ta su moji roditeqi davali velike pare, kupovali na kredit,  Od tih kwiga neke sam nabavio i ja dobijaju}i ih na poklon, u znak zahvalnosti {to sam moje darodavce zadru`io. Na kraju sam joj pokazao i jednu od najnovijih kwiga u na{oj biblioteci za koju sam ja dao dve moje cele plate – Zakonopravilo Svetoga Save. Kwiga je sa drvenim koricama i u ko`nom povezu.

            Ona je svaku kwigu uzela u ruku, malo prelistala i ostavila. Uglavnom je }utala. Kada bi i progovorila bilo bi to „zanimqivo“, „interesantno“, „lepo“. Pokazao sam joj, a i moji roditeqi, koji su bili prisutni, koliko smo ponosni na NA[U BIBLIOTEKU!

            Pro{lo je neko vreme i sreo sam je u gradu. Pozvala me je kod we na kafu. Svratio sam. Posle malog ~avrqawa, napravila je psiholo{ku pauzu, gledaju}i u pod. Zatim je podigla glavu pogledala je u o~i i upitala „[ta je za vas kwiga? “. Nisam ni{ta odgovorio jer nisam razumeo pitawe. „[ta je za mene kwiga? “. Onda je mirnim i ozbiqnim tonom po~ela da komentari{e moju – na{u biblioteku. Rekla mi je da nikada nije videla takav odnos prema kwizi, bila je {okirana i iznena}ena na{im odnosom prema wima. Da to ~uvamo generacijama, da to donosimo u miraz, da toliko pla}amo kwige. DVE PLATE! Tako ne{to, ona nije videla ni do`ivela tako ne{to u `ivotu. Da kwigu obmotam u pamu~nu tkaninu i da je tako ~uvam. Nema re~i. Je li smo svesni da je kwiga za nas predmet religioznog kulta? [to je vi{e pri~ala sve vi{e se na wenom licu po~eo pojavqivati osmeh.

            Bio sam blago re~eno prestravqen! Nisam mogao da verujem da ovo slu{am. Nisam mogao da shvatim da ova osoba izgovara ovo {to ~ujem. Svo ono lepo, predivno mi{qewe koje sam imao o woj, u sekundi se sru{ilo – potpuno i do kraja. U trenu sam shvatio da na{ porodi~ni obi~aj, da kada nam do|e u ku}u neko drag, koga cenimo, po{tujemo da mu pokazujemo kwige iz na{e biblioteke je pogre{an. Qudima to verovatno ne zna~i ni{ta. Samo … {to to niko od wih nije osetio potrebu da komentari{e.

            Pitala me je na kraju da li ho}u kafa, odbio sam i rekao da moram da krenem. Rekla mi je da se nada da me nije uvredila. Niste, odgovorio sam joj. Naravno, nisam joj rekao da mi me|utim rekla sve o sebi. Tek sada imam potpunu sliku o woj.

            Nekoliko puta sam pri~ao ovu pri~u. Mojim roditeqima, prijateqima i sli~no. Komentari su bili razni. Vremenom sa shvatio jednu VELIKU RAZLIKU. ONA, ONA JE STRU^WAK, A MI SMO ILI BAREM TO POKU[AVAMO DA BUDEMO INTELEKTUALCI. RAZLIKU IZME\U JEDNOG I DRUGOG SAM VAM UPRAVO OPISAO.