Jedno razmi{qawe o Svetome Savi

Svako vreme i svaka generacija moraju da daju svoj odgovor na pitawa svoga identiteta. Pa tako i ova na{a mora da odgovori na pitawe u ~emu je veli~ina za wu u li~nosti imenu i delu Svetoga Save.

Bilo je Srba i pre Svetoga Save, ima ih i posle, bilo je pravoslavnih Srba i pre i posle wega. Pa ipak, ovaj pravoslavni Srbin, nije obele`io samo svoje vreme, obele`io je i svo vreme u istoriji pravoslavne crkve i srpskog naroda posle wega. U ~emu je tajna??? Nema Srbina, o kome je vi{e i du`e pisano nego o wemu. Pisali su o wemu savremenici, neposredno nakon wegove smrti, kada su nastala i wegova dva @itija, pisali su Srbi o wemu tokom vekova, na svojim ogwi{tima ali i onda kada ih je `ivotni put odveo van otad`bine. Pa ipak, ose}emo i znamo da je mnogo toga o wemu nedore~eno. Mo`da i zato, {to su mnogi, koji su pisali o wemu, pisali sa namerom da wegovim imenom odbrane svoje stavove koji sa wim nisu imali nikakve veze.

U ~emu je wegova veli~ina?

Da li je wegova veli~ina u tome {to je `ele}i da promeni svet po~eo od sebe, hodaju}i ka Bogu, a ne od drugih!?

            Da li je to zbog toga {to se tako olako li{io zemaqske vlasti, udobnosti i mo}i? Napustio je kraj koji je bio lep, sun~an, koji je imao lepo vino i jo{ lep{e `ene, da bi postao monah u najlep{im mladi}kim godinama, pustiwak u nekoj zabitoj pe{teri gde se retko sre}e i lice starca, a lice mlade i lepe devojke nikada. Zar svi ratovi koje su qudi vodili od nastanka qudskog roda nisu vo|eni upravo zbog onoga {to je on tako lakonski napustio i odbacio kao bezvredno ili mawe vredno? Nisu li stotine miliona qudi `rtvovali i tu|e i svoje `ivote upravo zbog toga?

            Da li je wegova veli~ina u tome, {to, kada je re{avaju}i da ostvari svoje naume to radio  izbegav{i da izazove nepotrebne sukobe u svojoj okolini. Setimo se - kada je pobegao u Svetu Goru, Rastko nije odmah oti{ao u Vatoped ili neki drugi gr~ki manastir, da ne bi izazvao sukob svoga oca velikog `upana Stefana Nemawe sa Epirskom despotovinom ili nekim drugim, ve} u ruski Pantelejmon, a Rusija je bila dovoqno daleko da wegov otac protiv ove dr`ave nije mogao da reaguje oru`jem.

            Da li je wegova veli~ina u tome {to je on po{tovao pravo i nastojao da na ~vrstim pravnim osnovama ustroji srpsku crkvu? Polaze}i od delatnosti svoga oca, koji je prvi uredio pisanim pravom Studeni~ko vlastelinstvo, doneo je tri tipika kojima je uredio mona{ke zajednice i dao obrazac za budu}a ure|ewa istih. Karejskim tipikom ustrojio je skitsko mona{tvo, Hilandarskim i Studeni~kim ustanovio je op{te`i}e u kinovijskim manastirima. Nomokanonom ili Zakonopravilom ustrojio je srpsku crkvu. Treba se podsetiti da je u ovaj, najvi{i do danas pravni akt Srpske pravoslavne crkve, ugradio pravo od vremena prvog zakonodavca qudskog roda Mojsija, kako je tvrdio Filon Aleksandrijski, pa preko kanona apostolskih, pomesnih i vaseqenskih sabora, do prava svoga vremena - zakona vizantijskih careva. Napravio je dakle, jednu sintezu prava, u to vreme, posledwih 2700 godina. Ovo pravo naravno nije dospelo do wega, odjednom, na pre~ac. Prvi deo ove kwige preveo je jo{ Metodija (radi se o prvih 50 grana Jovana Sholastika),  a  ~iwenica da se u tekstu Nomokanona nalaze i mnogi rusizmi, dokazuje da je arhiepiskop Sava nastavio, ne samo delo Metodijevo nego i jednoverne bra}e Rusa, koji su nastavili sa prevo|ewem zakonodavnih tekstova. Wegovoj pravnoj delatnosti mo`emo dodati i pisawe Uputstva za dr`awe psaltira.

            Da li je wegova veli~ina  {to je idejom simfonije re{io odnos izme|u crkve i dr`ave izbegav{i time sukob ~ija je vlast starija -  crkvena ili svetovna??!!! Time je izbegao silne sukobe koji su se kod drugih naroda vodili vekovima i nikada se nisu sre}no za wih zavr{ili. Nije li na taj na~in nastavio politiku svoga oca koji je nastojao da uskladi crkveno i svetovno.

            Da li je wegova veli~ina {to je osnovao prvi srpski samostalni manasir na Svetoj gori, opet sa svoji ocem i za to dobio potvrdu od vizantijskog cara Aleksija III An|ela. Svoju borbu za samostalnost srpske crkve krunisao je dobijawem autokefalnosti i arhiepiskopije.

            Da li je wegova veli~ina {to se pokazao kao dobar administrator osnivaju}i nove episkopije, donose}i, upravna akta, kao npr. sinorlame na kojima po~iva crkvena administracija?

            Da li je wegova veli~ina u tome {to je, stvaraju}i autokefalnu crkvu, sastavio srpsku redakciju Sinodika pravoslavqa ~ime je utvr|ena ortodoksija Srpske pravoslavne crkve, kako u pozitivnom izlagawu osnovnih dogmata pravoslavne crkve, utvr|enih od strane svetih otaca i odredbama vaseqenskih sabora tako i u osudi raznih jeresi kao npr. bogumilstva?

            Da li je wegova veli~ina {to je srpske manastire ustrojio, ne kao centre u kojima `ivi izolovana zajednica qudi, nego kao centre koji neguju najte{wi kontakt sa svojim srpskim narodom i time postaju {kola hri{}anstva ali i narodne tradicije, centri nacionalne samosvesti i samobitnosti.

            Da li je wegova veli~ina u tome {to je, iako odrastao i vaspitavan na vizantijskom pravoslavqu, ne napu{taju}i ga, potra`io uzore tamo gde je hri{}anstvo i mona{tvo nastalo - u Svetoj zemqu, Egiptu, na Sinaju, preduzimaju}i zbog toga dva, za to vreme, vrlo duga~ka i rizi~na putovawa? Putuju}i, u~e}i i daruju}i, upoznao je patrijarha Jerusalimskog, patrijarha Aleksandrijskog i patrijarha Antiohijskog, osnovao kelije za Srbe, kupovao mo{ti svetiteqa i druge svetiwe. Sa ovih putovawa poti~u i neke od  najva`nijih relikvija na{e crkve: ikona Bogorodice Trojeru~ice, koja se ~uva u manastiru Hilandar, tipik i {tap Svetog Save Osve}enog.

            Da li je wegova veli~ina u velikiom broju ~uda koja mu se pripisuju, kako za vreme zemnoga `ivota tako i nakon wega, koja treba da slu`e kao dokaz da je sa wim i uz wega bio Bog?

            Da li je wegova veli~ina u tome {to je podizao manasire i crkve, navedimo barem najzna~ajnije Hilandar i @i~u,  i jo{ vi{e wih obdario i upisao u ktitore, ne samo sebe, nego i svoga oca i bra}u: Vatoped, Lavru Svetog Atanasija, Filokal u Solunu, mnogobrojne crkve i manastire po Svetoj zemqi  ... ?

Da li je wegova veli~ina {to je uskladio versko i nacionalno i stvorio ono {to se zove svetosavski nacionalizam?

Da li je wegova veli~ina u tome {to je, ne samo pomirio, nego jo{ vi{e utvrdio mir izme|u bra}e Stefana i Vukana? Setimo se samo koliko i danas bole rane gra|anskih ratova koje smo vodili u 20. veku.

            Da li je wegova veli~ina u tome {to je osnovao prve bolnice kod Srba, u Hilandaru i Studenici?

            Da li je wegova veli~ina u tome {to je kao dobar diplomata u ime svoga brata, Stefana Prvoven~anog, pregovarao sa  bugarskim velika{em Strezom? Iako ova misija nije uspela, sam Strez je, uskoro pao kao `rtva atentata. Prisetimo se i wegovog susreta sa ugarskim kraqem Andrijom, koji se spremao da napadne Srbiju kada je Stefan Prvoven~ani postao kraq, u kome je, zahvaquju}i diplomatiji ali i ~udu, srpska dr`ava bila spa{ena.

            Da li je wegova veli~ina u tome {to je najstariji srpski pisac ~ija su dela doprla do nas. Podsetimo se jo{ jednom Karejskog, Hilandarskog i Studeni~kog tipika i u ovom posledwem @itija Svetog Simeona, zatim Nomokanona, Uputstva za dr`awe psaltira, pisma Spiridonu, slu`bu Svetom Simeonu? Wemu su se pripisivale i dve poveqe koje su mo`da wegove, mo`da ne.

            Da li je wegova veli~ina u tome {to je sa~uvao nacionalni genetski kod i, pored ostalog, zabranio sklapawe braka do 9 kolena unazad kako bi se potomstvo ra|alo normalno i zdravo???  Pitawa genetike i  polnog identiteta jedno je od pitawa sa kojima se danas suo~avamo. Setimo se svetiteqa i mo`da }e nam to pomo}i da se odredimo prema  ovm pitawu na pravi na~in.

            Da li je wegova veli~ina u tome {to su ga sa ~astima i po~astima primali strani vladari. Pomenimo Aleksija III An|ela, Teodora I Laskarisa, Jovana Asena, sultane?

            Da li je u tome {to je spajaju}i neprolazno i prolazno uspeo da upodobi neprolazno prolaznom u konkretnom istorijskom trenutku, na konkretnom istorijskom prostoru, na konkretnim qudima koji su mawe-vi{e uvek isti, takvi kakvi jesu, odnosno {to je hri{}anstvo, kao ve~itu vrednost, uspeo da pribli`i svojim savremenicima?

            Da li je wegova veli~ina zato {to se, gle ironije, opredelio, da zbog vere i spasewa svoje du{e pred Bogom, bude ni{ta, a postao je vi{e na zemqi nego i jedan od onih koji su sve nebesko `rtvovali zbog zemaqskog?

            Da li je to zbog toga {to je, si{av{i sa visine vlasti i popev{i se na mona{ki tron, pokazao da preobra`aj dru{tva nikada ne mo`e do}i od dole, od ni`ih, kako bi sociolo{ki gledano mogli re}i, slojeva dru{tva ve} od odgovorne vladaju}e elite koja je pred Bogom i pred rodom svesna da svoju otad`binu nisu samo nasledili od svojih predaka, ve} i pozajmili od svojih potomaka?

            Da li je wegova veli~ina u tome {to je to najmawe osporavan Srbin me|u Srbima, koji ina~e imaju obi~aj da osporavaju boqe i ve}e od sebe?

            Da li je wegova veli~ina u tome {to je on u ve}ini svojih nauma uspeo? Po tome mo`e da se meri u srpskoj istoriji sa kraqem Milutinom i carem Du{anom. Nijedan Srbin, pre i posle wega, po meri uspe{nosti, ne mo`e da se meri sa wim. Kada bismo poku{ali da nabrojimo samo zadwih dvadeset godina koliko je Srba ne{to htelo, a nije uspelo, trebali bi nam dani da ih sve nabrojimo. Po tome se on razlikuje od ostalih pre svega i iznad svega.

            Bilo je Srba svetiteqa i pre wega npr. Sveti Jovan Vladimir, bilo ih je jo{ vi{e posle wega, pa ipak on se smatra osniva~em zajedno sa svojim ocem Svetim Simeonom Miroti~ivim onoga {to zovemo Nebeska Srbija.

            Ili je wegova veli~ina u svemu onome {to smo naveli i u mnogo ~emu {to nismo, jer svojim umom i saznawem nismo sposobni da pojmimo sve dimenzije i sve ono {to je on svojim `ivotom i radom u~inio.

            Po{tuju}i wega, mi uspostavqamo kontinuitet sa svojom pro{lo{}u, sa samim sobom, a bez kontinuiteta nema identiteta.

            Bez wega ne bi bili Nemawi}i ono {to jesu, bez wega ne bi bilo Lazarevog opredeqewa za Carstvo Nebesko, kulturnog poleta za vreme Despotovine, ne bi bilo hajduka i uskoka, ne bi bilo jo{ mnogo ~ega. ^ak i onda kada mu je potur~eni Arnautin spalio mo{ti, misle}i da je time u~inio wemu kraj, kraja nije bilo. Obnovqena srpska dr`ava je mewala himne, nazive, ure|ewa, dinastije, samo se Himna wemu pevala uvek. I od jednih i od drugih i od tre}ih, od svih onih koji su u sebi imali svest da pripadaju pravoslavnoj Srbiji, a da im je Nebeska Srbija koju je on sa svojim svetim ocem osnovao, ciq.