PRETRAGA

OTVORITE SAJT NA VA[EM MOBILNOM URE\AJU

KO JE NA MRE@I

Ко је на мрежи: 83 гостију и нема пријављених чланова

BROJ POSETA

01937980
Danas
Ju~e
Ove nedeqe
Pro{le nedeqe
Ovog meseca
Pro{log meseca
Svih dana
223
418
1516
3020
8286
13221
1937980

0.47%
5.63%
0.77%
0.29%
0.07%
92.77%
Online (15 minutes ago):58
58 guests
no members

Ваш ИП:3.139.108.48

NAJNOVIJI KORISNICI

  • Milorad
  • Zone
  • Паки
  • tene
  • vidovi}1979

Winamp, iTunes Windows Media Player Real Player QuickTime Web Proxy


 

 

O slovenizaciji Balkana

Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

Ne, ovaj tekst nije istorija, istorija je nu}ewe odgovora, a ovaj tekst je postavqawe pitawe, na koje nemamo odgovore. Ali pokazuje se da u dosada{wim odgovorima ne{to ne {tima.

            Kada ~itate istoriju, u~e vas I mene su tako u~ili, na fakultetu, da su Germani napredni, a Sloveni nazadni. Drugo, Napredni Germani su do{li i osvojli Iberijsko poluostrvo, to su uradili Vizigoti. U rimsku provinciju Galiju, do{li i osvojili su je Franci, tako}e germansko pleme. Germani su dva puta osvajali i Apenisnko poluostrvo prvo Ostrogoti, koji su i sru{ili Zapadno rimsko carstvo, a potom i Langobardi, po kojima je Lombardija dobila ime. Ovo su ~iwenice. Me|utim, ako se osvrnete na jezik, koji se govori na Iberijskom poluostrvu danas, u Francuskoj, nekada{woj Galiji i Italiji, koja se nalazi na Apeninskom poluostrvu, zakqu~i}ete da su to sve romanski jezici. Dakle, Germani odnosno germanska plemena koja su osvojila ove teritorije su se kao osvaja~I stopili sa starosedeocima i  tako su ih starosedeoci asimilovali. Jedino {to su u Galiji osvaja~I uspeli to je da nametnu ime onima koje su pokorili. Na Iberijskom poluostrvu i Apeninskom ~ak ni to.

            Na Balkanu je bilo druga~ije. Do{li su primitivni I divqi Sloveni I asimilovali kulturne, hri{}anske starosedeoce. Pazite, jo{ jedan paradoks. U Bugarskoj, imate romanizovane starosedeoce, kulturnije od Slovena, zatim dolaze Sloveni, ne dugo zatim dolaze Bugari, koji osvajaju Slovene. Sloveni, su uspeli da se nametnu I da na kraju asimiluju svoje osvaja~e Bugare, d aim nametnu jezik. Od osvaja~a je ostalo samo ime – Bugarin. Dakle, od dva pot~iwena sloja, slovenskog I romanskog, pobedio je kulturno I civilizacijski slabiji. Pobedu civilizacijsku izme|u Bugara koji su vojni~ki pobedili osvojili I Slovena koji su bili pokroeni I ne civilizovani  odneli su ovi drugi.

            Dakle, tamo gde su napredni Germani do{li, osvojili I pokorili napredne romanizovane starosedeoce, Germani su izgubili jer su asimilovani. Na Balkanu gde su do{li divqi i primitivni Sloveni I asimilovali kulturno superiornije romanizovane starosedeoce. Sem toga I te Slovene su na istoku Balkana pokrili Bugari. I wih su Sloveni asimilovali. Da li vama znu~I mogu}e da primitivniji asimiluje, kulturno superiornijeg. Drugo, kako da primitivniji Sloveni uspeju, ono {to kulturno superiorniji Germani nisu uspeli. Tre}e, kako da Sloveni koji su bili pokoreni od Bugara u sudaru sa wima I kulturno superiornijim starosedeocima asimiluju I jedne I druge. To nije logi~no. Kulturno superiorniji bi trebalo da pobedi, drugo, onaj koji ima politi~ku I vojnu vlast trebao bi da pobedi. Nisu pobedili ni jedni ni drugi. Kako I Za{to?

            Nemam odgovor na ova pitawa. Ne `elim da nekim budalastim odgovorom, obesmislim pitawe. @elim po svaku cenu da pitawe odvojim od mogu}ih odgovora. Dakle … ima li neko ideju… zasnovanu na znawu i razmi{qawu.


 

Comments powered by CComment

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • PRVI SRPSKI VLADAR SVETITEQ SVETI JOVAN VLADIMIR

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • O SVETORODNOSTI

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Pri~a o igumanu Mitrofanu koga su ubili komunisti

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Jedan primer hri{}anske qubavi

    Za Hrista sam u~io da je qubav. Jedan u~iteq mi je rekao da kada bi od Hrista oduzeli qubav ne bi ostalo ni{ta. To je dovelo do toga da qubav shvatam kao sinonim za Boga. Da sve ono {to volim shvatam da se odnosim onim bo`anskim u sebi. Moja qubav je za mene bila dokaz da imam Boga u sebi i da je to ono na {ta mislimo da nas je Bog stvorio po svom obrazu. Naprotiv, da svaka mr`wa i bes, zlomisje su dokaz postojawa |avola u nama.

                Ovo je pri~a o jednom slu~aju qubavi koju sam

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Ba{tina – xeparo{

    Ba{ta, kao arhaizam zna~i otac, o~evina, Dakle, to nije ne{to {to smo ba{ mi stekli, to je ono {to ve} postoji u na{oj tradiciji, {to ve} postoji u na{oj porodici, familiji. U ovom slu~aju, to je i ba{tina – ba{ta. Dakle, ne samo da je to osobina koja je hm, neko mo`e da ka`e krasila na{eg oca, nego i na{eg dedu. Zamislite, osobina koja traje tri generacije. Pa u na{em dru{tvu, to je ba{ retkost i tim pre treba da tako ne{to po{tujemo. Me|utim, treba imati u vidu da ba{tine mogu da budu

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • NOVA PROMU]URKOVA RUBRIKA

     PO[TOVANI POSETIOCI, NOVA PROMU]URKOVA RUBRIKA U IZBORNIKU NA SAJTU 


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Po ~emu zna{ da si genije?

    Kako ~ovek da zna da li je i koliko genije? Te{ko pitawe utoliko {to je te{ko na wega dati ta~an i precizan odgovor.
    Prvo {to pada na pamet jeste, po tome {to te drugi po{tuju na poslu. [to te uva`avaju kao ~oveka, na poslu, u ku}i, u dru{tvu. To mo`e da zna~i i da si im blizak, da se ne razlikuje{ od wih. Da se ni~im ne isti~e{ i da si sasvim prose~an, pa se zato tako odnose prema tebi. Dakle, nisi ne{to naro~ito, nisi genije.
    Drugi slu~aj, je kada ti qudi odaju priznawe, zato {to ne{to zna{

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • O konzervativizmu

    Pod pojmom konzervativizam, obi~no se podrazumeva `eqa da se u ime starog, spre~i ne{to novo. Konzervativizam se zato do`ivqava, kao ne{to nazadno, reakcionarno, ne{to {to je za svaku osudu. Ne{to {to spre~ava svaki napredak, svaki progress. ^ak je Hegel izneo teoriju negaciju, negacije, dakle da nemo`e novo da se stvori, dok nestane starog. Da li je to ba{ tako?

                Pa ~im smo krenuli da pi{emo o konzervativizmu zna~i da to mi{qewe ne delimo. [ta vi{e smatramo ga besmislenim

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • ^ovek koji je odustao od `ivota

                 Pri~u koju }u Vam danas ispri~ati ~uo sam od samog glavnog junaka ove pri~e. Upoznao sam ga u vozu. Naime, decenije svog `ivota sam proveo putuju}i zbog studija i posla. Tako sam upoznao mnoge qude sa zanimqivim i interesantnim pri~ama. Pa izme|u ostalih i wega.

                Ne navodim mu ime jer ga nisam ni zapamtio, a nije ni bitno za ovu pri~u. Po{to sam u{ao u voz prolzio sam hodnikom pored nekoliko kupea, koji su bili polupuni. U jednom je sedeo samo jedan stariji ~ovek sa oko

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • [ta je najopasnije u poslu?

    Prvo {to moramo da ka`emo na po~etku ~lanka je NA KOGA SE ODNOSI NA[A TEMA? Odnosi se na sve zaposlene i na sve koji imaju preduze}e, sasvim svejedno da li su pri tom samozaposleni ili su biznismeni. Dakle, jednako se odnosi i na radnike u proizvodwi, radnike u zdravstvu, prosveti, uslugama, kulturi i sli~no.

    Svako ko radi, naro~ito ako rukovodi poslom interesuje se {ta je najva`nije da posao potskane i da pove}a produktivnost i radni u~inak svoj ili svoga tima. ^ini se da su nava`niji

    Write comment (0 Comments) Опширније...