PRETRAGA

OTVORITE SAJT NA VA[EM MOBILNOM URE\AJU

KO JE NA MRE@I

Ко је на мрежи: 46 гостију и нема пријављених чланова

BROJ POSETA

01919006
Danas
Ju~e
Ove nedeqe
Pro{le nedeqe
Ovog meseca
Pro{log meseca
Svih dana
49
307
356
3226
2533
13655
1919006

0.48%
5.70%
0.78%
0.29%
0.07%
92.69%
Online (15 minutes ago):6
6 guests
no members

Ваш ИП:98.80.143.34

NAJNOVIJI KORISNICI

  • Milorad
  • Zone
  • Паки
  • tene
  • vidovi}1979

Winamp, iTunes Windows Media Player Real Player QuickTime Web Proxy


 

 

[ta je najopasnije u poslu?

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Prvo {to moramo da ka`emo na po~etku ~lanka je NA KOGA SE ODNOSI NA[A TEMA? Odnosi se na sve zaposlene i na sve koji imaju preduze}e, sasvim svejedno da li su pri tom samozaposleni ili su biznismeni. Dakle, jednako se odnosi i na radnike u proizvodwi, radnike u zdravstvu, prosveti, uslugama, kulturi i sli~no.

Svako ko radi, naro~ito ako rukovodi poslom interesuje se {ta je najva`nije da posao potskane i da pove}a produktivnost i radni u~inak svoj ili svoga tima. ^ini se da su nava`niji stru~bist, organizovanost, dobra oprema, dobri uslovi rada, dobri me|usobni odnosi zaposlenih, dobra plata i sli~no. Sve ovo {to smo naveli je bitno, izuzetno bitno. Zato stalno rade ne bi li usavr{ili i poboq{ali navedeno do najve}eg mogu}eg stepena. Naravno, postoje i oni koji misle da mogu u{tedeti na stru~nosti, opremi ili ne~im drugim i da dobiju pove}awe proizvodwe. To nije mogu}e jer proizvodwa je najmawe stvar samo `eqa onog koji je vlasnik preduze}a. Sve to {to pove}ava proizvodwu je bitno ali. I jo{ jedno ali …

            Svako ko radi, odnosno onaj koji ima proizvodwu, mora da razmi{qa stalno jo{ o ne~emu. To su radnici. Radnici su ti koji rade}i stvaraju proizvod, a time i robu koja ide na tr`i{te. Ve} smo naveli wihovu stru~nost, stalno pove}avawe wihove osposobeqnosti da rade posao koji rade. kroz obrazovawe, u~ewe rada na novim sredstvima i sli~no. Kroz odr`avawe i podsticawe dobrih odnosa radnika na poslu. Lo{i odnosi mogu i uti~u na process rade zbog nedostatka potrebe komunikacije i saradwe na poslu.

            Sve navedene stvari su bitne, itekako bitne. Me|utim, smatramo da postoji ne{to jo{ va`nije od svega navedenog. Time ne mislimo da ka`emo da ono {to smo naveli nije bitno. Bitno je! Itekako je bitno!

            Me|utim, ono {to je po nama najbitnije je motivisanost onoga koji radi. Motiv i `eqa za uspehom na poslu dovodi i do usavr{avawa i do uspostavqawa dobrih odnosa na radnom mestu, Dovodi i do toga da se trudimo u poslu da se {to boqe organizujemo.

            Motivisanost dovodi do vi{e truda na poslu do `eqe da se posao {to boqe obavi.

            Motivisanost dovodi do toga da svojim primerom podsti~emo druge da se ugledaju na nas i da se i sami usavr{avaju, trude da se boqe organizuju i uspostave boqe odnose na poslu.

            Na motivisanost uti~e qubav prema poslu, Qubav kako smo ve} rekli je na prvom koraku blagodat, na drugom poznawe, a na tre}em ne ogre{ewe. Podsticaj koji se dobija na poslu i moralni i finansijski, boqim uslovima na poslu, boqim odnosom prema uspe{nima i sl.

            Motivisanim qudima treba dati prednost jer }e oni svojim radom i primerom ako do|u na vode}e pozicije povu}i i ostale.

            Motivisanost zna~i imati energije da se radi i da se ide napred!

            Nasuprot wih dolaze ne motivisani radnici.

E to je ono {to je najgore mogu}e! Wih posao ne zanima, Qubav ako su je i imali ugasila se. Na poslu se bave tu|im poslovima. Vole da komentri{u druge, da im nalaze mane postoje}e i ne postoje}e. Svojim primerom ubijaju posao. Nastoje da ga otaqaju sa {to mawe truda i napora. Ne interesuje ih kvalitet, ne interesuje ih napredak. Oni nemaju odu{evqewa u `ivotu. A odu{evqewe je preduslov `ivota, ako ne i preduslov `ivota. On mo`e ali ne mora da se buni zbog male plate. Ako se buni onda je u tome izuzetno drzak. Galamxija koji podbuwuje i druge qude. On zna svoja prava ali ne i obaveze.

Ne zanima ga preduze}e, ni ako je radnik, ni ako je neki ve}i ~in u preduze}u. Zanima ga samo da zabu{ava, da ogovara i da se buni. Pri tome on ne mora biti ne stru~an. Naprotiv, on mo`e da izuzetno dobro poznaje posao. Nije to glavno. To je sporedno. ON JE NE MOTIVISAN RADNIK.

Ako je sam gazda svog posla onda taj posao uvek ide lo{e. Uveek se `ali kako mu ne{to ili neko smeta. On nije spreman da radi ni za sebe ni svoju porodicu. Sve {to radi to }e da otaqa. Nikada ni{ta ne}e uraditi dobro, jer se ne}e ni truditi da uradi dobro.

Zato je najva`nije prilikom primawa novih radnika odraditi test kakvi su ti novi koji konkuri{u na posao.  Da li imaju ili nemaju motiv. Ako ga imaju oni i ako ne znaju svoj posao nau~i}e ga. Naravno uvek je boqe primiti nekog ko zna posao. Ali se mora imati u vidu da danas vi{e nego ikada svaki radnik mora dok radi da se usavr{ava. To mogu samo motivisani radnici koji su `eqni dokazivawa na poslu i u poslu.


 

Comments powered by CComment

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • O SVETORODNOSTI

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Pri~a o igumanu Mitrofanu koga su ubili komunisti

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Jedan primer hri{}anske qubavi

    Za Hrista sam u~io da je qubav. Jedan u~iteq mi je rekao da kada bi od Hrista oduzeli qubav ne bi ostalo ni{ta. To je dovelo do toga da qubav shvatam kao sinonim za Boga. Da sve ono {to volim shvatam da se odnosim onim bo`anskim u sebi. Moja qubav je za mene bila dokaz da imam Boga u sebi i da je to ono na {ta mislimo da nas je Bog stvorio po svom obrazu. Naprotiv, da svaka mr`wa i bes, zlomisje su dokaz postojawa |avola u nama.

                Ovo je pri~a o jednom slu~aju qubavi koju sam

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Ba{tina – xeparo{

    Ba{ta, kao arhaizam zna~i otac, o~evina, Dakle, to nije ne{to {to smo ba{ mi stekli, to je ono {to ve} postoji u na{oj tradiciji, {to ve} postoji u na{oj porodici, familiji. U ovom slu~aju, to je i ba{tina – ba{ta. Dakle, ne samo da je to osobina koja je hm, neko mo`e da ka`e krasila na{eg oca, nego i na{eg dedu. Zamislite, osobina koja traje tri generacije. Pa u na{em dru{tvu, to je ba{ retkost i tim pre treba da tako ne{to po{tujemo. Me|utim, treba imati u vidu da ba{tine mogu da budu

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • NOVA PROMU]URKOVA RUBRIKA

     PO[TOVANI POSETIOCI, NOVA PROMU]URKOVA RUBRIKA U IZBORNIKU NA SAJTU 


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Po ~emu zna{ da si genije?

    Kako ~ovek da zna da li je i koliko genije? Te{ko pitawe utoliko {to je te{ko na wega dati ta~an i precizan odgovor.
    Prvo {to pada na pamet jeste, po tome {to te drugi po{tuju na poslu. [to te uva`avaju kao ~oveka, na poslu, u ku}i, u dru{tvu. To mo`e da zna~i i da si im blizak, da se ne razlikuje{ od wih. Da se ni~im ne isti~e{ i da si sasvim prose~an, pa se zato tako odnose prema tebi. Dakle, nisi ne{to naro~ito, nisi genije.
    Drugi slu~aj, je kada ti qudi odaju priznawe, zato {to ne{to zna{

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • O konzervativizmu

    Pod pojmom konzervativizam, obi~no se podrazumeva `eqa da se u ime starog, spre~i ne{to novo. Konzervativizam se zato do`ivqava, kao ne{to nazadno, reakcionarno, ne{to {to je za svaku osudu. Ne{to {to spre~ava svaki napredak, svaki progress. ^ak je Hegel izneo teoriju negaciju, negacije, dakle da nemo`e novo da se stvori, dok nestane starog. Da li je to ba{ tako?

                Pa ~im smo krenuli da pi{emo o konzervativizmu zna~i da to mi{qewe ne delimo. [ta vi{e smatramo ga besmislenim

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • ^ovek koji je odustao od `ivota

                 Pri~u koju }u Vam danas ispri~ati ~uo sam od samog glavnog junaka ove pri~e. Upoznao sam ga u vozu. Naime, decenije svog `ivota sam proveo putuju}i zbog studija i posla. Tako sam upoznao mnoge qude sa zanimqivim i interesantnim pri~ama. Pa izme|u ostalih i wega.

                Ne navodim mu ime jer ga nisam ni zapamtio, a nije ni bitno za ovu pri~u. Po{to sam u{ao u voz prolzio sam hodnikom pored nekoliko kupea, koji su bili polupuni. U jednom je sedeo samo jedan stariji ~ovek sa oko

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • [ta je najopasnije u poslu?

    Prvo {to moramo da ka`emo na po~etku ~lanka je NA KOGA SE ODNOSI NA[A TEMA? Odnosi se na sve zaposlene i na sve koji imaju preduze}e, sasvim svejedno da li su pri tom samozaposleni ili su biznismeni. Dakle, jednako se odnosi i na radnike u proizvodwi, radnike u zdravstvu, prosveti, uslugama, kulturi i sli~no.

    Svako ko radi, naro~ito ako rukovodi poslom interesuje se {ta je najva`nije da posao potskane i da pove}a produktivnost i radni u~inak svoj ili svoga tima. ^ini se da su nava`niji

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • [ta je za vas kwiga?

               Pri~a se odnosi na kwigu. Ne, nijedno posebno, ne ni na jednu konkretno, ve} na kwigu uop{teno. Kwigu kao vrednost. 

                  Pri~a koju }u Vam danas ispri~ati desela se krajem 90 – tih godina 20 – og veka. Jedna strana u pri~i sam ja, a druga … pa moram je predstaviti. Gospo|a po svemu onome kako se pona{a, po obrazovawu, po vaspitawu, po kulturi govora,  kulturi obla~ewa i sli~no. Bila je u na{oj sredini jedan od najboqih stru~waka, koja je posle zavr{enog fakulteta i{la jo{

    Write comment (0 Comments) Опширније...