Ako ho}e{ da uspe{ to mora biti timski.  

Raditi sam, ili sa drugima? To je jedno od pitanja koje treba sebi da postave ljudi u `ivotu, kada `ele da otpo~nu sa nekim poslom, bilo da imaju 20, 30, ili vi{e godina. Po{to sam ne mo`e niko, svako mora da radi sa nekim, ovo pitanje je od velike va`nosti za uspeh u poslu. Evo odgovora iskusne osobe koja je skoro trideset godina provela u raznim organizacijama, dru{tvima i udru`enjima.

            Prvo {to treba da imate u vidu: opredelite se za posao za koji imate saradnike sa kojima mo`ete da sastavite tim. Broj saradnika mo`e da bude dva, ili vi{e, mogu da budu iz iste, ili srodnih struka, ali ono {to je va`no – moraju da budu tim. Tim mora imati jasne ciljeve koji ga okupljaju – mora znati {ta `eli da ostvari. Va`na je svest o cilju. Po`eljno je da ostvarenje toga cilja bude vezano vremenski za rokove.

Drugo, u timu mora striktno da se zna ko {ta radi i da ~lanovi tima ne ulaze jedni drugima u posao. Ako su im poslovi srodni, moraju da naprave dogovor, sa kojim }e potom upoznati i ostale ~lanove tima: ko {ta radi i toga se striktno pridr`avati.

Tre}e, svaki tim mora da ima vo|u. On mora da po{tuje sve ~lanove tima i da se prema svakom od njih odnosi na na~in na koji to ~lan o~ekuje, ne povre|uju}i pri tom ostale. Ostali ~lanovi mogu i trebali bi da budu upoznati sa dogovorom vo|e tima i nekog ~lana, ali ukoliko ih se to ne ti~e, i ne odnosi na njihov delokrug posla vo|a ne treba da tra`i njihovu saglasnost.

Ukoliko izme|u pojedinih ~lanova tima postoji li~no neprijateljsto (konflikt) koje je te{ko uskladiti, ili izbe}i, vo|a tima }e nastojati da im objasni da oni ipak moraju nekako da se usklade, ako ve} ne `ele li~no da komuniciraju. Dalje, vo|a mora da kontaktira svakog od njih pojedina~no, prenosi onom drugom stavove prvog i tako bez njihovog neposrednog, li~nog konktakta, usagla{a stavove. Vo|a to mora da radi  i ukoliko svi ~lanovi tima nisu u mogu}nosti da neposredno ostvare li~ni kontakt zbog fizi~ke udaljenosti, ili drugih razloga.

            Posebno se mora voditi ra~una da u svakom timu, radi stabilnosti, ve}inski ~lanovi budu osobe istog pola.To zbog toga {to }e u svakom timu gde je me{ovito dru{tvo, pripadnici suprotnog pola,  ranije, ili kasnije, poku{ati, da jedni druge {armiraju, i na taj na~in ostvare ono {to nema veze sa realnim ciljevima tima, ali ima sa konkretnim ~lanom tima. Floskula tipa: mi smo samo prijatelji mo`e da va`i jedino ako je tim porodica, pa su u pitanju bliski odnosi izme|u njenih ~lanova: oca, majke i dece. U svim ostalim kombinacijama iskrsne situacija u kojem se saradnik postavi kao osoba suprotnog pola, i onda od tima nema ni{ta, jer se  pojavljuju posebni, individualisti~ki, sebi~ni ciljevi

U prilog gornjim stavovima evo i nekoliko realnih primera iz `ivota:

Primer 1:  Podrum.

Moj prijatelj je imao podrum u bakinoj ku}e koja je bila prazna. Drugi je `eleo da otvori klub, tre}i je bio peva~, ~etvrti je ima ne{to para. Udru`ili su se, napravili kafi} u onom podrumu. Prvi je dao podrum koji je sre|en i preure|en da mo`e da bude kafi}. Drugi je obavio ceo posao oko registracije, nabavke pi}a i vodio knjigovodstvo. Tre}i je okupio jo{ dvojicu i pevali su u tom kafi}u. ^etvrti im je finansijski pomogao da celu ideju ostvare. Posao se raspao kada se zaposlila konobarica koja je uskoro zavr{ila u krevetu sa dvojicom od njih, a i ostali su `eleleli isto.

Primer 2: Peva~i.

Moj prijatelj ve} peva~, imao je grupu, ali je stalno kuburio sa ozvu~enjem. Prijatelj mu se na{ao pri ruci i dao mu je 75 posto para za ozvu~enje pa su oni taj problem re{ili, te sada slobodno nastupaju. Mese~no mu ~lanovi grupr daju deo prihoda koji je ta~no utvr|en, pre po~etka posla.  

Primer 3: Slo`ni kamperi.

Mojih 10 prijatelja i ja kampujemo bez `ena i devojaka jednom godi{nje po tri dana, u jednoj planini Srbije. Svi dajemo i doprinosimo po ne{to: jedan kombi i gorivo za njega; drugi, generator i gorivo za kombi; tre}i je zadu`en  da uvek bude vode i za rezervoare za vodu ; ~etvrti peva i nosi ozvu~enje; peti nosi hranu za ro{tilj i sam ro{tilj; {esti ima obavezu da kuva; sedmi vozi i nosi 7 vre}a za spavanje; osmi ide u {umu i cepa drva za lo`enje i kuvanje, a nosi i 3 vre}e za spavanje; deveti nosi {ator koji zajedno rasklapaju, a poslednji, deseti, je zadu`en da plati plac gde }emo boraviti. To tako traje ve} desetak godina. Tro{kove ostale hrane i pi}a snosimo zajedni~ki.

Primer 4. Porodi~na firma.

Otac ima sina i k}er. Budu}i zet je ima para ali je nesposoban za bilo {ta osim da tro{i. Snaja je zavr{ila ekonomiju i bavila se knjigovodstvom. Napravili su porodi~nu firmu. Zakupili su lokal u centru grada koji pla}aju veoma skupo, a za koji pare daje budu}i zet. Budu}a snajka vodi posao, a drugo dvoje rade trka~ke poslove i poma`u joj. Pare dele prema ulo`enom i prema dogovoru koji su postigli pre po~etka biznisa.