Po{tovani gospodine..., 

Uz sve moje simpatije za Va{u zainteresovanost za pravnu istoriju Srbije, tekst koji ste mi poslali (''Odnos izme|u Starog srpskog zakona, Zakona Svetoga Simeona i Zakona Svetoga Save'')  ne mogu recenzirati.

Najpre je problemati~na wegova struktura, koja ga ne mo`e svrstati ni u ~lanak, ni u neku ''mini-monografiju'' (navodnici su zato {to klasifikacija nau~nih radova ne poznaje ovakvu kategoriju). [ta god da je, i kako god da ga nazovemo, svaki nau~ni tekst mora imati nekakvu strukturu, a minimalno je da ima makar uvod ({ta se tim radom istra`uje, {ta se `eli saop{titi nau~noj javnosti {to ve} nije sadr`ano u ve} publikovanim radovima, ili pak da se ne{to ve} postoje}e podvrgne kriti~koj analizi na osnovu druga~ijeg sagledavawa istorijskih izvora itd). Kada je tekst toliko obiman kao {to je ovaj koji ste mi poslali (35 strana, sa 106 fusnota), on neminovno mora biti podeqen na neke tematske, sadr`ajne celine, sa izrazito odvojenim zakqu~kom.

A sa druge strane, hteo bih da vam uka`em da je i sam naslov teksta problemati~an, a samim tim to povla~i i problematizovawe ~itavog Va{eg teksta, s aspekta pravnoistorijske nauke: na{a pravnoistorijska nauke ne poznaje nikav ''Stari srpski zakon'', nikakav ''Zakon Svetoga Simeona'', niti ''Zakon Svetoga Save'' (pod ovim posledwim se eventualno mo`e misliti na Savino Zakonopravilo, ali u  Va{em tekstu nije re~ o tome)!  Meni je potpuno nejasno za{to Vi preimenujete deo Gra~ani~ke poveqe u ''Stari srpski zakon'' (!), a na str. 2. i sami za ''Zakon Svetoga Simeona'' i ''Zakon Svetoga Save'' ka`ete da ''wihove odredbe nisu sa~uvane''. Pa kako se onda neke obaveze stanovni{tva pojedinih vlastelinstava tako olako mogu smestiti u nekakav zakon za koji ka`ete da wegove odredbe nisu sa~uvane... !  

Najzad, po{to Vi niste ni istori~ar-hobista, ni novinar-feqtonista, ve} univerzitetski nastavnik koji neposredno u~estvuje u obrazovawu i formirawu na{ih mladih istori~ara, morate vi{estruko i veoma ozbiqno da vodite ra~una o svakoj napisanoj i izgovorenoj re~i, kada se to odnosi na struku. Razmislite, {ta biste odgovorili studentu koji bi Vas pitao ''a gde u izvorima mo`emo na}i ''Stari srpski zakon'', ''Zakon Svetoga Simeona'', niti ''Zakon Svetoga Save'' .

U pravnoistorijsoj nauci re~ ''zakon'' i ''zakonik'' ima osobenu te`inu i ne mo`e se tek tako olako koristiti u nekakvom figurativnom zna~ewu.

OVO JE MOJ ODGOVOR PROFESORU

Po{tovani gospodine ---,

u Va{em pismu ste me optu`ili za neke nimalo lake stvari pa ose}em potrebu da na wihodgovorim. Krenimo redom.

1) Prva va{a optu`ba je da moj rad nije ni monografija ni ~lanak. Pa bih vas podsetio da ste moj ~lanak pa`ivo pro~itali mogli se da prona|ete ~lanak profesora i akademika Milo{a Blagojevi}a, M. Blagojevi}, „Zakon Svetog Simeona i Svetoga Save“, Zbornik Sava Nemawi} – Sveti Sava, Istorijai predawe, Beograd 1979, 129 – 164, pre{tampan pod istim naslovom u wegovoj monografiji Nemawi}i i Lazarevi}i, Beograd 2004, 191 – 246. ili npr. u ~asopisu Istra`ivawe koji izdaje Filozofski fakultet u Novom Sadu u br. 3, Novi Sad 1974. postoji ~lanak profesora Lazara Raki}a, Radikalna stranka u Vojvodini (do po~etka XX veka) 147 – 308. Kao {to mo`ete primetiti ovi ~lanci obimom znatno prevazilaze obim moga ~lanka. Toliko o tome. 

2) Optu`ili ste me da moj rad nema strukturu. Navodim „svaki nau~ni tekst mora imatinekakvu strukturu, a minimalno je da ima makar uvod ({ta se tim radomistra`uje, {ta se `eli saop{titi nau~noj javnosti {to ve} nije sadr`ano u ve}publikovanim radovima, ili pak da se ne{to ve} postoje}e podvrgne kriti~koj analizina osnovu druga~ijeg sagledavawa istorijskih izvora itd). Kada je tekst toliko obiman kao {to je ovaj koji ste mi poslali (35 strana, sa 106 fusnota), on neminovno mora biti podeqen na neke tematske, sadr`ajne celine, sa izrazito odvojenim zakqu~kom.“ Na samom po~etku moga ~lanka ja preciziram da }u analizirati odnos izme|u Starog srpskog zakona i Zakona Svetog Simeona i Svetoga Save, navodim i obja{wavam, saznawa o polo`aju zavisnih zemqoradnika iz prethodnog perioda, obja{wavam {ta se podrazumeva pod pojmom Zakon Svetog Simeona, Zakon Svetoga Save, Stari srpski zakon, koji su izvori za wih, {ta zna~i pojam zakon unavedenim slu~ajevima,  koji su zajedni~ki elementi koje sadr`e Zakon Svetog Simeona i Svetoga Save s jedne i Stari srpski zakon s druge strane. Nakon toga analiziram deo po deo i na kraju izvla~im zakqu~ak. Da nije to ta struktura o kojoj vi toliko pri~ate.

3) Optu`ili ste me da sam izmislio pojam Stari srpski zakon i Zakon Svetoga Simeona i Svetoga Save. Navodim „A sa druge strane, hteo bih da vam uka`em da je i sam naslov teksta problemati~an, a samim tim to povla~i i problematizovawe ~itavog Va{eg teksta, s aspekta pravnoistorijske nauke: na{a pravnoistorijska nauke nepoznaje nikav ''Stari srpski zakon'', nikakav ''Zakon Svetoga Simeona'', niti ''Zakon Svetoga Save'' (pod ovim posledwim se eventualno mo`e misliti na Savino Zakonopravilo, ali u  Va{em tekstu nije re~ o tome)!  Meni je potpuno nejasno za{to Vi preimenujete deo Gra~ani~ke poveqe u ''Stari srpski zakon''(!), a na str. 2. i sami za ''Zakon Svetoga Simeona'' i ''Zakon Svetoga Save''ka`ete da ''wihove odredbe nisu sa~uvane''. Pa kako se onda neke obaveze stanovni{tva pojedinih vlastelinstava tako olako mogu smestiti u nekakav zakon za koji ka`ete da wegove odredbe nisu sa~uvane...! “. Po{tovani gospodine profesore, pogledajte Gra~ani~ku povequ pa tamo stoji izraz Stari srpski zakon. Sam kraqMilutin je tih 10 – ak pravnih normi koje se tamo nalaze nazvao Stari srpski zakon. Tekst ove poveqe je objavqen na dva na~ina prvi, je prepis kako stoji u orginalu tako da je sa~uvan izgled i veli~ina slova kako su napisani na zidumanastira Gra~anice (B. @ivkovi}, Gra~ani~ka poveqa, Beograd 1992, 1 – 56), drugi je kriti~ko izdawe teksta (B. @ivkovi}, Gra~ani~ka poveqa, Beograd 1992, 83 - 93). U prvom slu~aju izraz Stari srpski zakon (ili u orginalu Zakon stari srbqem) nalazi se na strani 42, a u drugom, na strani 90. Iza naslova su navedene i odredbe. Profesor Rade Mihaq~i} je dokazao da je ovaj zakon s kraja 12 veka (R. Mihaq~i}, Stari srpski zakon, Istorijski ~asopis, XXXVII (1990), 21 – 25). [to se pak ti~e pojma Zakon Svetog Simeona i Svetoga Save taj izraz se sre|e 3 puta u Skopskoj hrisovuqi kraqa Milutina izdatoj 1299-1300. godine posledwi put je tu povequ izdao Vladimir Mo{in (Vladimir Mo{in, Gramoti na manastir Sv. Georgi - Gorg Skopski, Spomenici na srednovekovnata i ponovata istorija na Makedonija III, Skopje 1980, 207 – 238) spomenuti izraz se sre}e na stranama 235, 236, 238. Izraz Zakon Svetog Simeona sre}e se dva puta u poveqi manastira Sv. Arhan|ela to mo`ete na}i u kwizi prof. S. Mi{i}a, Svetoarhan|elovskahrissovuqa, Beograd 2003, strana 111 i 113. Izraz Zakon Svetog Save se sre}esamo jednom samostalno i to u poveqi kraqa Du{ana 1336-1337. godine Hilandarskom pirgu. Povequ je objavio Stojan Novakovi} u kwizi Zakonski spomenici srpskih dr`ava sredweg veka, Beograd 1912. strana 489.

      Prema tome ja sam se striktno dr`ao izvora! Za ove Zakone Milo{ Blagojevi} je dokazaoda se pod wima podrazumeva pod pojmom Zakon Svetog Simeona, ure|ewe studeni~kog vlastelinstva, a pod pojmom Zakon Svetog Save ure|ewe mile{evskog vlastelinstva.ON JE A NE JA URADIO WIHOVU REKONSTRUKCIJU! O tome vidite wegov ~lanak M. Blagojevi}, „Zakon Svetog Simeona i Svetoga Save“, Zbornik Sava Nemawi} – Sveti Sava, Istorijai predawe, Beograd 1979, 129 – 164, pre{tampan pod istim naslovom u wegovoj monografiji Nemawi}i i Lazarevi}i, Beograd 2004, 191 – 246.     

Da li moj rad ima ne{to novo. Pa ima. Profesor Blagojevi}, nije puno poverewe poklonio poveqiHilandarskom pirgru. Po meni neopravdano. Na osnovu Bistri~ke poveqe kraqa Vladislava, mo`e se dokazati da je poveqa Hilandarskom pirgu kada spomiwe neke pravne norme potvr|uje ono {to se navodi u poveqi Hilandarskom pirgu da jeZakon Svetoga Save sadr`ao, po{to su on i Bistri~ka poveqa iz istog vremena. Drugo, pore|ewem ova dva zakona dolazi se do zakqu~ka, da se za neke odredbe mo`e zakq~u~iti da li su iz Zakona Svetog Simeona ili iz Svetoga Save.

Sve je to veoma pa`qivo pisano i studiozno, ja sam se drznuo da dodam ne{to {to je napisao akademik Blagojevi}, a toliko daleko od feqtonistike dragi moj profesora.... Toliko apropo va{e izjave „Najzad, po{to Vi niste ni istori~ar-hobista, ninovinar-feqtonista, ve} univerzitetski nastavnik koji neposredno u~estvuje uobrazovawu i formirawu na{ih mladih istori~ara, morate vi{estruko i veomaozbiqno da vodite ra~una o svakoj napisanoj i izgovorenoj re~i, kada se to odnosi na struku. Razmislite, {ta biste odgovorili studentu koji bi Vas pitao ''a gde u izvorima mo`emo na}i ''Stari srpski zakon'', ''Zakon Svetoga Simeona'', niti ''Zakon Svetoga Save'' .

U pravnoistorijsoj nauci re~ ''zakon'' i ''zakonik'' ima osobenu te`inu i ne mo`ese tek tako olako koristiti u nekakvom figurativnom zna~ewu. “

Ina~e pokazao bi im samu Gra~ani~ku povequ gde se nalazi Stari srpski zakon ili Zakon stari Srbqem ako vi{e volite.

ETO TO JE MOJ POKU[AJ DA DOBIJEM RECENZIJU ZA MOJ ^LANAK. ON JE KASNIJE OBJAVQEN NA DRUGOM MESTU. NE[TO IZMEWEN I SKRA]EN ALI SU SVE BITNE IDEJE OSTALE.