Kao monahrista, ~esto sam razmi{qao o tome za{to se qudi opredequju za republiku. Primetio sam da razlika izme|u monarhista i republikanaca nije u polu, nije u starosti, nije u obrazovawu. Me|utim, primetio sam da su qudi sredweg imovinskog stawa ~e{}e monarhisti od onih koji su puka sirotiwa ili od onih koji su izuzetno bogati. Obe kategorije qudi zanimao je samo novac i ni{ta drugo. Glavno pitawe je koje me je mu~ilo bilo je za{to se qudi opredequju protiv monarhije, odnosno za{to su republikanci. Smatram da republikanci imaju nekoliko osobina.

1)    zavist – Za{to on da ro|ewem bude vladar, a ne neko drugi? Ovo razmi{qawe polazi od toga da je ne{to {to se dobija nasle|em nemoralno? Me|utim, da li je moralno da neko ko je ro|en u bogatoj porodici nasledi to bogatstvo? Da li neko ko je ro|en u siroma{noj porodici nasle|uje siroma{tvo ili mu oni koji imaju daju pare da se sakupi da bi i on bio jednak sa wima? Da li je po{teno da se neko rodi nizak, a da drugi ima visinu 2 metra? Da li je po{teno da se neko rodi kao genije, a neko sa izuzetno niskim stepenom inteligencije? Da li je po{teno da se neka devojka rodi kao lepotica, a druga ru`na? Na kraju da li je po{teno da se neko dete rodi bolesno, sa neizle~ivom bole{}u, a da se drugo rodi zdravo? Sve navedeno onda nije pravo ... ali je NEPORECIVA ~iwenica da je deo na{eg `ivota odre|en ro|ewem. Da li zato treba onome koje ro|en lep unakaziti lice, da bi se dobila jednakost u ru`no}i, da li nekome treba uni{tavati `ivot zato {to se rodio kao genije ili zato {to se rodio bogat? Da li bi to bila pravda? Zar je iza zavisti ikada stajala pravda?

2)    gordost – Nisam za monarhiju jer ne}u da nekoga po{tujem samo zbog toga {to je monarh! A da to pitawe okrenemo ovako, da li po{tuje{ nekoga ko je siroma{an, da li po{tuje{ nekoga ko je niskog obrazovawa, da li po{tuje{ nekoga ko je slabih mogu}nosti? Pazite! Ne pitam da li ga sa`aqeva{, ne pitam da li ga `ali{ jer to nije po{tovawe! U ~inu da nekoga `alimo postoji svest o tome da ga `elimo poniziti. Pa zato tako lako i do`ivqavamo nekoga sa sa`aqewem. Pitam, pitam da li ga po{tuje{? Da li po{tuje{ one koji su gori od tebe u bilo ~emu? Da li im se javi{ na ulici, da li sa wima popri~a{, da li kada ti ne{to govore saslu{a do kraja, da li wa wima ima{ strpqewa, da li si spreman da im posveti{ deo svoga vremena, qubavi, pa`we? Da li se sa wima odnosi{ sa uva`avawem? Za{to te to pitam. Zato {to ako ne po{tuje{ one ispod sebe ne}e{ po{tovati ni boqe od sebe, niti }e{ mo}i da ih privata{ kao autorit. Njih }e{ da mrzi{, zavidi{, negira{, ismejava{. Da li ima iko ko je za tebe autoritet i ako ima u ~emu? Da nisi ti od onih koji }e kao autoritet da prihvate samo one qude od kojih ima{ koristi, samo one koji tvoju pa`wu mogu da ti vrate, da ti isplate? To sve odaje jednu osobinu, koja u hri{}anskoj civilizaciji slovi kao gordost, a to je ono za {ta je Hristos rekao da dolazi pred pogibao.

3)    vidci - On ima mane! Sa ovom primedbom MORAM DA SE SLO@IM! Svaki monarh ima mane. Nema, niti }e ikada biti monarha bez mane. Ali ... postoji li ~ovek ... ikada i jedan jedini, koji nije imao mane. Sa~uvan je sredwovekovni srpski tekst – Ispovednikova molitva, gde on na 13 strana nabraja svoje grehe i moli Boga da mu ih oprosti. A taj monah je `iveo u isposnici. Dakle, kada bi bilo ko od nas koji `ivi u svetu hteo da popi{e svoje grehe i Bog mu dao vid da ih sve vidi, to bi po obimu bila kwiga ravna Tolstojevom Ratu i miru. Da li onda mi imamo prava da monarhu zameramo zbog mana. Zato se i molimo Bogu za monarha, da mu Bog da vidi svoje mane, gre{ke u~iwene i one koje jo{ nije u~inio, a koje mo`e da po~ini. Da vidi i da ih ispravi. Ali ne samo da vidi mane, nego da vidi i dobro {ta treba da radi, da ima qubavi i strpqewa, jer veliki broj gre{aka se ~ini od nedostatka qubavi i strpqewa. Kako ovaj problem prevazi}i? Da te pitam kako se odnosi{ prema ocu i majci i wihovim gre{kama, kako se odnosi{ prema gre{kama i manama svoga deteta, kako o~ekuje{ da se drugi odnose prema tvojim manama, da li o~ekuje{ da ih toleri{u? Da li smatra{ da ima{ pravo na izbor, a da taj tvoj izbor uti~e i na druge i da ti drugi ne smeju zato da te biju, ili ~ak ubiju zato {to ti uti~e{ na wih. Bilo da o wima odlu~uje{ kao pekar, ~ista~ ulica, vodoinstalater, prosvetni radnik, lekar i sl. Pa onda nema{ prava da prigovara{ monarhu {to donosi odluke koje se odnose na tebe.

Da bi drugi po{tovali tebe, ti mora{ da po{tuje{ druge. Ako ti ima{ pravo da osporava{ nekome, {to je nasledstvom dobio, drugi ima pravo da osporava i tebi. Ima pravo da te unakazi, ako si lep{i od wega, da potceni tvoju pamet, ako je tvoj sposobnost ve}a od wegova, da te krade ako je tvoje nasledstvo i nasle|e, ve}e od wegovog. Jednom re~ju da ti ospori sve ono {to si ro|ewem dobio. Da li bi se sa tim slo`io?

Za drugog bi to bila pravda. A da li bi to za tebe bilo pravedno?