Pismeni jednog maturanta
Давно, када сам био матурант, имао сам и ја писмене. И један од њих био је и писмени из Књижевности и матерњег језика, како се тада предмет звао.
Тема је била:
Млади смо, живот нам је раскрилио врата
Требало је да пишемо како смо срећни што живимо у социјализму, што имамо братство и јединство, што смо вођа несврстаних, што имамо друштвену својину, самоуправљање, Закон о удруженом раду, радничке савете, самоуправне радничке контроле, извршна већа, што ћемо ми мушкарци бити војници, бранити своју социјалистичку самоуправну домовину, што живимо у најидеaлнијем могућем систему. Наравно, могли смо да додамо и по неку личну жељу, за љубављу, породицом, школовањем.
Од свега тога изабрао сам да пишем нешто друго.
Искористио сам причу мог комшије и још је мало накитио.
Писао сам, додајући – измишљајући, како он експериментише са голубовима. Даје им: алкохол, дуван, ломи им крила, ноге, кљун, изгладњује их. Све у циљу да види како ће они да реагују и шта ће да поднесу.
Писмени сам завршио речима, да је све то ништа, голубови ће се навићи. Млади су, па неће ваљда остати да се не опораве.
Био је то мој последњи писмени у школи. После тога више никада нисам радио ниједан.
Дао сам све од себе.
Професорица је наравно прегледала писмени. Коментар је био:
Ђорђе,Ђорђе уместо да пишеш о људима, писао си о голубовима.
Оцена довољан 2.
Увек сам се питао да ли је разумела или...
Зашто сам добио 2? Да ли зато што није разумела или ипак... што није могла да верује у причу о голубовима.
Comments powered by CComment