Sancta simplicitas

Ka`e jedna pri~a, bila jednom jedna `ena, i pribli`avao joj se kraj. Nije mogla da se ne seti {ta je sve u `ivotu radial. Bli`i joj se kraj i sve je vi{e mu~ilo pitawe, [ta ako ima Boga, ako postoje raj i pakao? [ta ako STVARNO postoje i raj i pakao? [ta }e biti sa wom? [ta }e biti sa wenom du{om? DECE NEMA! Ne}e biti ko da se moli zaa wu. Bila je trudna … ko }e sada da se seti koliko puta,.. pomagala je vra~arama… krila je … {ta sve nije radial … uvek, uvek je uspela da se izvu~e, Bog … ako postoji uvek joj je pomogao … uvek se izvukla ..

            Ali da krenemo redom…

            Bila jednom jedna slatka devoj~ica koja je polako ali sigurno postajala svakim danom sve vi{e devojka. Svakim danom su je sve vi{e gledale mu{ke o~i ali potpuno druga~ije nego do tada,,, Kao da su od we ne{to se nadali i o~ekivali. Drugarice, wene drugarice, su svakim danom postajale sve neprijatnije prema woj. Razloge za takvo pona{awe nije mogla da prona|e.

            Roditeqi su sa svoje strane postajali sve stro`iji prema woj, Nisu joj vi{e dozvoqavali da sama izlazi iz ku}e, da bude sama na ulici, uvek je tu morao da bude prisutan neko stariji, neko ko bi svojim stavom terao momke koji su svakim danom sve vi{e `elili i poku{avali da joj se pribli`e,

            Jednog dana jedna od wenih prijateqica se udala. Bila joj je na svadbi ali posle izvesnog vremena saznala je da je trudna i oti{la je da je poseti. Tu je saznala sve ono {to ju je mu~ilo,… Drugarica joj je objasnila i pona{awe de~aka – momaka iz wenog okru`ewa, [ta oni tra`e, ~emu se nadaju, {ta `ele … Ali ono {to joj nije bilo jasno za{to se prema woj pona{aju tako stariji qudi? Jednom je skupila hrabrosti i upustila se u razgovor sa jednim po starijim ~ovekom, bio je prijateq wenoga tate. On joj je ponudio novac,.. i to ne ba{ malu sumu. Rekao joj je direktno {ta ho}e… Bila je zapawena… Zar se za to pla}a?

            Prvi put ga je odbila. Rekla mu je da ne veruje da je ozbiqan. Kako je bio uporan, ona je na kraju pristala. Kasnije je shvatila da je to na~in da lepo i udobno `ivi. Roditeqi su je oterali od ku}e ali to wu nije brinulo, Ona po{to je imala sredstava za `ivot, a lako je mogla nabaviti ako je htele, oti{la je u veliki grad, kupila skupu garderobu, nakit, doterala se…

            Sada je kod we dolazila samo probrana klijentela. Koja joj je mnogo para davala i tro{ila na wu. Me|utim, ostajala je nekoliko puta trudna ali … nije mogla sebi to da dozvoli, Ubijala je svoju decu. Stalno je sebi govorila kako }e jednog dana kada bude imala dovoqno novca, na}i pravog i sa wim roditi decu.

            I jednog dana je taj pravi nai{ao, Zaqubili su se jedno u drugo. Bili su ube|eni da wihovoj sre}i ne}e biti kraja. A {ta bi i moglo da je pomuti. Ven~ali su se. Po`eleli su oboje da dobiju dete, ma {ta dete, decu, da wihova ku}a bude puna dece. Me|utim, ona nikako nije mogla da ostane trudna, Nije mogla niikako da rodi i jedno, a kamoli vi{e dece. I{la je po lekarima, i{la je po raznim mestima, Nikako nije mogla da ostane trudna.

            Wen mu` ju je sve vi{e izbegavao. Jednog dana, boqe re}i jedne no}i, negde pred zoru, do{ao je pijan… Sa vrata je po~eo da je vre|a da je naziva kurvom, ubicom svoje dece, Sve je saznao, sve je isplivalo na povr{inu. Poku{ala je da ga la`e ali nije vredelo. Uz pogrdne re~i kurvo, ubico svoje dece, jalovu{o izba~ena je iz ku}e napoqe.

            Poku{ala je da se vrati starom zanatu ali … vi{e nije i{lo bila je matora, Po~ela je da dr`i pansion sa nekoliko devojaka. Nije moglo dobro da se `ivi ali moglo je da se pre`ivi. Kada su ostajale trudne pomagala im je da se oslobode trudno}e. Pitali su je da li zna dap rave napitke. Razne one za mu{karce, one da pomogne nekome da ode na onaj svet i sli~no…

            Potrudila se i nau~ila je i to. Sve joj je i{lo od ruke sem qubavi i dece.

            Vremenom je i zdravqe po~elo da je napu{ta… Postajala je sve bolesnija. Mu~ile su je razne stvari, bolesti, samo}a, ose}awe da je `ivot pro{ao za tren.

            Bolesti na `alost nisu nestajale samo su se svakim danom umno`avale,…

            Tako je do~ekala vesta da tu ispod wenog prozora, bi}e spaqen jedan jeretik, Neki Jan Hus. Mu~ila ju je i savest, odnosno kako smo rekli pitawe [TA AKO POSTOJI BOG, AKO ZBOG SVEGA ONOG [TO JE RADILA, ODE SLU^AJNO U PAKAO. NIKOG NIJE TOLIKO USRE]ILA DA BI SE ZA WU MOLIO. Ose}ala je da joj se kraj, sasvim pribli`io, Tada joj pade na pamet ideja, da treba ne~im da se iskupi, da treba da ne{to uradi, ~ime bi zaslu`ila RAJ, ne{to {to bi izbrisalo sve wene grehove.

            Pala joj je na pamet ideja, si}i }e dole i na loma~u na kojoj gori jeretik baci}e i ona neko drvo, Bi}e uz crkvu, iskupi}e se!

            Si{la je polako dole, Kru`ila je okolo, tra`e}i neko drvo, na kraju je u{la u svoj stan na{la neki komad drveta! Kona~nooo!

            Sakupila je snagu, ve} se premorila, krenula je do loma~e, dok je i{la, ose}ala je kako je napu{ta snaga, SAMO DA IZDR@I DA BACI TO DRVO NA LOMA^U, DA SE ISKUPI DA NA\E, DA ZADOBIJE RAJ.

            Kona~no je stigla, sada je trebalo sakupiti snage da se drvo baci na loma~u, Odmorila se, sakupili snage i pribli`avala se loma~i dovoqno blizu da baci drvo, Za~u se

• Sancta simplicitas! OTE SE IZ USTA JANA HUSA KOJI JE PREPOZNAO @ENU.

@ena baci na loma~u svoj komad drveta, I duboko uzdahnu, Dolazi joj kraj, Barem sam dobro ne{to u~inila, pomisli. I u tom joj se u~in, sada da li stvarno ili joj se privi|alo, da jedno crno bi}e, u`asnog izgleda joj se pribli`ava kipte}i od zlobe…

Zar sa onim par~etom drveta nije spasila svoju du{u.