PRETRAGA

OTVORITE SAJT NA VA[EM MOBILNOM URE\AJU

KO JE NA MRE@I

Ко је на мрежи: 135 гостију и нема пријављених чланова

BROJ POSETA

01938032
Danas
Ju~e
Ove nedeqe
Pro{le nedeqe
Ovog meseca
Pro{log meseca
Svih dana
275
418
1568
3020
8338
13221
1938032

0.47%
5.63%
0.77%
0.29%
0.07%
92.77%
Online (15 minutes ago):71
71 guests
no members

Ваш ИП:3.149.254.25

NAJNOVIJI KORISNICI

  • Milorad
  • Zone
  • Паки
  • tene
  • vidovi}1979

Winamp, iTunes Windows Media Player Real Player QuickTime Web Proxy


 

 

Deca iz doba mr`we

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

               Doga|aj koji }u Vam opisati dogodio se na po~etku moje karijere, kada sam, po{to sam diplomirao po~eo da radim u prosveti. Kao i ve}ina po~etnika sam radio na odre|eno, vreme do povratka radnika sa bolobawa i sli~no.

            On mi se desio na kraju jednog tromese~ja, desio mi se u razredu koji su poha|ala deca iz centra grada, deca koja su po{la 6 – ti razred. To je onaj razred, kada su deca posledwi put deca, a ve} slede}e godine ulaze u pubertet koji se zavr{ava wihovim punoletstvom.

            Utoliko {to su jo{ uvek deca o~ekujete od wih da jo{ uvek bude kod wih mnogo toga detiwasto, pa izme|u ostalog da nema ozbiqne mr`we, zavisti, zlobe i sli~no.

            Me|utim …

            Tih godina uveliko je trajao rat kojem se kraj nije nazirao. Srbi na po~etku rata nisu hteli da pobede nego da se razgrani~e. muslimani i Hrvati hteli su da osvoje celu Bosnu i Hercegovinu,a dr`ali su jedva tre}inu. Bili smo pod sankcijama i plate su bili ispod svakog minimuma. Ve}ina naroda je vegetirala na ivici gladi, dok je jedan mali, vrlo mali broj qudi se bogatio enormno. Sve se to odslikavalo i u {koli me|u |acima, me|u kolegama, svuda. Qude koje smo do ju~e znali kao socijalne slu~ajeve pojavqivali su se kao bogata{i, a oni koji su decenijama dobro stajali, zahvaquju}i dobrim platama, preko no}i su postajali socijalni slu~ajevi.

            U toj i takvoj situaciji svaka ocena je bila merena izme|u ostalog i time ko su roditeqi kojem sloju pripadaju. Jednom sam dao de~aku ~ija je majka frizerka, a otac radnik ~etvorku. To je izazvalo haos. Zar on socijalac da dobije ~etiri. On je kod moje prethodnice imao dvojku, Ko su i {ta su wegovi roditeqi! Deca su mi spomiwala ne{to {to je mom umu bilo strano, ja sam se formirao, za razliku od wih, u drugom vremenu, da WEGA I WEGOVE RODITEQE MOGU DA KUPE. Odgovorio sam im da koliko znam oni nisu na prodaju.

            Me|utim, ni ovaj slu~aj, koliko god bio surov nije bio ne{to najstra{nije {to sam do`iveo.

            Naime, imao sam u~enicu ~iji se otac dobro sna{ao u vremenu u kojem smo `iveli, {ta vi{e izuzetno dobro. Smatrao se prvim u na{em gradu koji je imao million maraka. Ona sama je bila vrlo bistra i slobodna da ka`e ono {to ostala deca mawe – vi{e ne bi imala hrabrosti. Tako je npr. bila u uxbeniku slika cara Du{ana, Kada sam je prozvao i rekao da li bi mogla ne{to da mi ka`e o wemu, ona mi je odgovorila: NARAVNO! Opisala mi je izgled krune, kolikio je kog dragog kamewa bilo u delu krunu koji mo`e da se vidi, a koliko u onom delu koji je za nas nevidqiv. Bio sam zabezeknut. Onda mi je navela dana{we cene tog dragog kamewa i rekla koliko bi to otprilike ko{talo danas. Zatim, sam je pitao ono {to se zove: normalo gradivo i to je odgovorila bez gre{ke i dobila je 5. [ta sam mogao drugo da joj dam? ZASLU@ILA JE.

            Elem, do{ao je dan da sam uskoro trebao da im zakqu~im ocene za tromese~je. Jedna grupa |aka me je sa~ekala posle ~asova i zamolila da ne{to porazgovaramo nasamo. Pristao sam. Znao sam da postoji mnogo toga {to je wih sramota da priznaju javno. Neka su deca, pri~alo se, imala po jedan obrok u toku dana. Niko to nije voleo javno da prizna ali znao sam da je toga bilo i kod mojih |aka i da me|u wima postoje socijalni slu~ajevi.

            Iznenadio sam se kada su me sa~ekali da napustim {kolsku zgradu, da ragovaraju sa mnom. Nije mi bilo jasno {ta je to {to nije ni za {kolsku zgradu.

            Jedan od wih mi je pri{ao i obratio mi se, dok su ostali gledali u mene otvorenih o~iju ne trep~u}i. Stajali su na korak iza wega. On je duboko uzdahnuo, po~eo da govori i DA PLA^E! WEGOVA MOLBA ME JE ZGRANULA I ODUZELA DAH. ON TJ. ONI SU OD MENE TRA@ILI DA SPOMENUTOJ U^ENICI KOJA MI JE OPISALA KRUNU CARA DU[ANA DAM 1 ZA TROMESE^JE. Da je pitam zadwi ~as ne{to {to ne}e znati i da joj dam 1.

            Bio sam najbla`e re~eno {okiran. Nikada mi nije palo na pamet da bi neko tako ne{to mogao da tra`i od mene. Nikada. Posle prvog {oka, kada sam se sabrao skoro sva su deca plakala od onih koja su me sa~ekala. Skoro sva. A na moje pitawe ZA[TO, ZBOG ^EGA, dobio sam odgovor: JA RAZUMEM SIROTIWU. Jednome od sirotiwe sam dao ~ak i ~etvorku.  Oti{ao sam, napustio sam razgovor obe}ao sam da nikad nikom ne}u re}i. Ovo {to sada pi{em… Smatram da obe}awe nisam prekr{io. Ni~ija imena nisam naveo. A ostalo i ako mo`e da se nasluti nema na~ina da se nasluti ko je taj jedan koji me je molio, a ni ko su ostali koji su stajali iza wega.

            Naravno, jedinicu joj nisam dao, Nisam mogao to ni kao pedagog, ni kao ~ovek. Ono {to mi je u vremenu koje je sledilo postalo jasno koliko deca, ~ak i deca, a ne odrasli qudi mrze, duboko iz dubine du{e one koji su u bilo ~emu boqi od wih.

Hvala ti Bo`e, {to mene nisi svrstao u wih.


 

Comments powered by CComment

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • PRVI SRPSKI VLADAR SVETITEQ SVETI JOVAN VLADIMIR

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • O SVETORODNOSTI

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Pri~a o igumanu Mitrofanu koga su ubili komunisti

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Jedan primer hri{}anske qubavi

    Za Hrista sam u~io da je qubav. Jedan u~iteq mi je rekao da kada bi od Hrista oduzeli qubav ne bi ostalo ni{ta. To je dovelo do toga da qubav shvatam kao sinonim za Boga. Da sve ono {to volim shvatam da se odnosim onim bo`anskim u sebi. Moja qubav je za mene bila dokaz da imam Boga u sebi i da je to ono na {ta mislimo da nas je Bog stvorio po svom obrazu. Naprotiv, da svaka mr`wa i bes, zlomisje su dokaz postojawa |avola u nama.

                Ovo je pri~a o jednom slu~aju qubavi koju sam

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Ba{tina – xeparo{

    Ba{ta, kao arhaizam zna~i otac, o~evina, Dakle, to nije ne{to {to smo ba{ mi stekli, to je ono {to ve} postoji u na{oj tradiciji, {to ve} postoji u na{oj porodici, familiji. U ovom slu~aju, to je i ba{tina – ba{ta. Dakle, ne samo da je to osobina koja je hm, neko mo`e da ka`e krasila na{eg oca, nego i na{eg dedu. Zamislite, osobina koja traje tri generacije. Pa u na{em dru{tvu, to je ba{ retkost i tim pre treba da tako ne{to po{tujemo. Me|utim, treba imati u vidu da ba{tine mogu da budu

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • NOVA PROMU]URKOVA RUBRIKA

     PO[TOVANI POSETIOCI, NOVA PROMU]URKOVA RUBRIKA U IZBORNIKU NA SAJTU 


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Po ~emu zna{ da si genije?

    Kako ~ovek da zna da li je i koliko genije? Te{ko pitawe utoliko {to je te{ko na wega dati ta~an i precizan odgovor.
    Prvo {to pada na pamet jeste, po tome {to te drugi po{tuju na poslu. [to te uva`avaju kao ~oveka, na poslu, u ku}i, u dru{tvu. To mo`e da zna~i i da si im blizak, da se ne razlikuje{ od wih. Da se ni~im ne isti~e{ i da si sasvim prose~an, pa se zato tako odnose prema tebi. Dakle, nisi ne{to naro~ito, nisi genije.
    Drugi slu~aj, je kada ti qudi odaju priznawe, zato {to ne{to zna{

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • O konzervativizmu

    Pod pojmom konzervativizam, obi~no se podrazumeva `eqa da se u ime starog, spre~i ne{to novo. Konzervativizam se zato do`ivqava, kao ne{to nazadno, reakcionarno, ne{to {to je za svaku osudu. Ne{to {to spre~ava svaki napredak, svaki progress. ^ak je Hegel izneo teoriju negaciju, negacije, dakle da nemo`e novo da se stvori, dok nestane starog. Da li je to ba{ tako?

                Pa ~im smo krenuli da pi{emo o konzervativizmu zna~i da to mi{qewe ne delimo. [ta vi{e smatramo ga besmislenim

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • ^ovek koji je odustao od `ivota

                 Pri~u koju }u Vam danas ispri~ati ~uo sam od samog glavnog junaka ove pri~e. Upoznao sam ga u vozu. Naime, decenije svog `ivota sam proveo putuju}i zbog studija i posla. Tako sam upoznao mnoge qude sa zanimqivim i interesantnim pri~ama. Pa izme|u ostalih i wega.

                Ne navodim mu ime jer ga nisam ni zapamtio, a nije ni bitno za ovu pri~u. Po{to sam u{ao u voz prolzio sam hodnikom pored nekoliko kupea, koji su bili polupuni. U jednom je sedeo samo jedan stariji ~ovek sa oko

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • [ta je najopasnije u poslu?

    Prvo {to moramo da ka`emo na po~etku ~lanka je NA KOGA SE ODNOSI NA[A TEMA? Odnosi se na sve zaposlene i na sve koji imaju preduze}e, sasvim svejedno da li su pri tom samozaposleni ili su biznismeni. Dakle, jednako se odnosi i na radnike u proizvodwi, radnike u zdravstvu, prosveti, uslugama, kulturi i sli~no.

    Svako ko radi, naro~ito ako rukovodi poslom interesuje se {ta je najva`nije da posao potskane i da pove}a produktivnost i radni u~inak svoj ili svoga tima. ^ini se da su nava`niji

    Write comment (0 Comments) Опширније...