PRETRAGA

OTVORITE SAJT NA VA[EM MOBILNOM URE\AJU

KO JE NA MRE@I

Ко је на мрежи: 23 гостију и нема пријављених чланова

BROJ POSETA

01937907
Danas
Ju~e
Ove nedeqe
Pro{le nedeqe
Ovog meseca
Pro{log meseca
Svih dana
150
418
1443
3020
8213
13221
1937907

0.47%
5.63%
0.77%
0.29%
0.07%
92.77%
Online (15 minutes ago):12
12 guests
no members

Ваш ИП:3.144.235.138

NAJNOVIJI KORISNICI

  • Milorad
  • Zone
  • Паки
  • tene
  • vidovi}1979

Winamp, iTunes Windows Media Player Real Player QuickTime Web Proxy


 

 

Nevladin sektor, Mi, EU, Rusija i jo{ pone{to

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

 

Pod ne vladinom organizacijom se danas podrazumeva skup lezilebovi}a, koji ni{ta korisno nerade, primaju pare od dr`ave ili iz inostranstva, da bi prodavali maglu ili u gorem slu~aju mr`wu. Njih niko nikada niza{ta nije birao ni izabrao, po najmawe su birani za ono za {ta sebe smatraju stru~nim i ~ime se bave. Jedina provera na kojoj su bili to je ona koja se proverava i kod psa, da li je odan, da li je dovoqno krvolo~an i poslu{an da u~ini sve {to mu gazda ka`e pa da gazda zakqu~i da li }e mu dati bajat lebac, kosku ili krmenadlu.

Svi mi znamo da je Srbija ve} decenijama u krizi. Para u Srbiji nema za de~ije dodatke, za dodatke trudnicama i porodiqama, za decu koja su bolesna od retkih bolesti, za odbranu zemqe i sl. Para zato ima za azile za ku~i}e, vaqda su oni va`niji od dece, za nekakve koji su sami sebe proglasili za mawinu, za dobrovoqne davaoce tu|e krvi i organa, za dobrovoqne davaoce tu|e budu}nosti.

^emu nas taj tzv. nevladin sektor uop{te u~i. Pa npr, da nam deca nisu potrebna, dete treba da bude `eqeno, da se rodi kada wegova majka ima sve, kada joj sve u `ivotu bude potaman. To u prevodu zna~i nikada. Drugo, oni su zagovornici da sve {to smo imali trebamo da rasprodamo u bescewe prvoj vucibatini koja se pojavi u Srbijii onda se to zove strana investicija. Direktori pokrado{e preduze}a umesto da se uhapse i oni koji su im to omogu}ili, treba da propadnu preduze}a jer su nelikvidna. Ima me|utim, jedan pronalazak koji su oni genijalno smislili tako da i Nikola Tesla prema wima deluje kao retard. To se zove pisawe projekata. Naime, po{to mislite da ne{to znate, po{to mislite da ne{to vredite, presavijete tabak i pi{ete i molite da vam se daju pare za ... Onda se ti neki smiluju i ubace vam pare u {e{iri}, a vi sre}ni zaradili, niste radili samo ste se malo ponizili. To krsti{e pisawem zahteva za projekat. Me|utim, kada malo boqe razmislite to nije nek nova pojava, ta pojava postoji vekovima i svako od nas je wen svedok. To se zove pro{wa, tj. odnosno prostiti. Dodu{e ne pevate pesmice u stilu Lepo je pogledati a jo{ lep{e dati, ve} se pi{e prozni tekst, nemorate da se bude muzikalani, nemorate da imate lep glas, nemorate da imate sluha, niti duha, da smislite ne{to za{to bi vam qudi dali pare, dovoqno je da kukate, pqujete po svojoj zemqi i narodu i crkvi i eto para.

Da vas pitam ne{to, ko od vas ceni one koji prose, pa ~ak iako imaju duha ... Bojim se niko... Ko }e nas da ceni kada prosimo, makar se to zvalo pisawe projekata, ... ili nekako tre}e ako mu kumovi sutra nadenuli neko novo ime. Odgovor je niko!!!

Mi dakle ho}emo u Evropsku uniju da bi prosili i tamo gde nas trenutno niko ne ceni jer prosimo.

I dodajte k tome da je sve {to su na{i preci sticali generacijama rasprodato u besecewe, samo da bn bilo prodato, kredite koje ni ~ukununuci ne}e mo}i da plate. Onda dobijate sliku {ta smo mi danas, slepci, koji nemaju ni{ta jer su rasprodali, a nerade jer su lewi i nesposobni i zato uzimaju kredite i prose. Da li je to Srbija koju `elite za sebe i svoju decu. Ili `elite ne{to boqe. Ako `elimo boqe odna moramo da se okrenemo od onih ka kojima smo bili okrenuti i da potra`imo neke druge. Ti kojima smo bili okrenuti godinama i decenijama su na zapadu. To su oni koji su nas ubijali u dva svetska rata, to su oni koji su nas ubijali, podsticali druge da to ~ine u posledwoj deceniji 20. veka, to su oni koji su nas istrebili sa lica zemqe na preko 50 posto na{e mati~ne teritorije. To su oni koji su nam zapalili i uni{tili oko 2.000 crkava i manastira, samo u 20 veku, to su oni koji su nas gurnuli u naru~je komunizmu, uni{tavali na sve mogu}e na~ine. Da li od wih imamo ~emu dobro da se nadamo. Da su mogli da budu dobri - do sada bi bili. Pa celu zemaqsku kuglu su pqa~kali koje gde stigao kao kolonijalni gazda. Pitam vas imamo li prema wima ikakvu obavezu moralnu ili materijalnu. Upravo sva zla koja su nam po~inili govore nam da nemamo. Pa gde onda da se okrenemo!? Pa prema onome ko nas je uvek pomagao kada je mogao. Ko je ulazio u rat da bi za{titio nas i rizikovao sebe? Odgovor je lak. To je samo jedna zemqa u ~itavoj na{oj istoriji uradila – Rusija. Ona je u{la u rat 1806. i 1829. godine sa Turskom, u Prvi svetski sa Nema~kom i Austro – Ugarskom da bi za{tila nas. Oni su ti koji trenutno nisu priznali la`nu dr`avu Kosmet, oni su ti koji nam daju podr{ku za borbu za na{u celovitost. Oni su ti koji ula`u u Srbiju u gasovod od koga ne}emo zavisiti samo mi nego i deo te Zapadne Evrope. To je ono od ~ega }emo samo na ime tranzita ubirati stotine milona evra svake godine.. To su oni koji su nam bra}a i po veri i po krvi.

Me|utim ...

Ajde da vidimo ko smo mi ovde. Mi smo samo jedna grupacija qudi koji su tu zato {to veruju u Boga, veruju u monarhiju i veruju u boqe sutra svoje otad`bine. Mi smo naslednici onih koji su bili protiv nacizma onda kada je to bilo opasno, kada to javno u kontinentalnoj Evropi nije bio NIKO i kada se to pla}alo 100 za jednog. Svesno neka`em antifa{izma kako je to moda da se ka`e jer fa{isti~ka Italija Musolinijeva je bila toliko velika vojna sila da ju je Gr~ka vojni~ki porazila i proterala wenu fa{isti~ku vojsku sa svoga tla za nekoliko meseci. Toliko o wima. Glavno zlo je dolazilo od Hitlera i Nema~ke. Nema~ka je ta koja je zapo~ela rat, ona je ta koja je izvr{ila an{lus Austrije, raskomadala ^ehoslova~ku, okupirala Poqsku, Dansku, Norve{ku, Holandiju, Belgiju, Francusku i druge da ne nabrajam sve redom. I koji su im potom slu`ili kao svojim gospodarima. Danas nam ti koji su najponiznije i na najgore mogu}e na~ine slu`ili nacistima i ubijali za wihov ra~un, kod nas na Balkanu i na isto~nom frontu protiv Rusije, dr`e slovo o demokratiji, {ta je demokratsko {to nije, o pravima qudi, o slobodama, i sl. Navedimo da sem Srba i Grka gotovo da nema naroda u Evropi koji je bio okupiran od nacista koji nije imao jedinice koje su ratovale protiv Rusa. Spomenimo Finsku – Martina Ahtisarija, koja je sama dr`ala front na krajwem severu, zatim Ma|arske jedinice, Italijanske, Austrijske, Francuske, Holandske, Hrvatske, Bugarske i tako redom. Bezobrazluk je blaga re~ za to. Nije dovoqno te{ko re}i ni - moralna ~udovi{ta. Bojim se da za takve pojam u srpskom jeziku jo{ ne postoji. Upravo su Srbi monarhisti i Rusi, pravoslavna Rusija ti koji imaju pravo i moralnu obavezu da svima u Evropi na kantaru mere koliko su demokrate, koliko po{tuju pravo, koliko su pravne dr`ave wihove dr`ave, koliko je te{ko moralno bi}e wihovih naroda. Istine radi moramo ovom spisku dodati i Grke koji su se ~asno i po{teno od 1940. godine suprotstavqali ovom zlu. Dozvolite da primetim da su to sva tri pravoslavna naroda. Upravo ta ~iwencia nas navodi da je neophodno da Rusi, kao vode}i, a mi Srbi do wih i Grci ako `ele, budemo ti koji }e, ponovimo jo{ jednom dr`ati moralni, pravni i svaki drugi vrednosni kantar u svojoj ruci.

 Me|utim ...

Mi nismo vlast, mi nismo neko ko ima realno, politi~ku, ekonomsku, a kamoli vojnu ili medijsku mo}. Kako kod nas trenutno sve po~iwe od ve} spomentutih tkz. nevladinih organizacija, a kako mi nemamo nijednu polugu mo}i moramo da po|emo od tih i takvih organizacija u Srbiji koje bi bile naslowene na Rusiju, kao maticu antinacizma,  prava i pravde, borili se za boqe sutra na{eg naroda, Ruskog naroda, Gr~kog naroda i svih antinacista u Evropi pa bilo da oni nose kukasti krst, usta{ko slovo, ili znak Evropske unije.


 

Comments powered by CComment

PREGLED NOVIH TEKSTOVA

  • PRVI SRPSKI VLADAR SVETITEQ SVETI JOVAN VLADIMIR

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • O SVETORODNOSTI

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Pri~a o igumanu Mitrofanu koga su ubili komunisti

     


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Jedan primer hri{}anske qubavi

    Za Hrista sam u~io da je qubav. Jedan u~iteq mi je rekao da kada bi od Hrista oduzeli qubav ne bi ostalo ni{ta. To je dovelo do toga da qubav shvatam kao sinonim za Boga. Da sve ono {to volim shvatam da se odnosim onim bo`anskim u sebi. Moja qubav je za mene bila dokaz da imam Boga u sebi i da je to ono na {ta mislimo da nas je Bog stvorio po svom obrazu. Naprotiv, da svaka mr`wa i bes, zlomisje su dokaz postojawa |avola u nama.

                Ovo je pri~a o jednom slu~aju qubavi koju sam

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • Ba{tina – xeparo{

    Ba{ta, kao arhaizam zna~i otac, o~evina, Dakle, to nije ne{to {to smo ba{ mi stekli, to je ono {to ve} postoji u na{oj tradiciji, {to ve} postoji u na{oj porodici, familiji. U ovom slu~aju, to je i ba{tina – ba{ta. Dakle, ne samo da je to osobina koja je hm, neko mo`e da ka`e krasila na{eg oca, nego i na{eg dedu. Zamislite, osobina koja traje tri generacije. Pa u na{em dru{tvu, to je ba{ retkost i tim pre treba da tako ne{to po{tujemo. Me|utim, treba imati u vidu da ba{tine mogu da budu

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • NOVA PROMU]URKOVA RUBRIKA

     PO[TOVANI POSETIOCI, NOVA PROMU]URKOVA RUBRIKA U IZBORNIKU NA SAJTU 


     

    Write comment (0 Comments)  
  • Po ~emu zna{ da si genije?

    Kako ~ovek da zna da li je i koliko genije? Te{ko pitawe utoliko {to je te{ko na wega dati ta~an i precizan odgovor.
    Prvo {to pada na pamet jeste, po tome {to te drugi po{tuju na poslu. [to te uva`avaju kao ~oveka, na poslu, u ku}i, u dru{tvu. To mo`e da zna~i i da si im blizak, da se ne razlikuje{ od wih. Da se ni~im ne isti~e{ i da si sasvim prose~an, pa se zato tako odnose prema tebi. Dakle, nisi ne{to naro~ito, nisi genije.
    Drugi slu~aj, je kada ti qudi odaju priznawe, zato {to ne{to zna{

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • O konzervativizmu

    Pod pojmom konzervativizam, obi~no se podrazumeva `eqa da se u ime starog, spre~i ne{to novo. Konzervativizam se zato do`ivqava, kao ne{to nazadno, reakcionarno, ne{to {to je za svaku osudu. Ne{to {to spre~ava svaki napredak, svaki progress. ^ak je Hegel izneo teoriju negaciju, negacije, dakle da nemo`e novo da se stvori, dok nestane starog. Da li je to ba{ tako?

                Pa ~im smo krenuli da pi{emo o konzervativizmu zna~i da to mi{qewe ne delimo. [ta vi{e smatramo ga besmislenim

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • ^ovek koji je odustao od `ivota

                 Pri~u koju }u Vam danas ispri~ati ~uo sam od samog glavnog junaka ove pri~e. Upoznao sam ga u vozu. Naime, decenije svog `ivota sam proveo putuju}i zbog studija i posla. Tako sam upoznao mnoge qude sa zanimqivim i interesantnim pri~ama. Pa izme|u ostalih i wega.

                Ne navodim mu ime jer ga nisam ni zapamtio, a nije ni bitno za ovu pri~u. Po{to sam u{ao u voz prolzio sam hodnikom pored nekoliko kupea, koji su bili polupuni. U jednom je sedeo samo jedan stariji ~ovek sa oko

    Write comment (0 Comments) Опширније...  
  • [ta je najopasnije u poslu?

    Prvo {to moramo da ka`emo na po~etku ~lanka je NA KOGA SE ODNOSI NA[A TEMA? Odnosi se na sve zaposlene i na sve koji imaju preduze}e, sasvim svejedno da li su pri tom samozaposleni ili su biznismeni. Dakle, jednako se odnosi i na radnike u proizvodwi, radnike u zdravstvu, prosveti, uslugama, kulturi i sli~no.

    Svako ko radi, naro~ito ako rukovodi poslom interesuje se {ta je najva`nije da posao potskane i da pove}a produktivnost i radni u~inak svoj ili svoga tima. ^ini se da su nava`niji

    Write comment (0 Comments) Опширније...