[ta ka`e{ Mitin sin, po~o da radi u {koli? Fali se kako ga |aci voledu. Pa ako i treba da ga voledu, a {to ga ne bi voleli. I Mita je zdravo mlogo dobar ~ovek, I Mitin tata, Pera isto tako. Bili qudi po{teni, i{li u crkvu, postili, Bogu se molili, porez redovno pla}ali, menicu nisu podpisivali. Kad se desilo da nekom ne{to pozajme, nisu zelena{ili i tako…

          Ka`e{ to mu prva generacija |aka, dobri na{ novi u~iteq – u~a.  A pa nije tako da je svaki po~etnik oma dobro prihva}en od svoji. Jes’ ba{ na{ Promu}urko, Kako si znao da sam na wega mislio, Pa {to jes – jes ono znadem sve wegove pri~e, sve wegove divane o wegovom poslu tamo dole kod wi. Da vam divanim kako je bilo wemu kada je po~o da radi. Wegova prva generacija

          A kakva je bila wegova prva generacija. Pa bilo i’ je razni. Tre}ina je skoro bila starija od wega, tako da su ga zvali po imenu, prezimenu, naj~e{}e na ti. Zna{ ono ko da su ovce ~uvali … {to se ka`e. Da … al na ~etr’ noge ne na dve.

          Pita{ kako je bilo u po~etku, prvi dan, prvi ~as, e pa ovako, pre nego {to je sve ono {to je po~elo – po~elo. Prvi dan, prvi ~as, ulazi on u tu u~ionicu, po~ne da predaje, pri~a brate onako kako znade i ume.

          U jednom trenutku obrati se on jednom studentu, onako kako se kod nas stari bana}ana obra}aju gospoda, gospodi.

          „Mladi gospodine da li bi ste bili qubazni da mi ka`ete ne{to o“ pa sad ve} {tag a je pito… Oni po~nedu da se smejedu, a Promu}urko ti ~uje kako neko ka`e „Peder“.

          [okira ti se na{ Promu}urko, kao {to }e jo{ mnogo puta od tada, ali nastavi da pri~a, a u u{imam u odzvawa ono „Peder“, „Peder“, „Peder“…

          Malo kasnije opet on re{i da se obrati ali ovaj put ne}e mu{karcu, ve} devojci,.. ajd sad koliko je devojka ili `ena,.. to sad ne divanimo …

          „Gospo|ice, izvinite, da li bi ste bili qubazni da mi ka`ete …“ pa opet postavi pitawe…

          Ovaj put, opet sveh jo{ ja~i nego pro{li put,.. ^uje ovaj put on „Ovaj se napalio“. Kad je i to ~uo … e to je ve} prevr{ilo meru… Vi{e nije mogao nikako da se sabere … Za wega … to je bio {ok … E, a nije imo pojma kolko puta }e se tek {okirati…

          ^im se zavr{i ~as ode ti on kod profesora i ispri~a {ta mu se i kako desilo. Prfesor mu re~e da on ne zna da se pona{a prema studentima.

          Ovaj put krenu ti wi dvojica zajedno u u~ionicu, Profesor, ondak besno zalupi vrata, po~ne da vi~e na wih i da im govori mlogo ru`ne stvari, oni … ne da se ne smeju … neg samo {to ne zapla~u. Tresu se ko oni {to igradu treskavac. Odr`e oni zajedno ~as, profesor ih jo{ jednom izvre|a, oni mirni … }ute ko zaliveni.

          Kada su u{li tamo kod wi… Ka`e wemu professor:

„E, ovako se razgovara sa studentima“.

Ka`e wemu Promu}urko:

„Ja to ne mogu“ pa po~e dam u obja{wava.

Na to mu prorok, pardon … profesor ka`e

„E ondak }e ti se krvi napiti, za`ali}e{ {to te je majka rodial.“

Eto, tako je to bilo prvi dan. Prvi put kada su se on i wegovi studenti sreli o~u u o~i. A da pre toga nikada jedni za druge nisu ni ~uli, ni videli, niti bilo {ta jedan o drugome znali.