Savremenicima na znawe, potomcima na se}awe. 

            Za Sremske Karlovce, pretpostavqam da ste ~uli, to je mesto gde je jo{ u 18. veku osnovana Pravoslavna srpska bogoslovija, Srpska gimnazija, gde je bilo sedi{te Srpske pravoslavne crkve u Habzbur{koj monarhiji i tako redom. Zbog svega toga Srbi su Karlovce prozvali Srpska Kdreja.

            U u toj Kareji Srpskoj od 1989. godine svake godine se 17. jula organizuje parastos ^i~a Dra`i i to s blagoslovom episkopa sremskog Vasilija. Kada se organizuje parastos svaki put se pozovu gosti da do|u, obaveste se mediji. Nakon parastosa sledi u crkvi propoved, zatim, sve~ana akademijua u zgradi Bogoslovije i poslu`ewe nakon toga. Tako to radimo da bude na nivou, da ne bude nivo {atre, i igrawa po stolovima.

            Jedne godine, posle 2000 – te pozvao sam kao funkcioner Ravnogorsko pokreta D. M, koji je smatrao da mo`e sebi to da dozvoli - goste, A oni su bili Srbi, po{tovaoci i sledbenici |enerala Dra`e,  idu na Ravnu goru, idu u crkvu, Pa su bili u ratu vojnici – dobrovoqci, heroji iz stotene bitaka… Da nisu bili skoro u V C – u da se isprazne, to se videlo ali izgledali su kao neko ko je prihvatqiv da mo`e da se pozove.

            Pozvao sam wih … ali od svih wih do{la su ~etvorica. Jedan od wih se ponudio da nas vozi na parastos koji smo organizovali. Mi smo prihvatili …

            Do{li oni u uniformama, u Karlovce kao da }e pravo na rati{te. Upoznajem ih sa qudima, koji su tu godinama i koje smatram da treba da upoznaju i da ne bi bilo lo{e da ih upoznaju. Predstavqam ih malo … ajd da ka`emo malo ulep{ano,..

            Mojima drago {to nam se dru{tvo uve}ava, {to nam dolaze istomi{qenici iz drugih krajeva, a ne samo iz Vojvodine.

            Parastos je protekao skoro u redu, malo su se me{koqili jer im je, kako su mi kasnije rekli dugo trajao. Kada je po~ela propoved, e tu su ve} po~eli da dobacuju, {to mi ba{ nije prijalo.

            Kada je po~ela sve~ana akademija, seli su ko pristojni qudi, svaka ~ast, E, onda je posle nekih pola sata, sledio izlazak napoqe, mrzelo ih je da slu{aju.

            Ali … kada su si{li dole, pa videli da imaju posnu supu i ribu za ve~eru, po~eli su da me … Kakva supa, kakva riba,.. to ja svojoj mami da dam, a ne wima. Na moje obja{wee, da se sredom i petkom posti kod pravoslavaca, a da smo mi pravoslavce. Upita{e me da li sam ja normalan. Oni da poste. I po~elo je zapcivawe, zapcivawe koje se ne}e zavr{iti dokle god sam bio pored wih te ve~eri. Psovali su i Svetu nedequ, pokrov, Boga, Boga na{eg (ne znam da li je to bio Karlova~ki Bog, srema~ki, vojvo|anski ili neki ~etvrti). Naravno majku, kako bi wu zaboravili.

Besni i quti krenuli su ku}i, ja sam ih podsetio da sam do{ao sa wima, da treba I da se vratim, Psovali su me i razmi{qali da li }e ili ne da me vrate. Na svoju `alost nisam imao prevoz tako kasno do Rume,

            Krenuli smo kolima ali wihov bes i psovawe su se jo{ vi{e poja~avali. Govorili su kako smo mi goqe, ko je video da se na praznik posti, pa wima kada je praznik oni jedu jagwetine, a ne neku vodu, j… me voda. Supa, ~orba, ja i moji Karlov~ani mi wih z… u mozak sa supom i jo{ posnom. Pa onda propoved u crkvi i akademija, Upita{e me da li smo mi akademici. Ni{ta im nisam odgovorio… Nisam znao {ta. Jedan od wih se upitao da li su oni sada akademici… Ni na to nisam odgovorio.

            Onda su najednom stali pored nekog restorana, idemo na pi}e, reko{e. Kada smo u{li naru~i{e jagwetinu na moj ra~un, bio sam prenerea`en. Da mi se kako reko{e … {to sam ih vodio na posnu slavu. Na moju primedbu, da sam ih vodio na parastos, a ne na slavu, sa {atrom, pevaqkama, dekolteima, mini}ima, igrawem po stolovima. Zatim im dodadam. Bio sam ja pod {atrom, igrao i pevao, razbijao ~a{e ali to je bio VA[AR, A NE PARASTOS.

            Konobaru koji se izvinuo i rekao im da nema jagwetine nego samo prasetine, reko{e da ih ne … nego da donosi jagwetinu. On je pobledeo i ponavqao, nema jagwetine. Pa u Sremu ima samo sviwa, zato ima samo prasadi … glasio je wihov zakqu~ak.

            Gledao sam ih i slu{ao … i stalno se pitao u sebi … da li smo mi isti narod, Da li u komponentu etni~ke svesti ide i barem delimi~no doma}e vaspitawe, barem elementarno. Bra}a… mi smo bra}a …. pa {ta … i Kain je bio brat Avequ, pa ga je ipak ubio.

            Prasetinu su pojeli kao da nisu jeli barem 10 godina. Doma}eg izdajnika i kulaka zvanog - escajg nisu koristili. Kada su zavr{ili, naru~i{e, {ta bi drugo do - `estinu,

            Platio sam, Pla}ala je Vojvodina i do sada sve redom, pa }e i ovo. Prasetina naravno nije vaqala, nije moglo od we da se podrigne.

            Heroji dobi{e jo{ jednu bitku, a mi Srbi iz Vojvodine jo{ jedared platismo ra~un.